Banke ne povlače kapital

"Podaci ne pokazuju da se banke trude svim silama da povuku kapital iz Srbije", istakao je Vučković. On je objasnio da su banke u prethodnom periodu iznosile devize da bi vratile kratkoročne kredite, koje su uzele da bi isplatile štediše koje su u jednom periodu prošle godine u većoj meri počele da povlače svoje uloge.

Ocene su date paušalno, povećana tražnja za devizama ne potiče odatle, nje i nema, već je ponuda deviza smanjena i to je uzrok pritiska na slabljenje dinara, istakao je Vučković.

"To, naravno, ne znači da nikada neće doći do povećane kupovine deviza i odliva kapitala iz bankarskog sektora, ali ne treba stvarati paniku nepotrebno", rekao je on, istakavši da je drugo pitanje kada bi do toga došlo, da li bi uopšte mogao da se spreči taj odliv kapitala.

Prema rečima Vučkovića, to je gotovo nemoguće, pošto različita iskustva pokazuju da, čak i kada država želi da spreči odliv kapitala i zabranjuje različitim administrativnim merama da se devize sele sa računa u zemlji na račune u inostranstvu, to nikako ne može da uspe.

"Za sada, za tim nema potrebe, a čak i kada bi bilo, u tome se ne bi moglo uspeti", tvrdi on.

Vučković je rekao da bi centralna banka, kada bi izašla u susret nekim zahtevima da snizi kurs, morala da prodaje devizne rezerve, pa bismo imali gubitak deviznih rezervi bez većeg efekta, osim mogućeg kratkoročnog spuštanja kursa.

Ćulibrk: NBS bi trebalo da izađe sa potpunim podacima o bankarskom sektoru

Milan Ćulibrk, urednik časopisa Ekonomist, takođe smatra da je iznošenje nepotupnih podataka o odlivu kapitala iz bankarskog sekotra loše.

"Tačno je da su banke povlačile novac, ali je isto tako tačno da su u oktobru, da bi zadovoljile povećanu tražnju kada je nastupila panika među štedišama bile primorane da uzimaju kredite od svojih centrala", objašnjava Ćulibrk.

On navodi da bi Narodna banka morala da izađe sa detaljnom i preciznom analizom u kojoj će biti navedeno ne samo koliko su novca banke iznele, već i koliko su novca donele u zemlju.

"Podaci koji govore koliko su novca banke iznele u poslednja 2,5 meseca nisu potpuni i samo iskrivljuju sliku. Narodna banka bi trebalo da objavi podatke o tome koliko su banke unele novca u zemlju od dolaska, kolike su profite ostvarile, koliki deo tog profita su reinvestirale u Srbiju, a koliko su iznele iz zemlje", kaže Ćulibrk.

On dodaje da samo na osnovu kredita iz Vladinog programa komercijalne banke dobijaju 11 odsto kamate, sto je znatno vise nego bilo gde u regionu i dovoljan stimulans da svoj kapital zadrže u zemlji.