Subvencionisani krediti od danas

Za kredite građanima i privredi banke će odobriti 122 milijarde dinara, od čega 77 milijardi dinara iz sopstvenih izvora i 45 milijardi dinara iz inostranih kreditnih linija.

Kamate će, kako je najavljeno, biti dva puta niže od tržišnih i iznosiće najviše šest odsto godišnje zahvaljujući tome što će država subvencionisati kamate sa tri milijarde dinara. Iz Fonda za razvoj za kredite će biti izdvojeno pet milijardi dinara.

Do petka je ugovore o učešću u programu potpisalo 18 banaka, Komercijalna banka, Banka Inteza, Sosijete ženeral, Unikredit, Erste, Hipo Alpe-Adrija, Rajfajzen, EFG, KBC, OTP, Privredna banka "Beograd", Srpska banka, Čačanska banka, Agrobanka, Univerzal banka, Kredi banka, Findomestik banka i Folksbanka.

Građani će moći da koriste ukupno 20 milijardi dinara potrošačkih kredita za kupovinu automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga i kućnih aparata proizvedenih u Srbiji.

Krediti za likvidnost i investicije samo uz dobre poslovne rezultate

Od danas 18 banaka u Srbiji prima zahteve za kredite za likvidnosti preduzeća i za potrebe investiranja u nove poslove. Za likvidnost privrede država i banke izdvojili su 40 milijardi dinara, a novac će se pozajmljivati uz kamatu od 5,5 odsto.

Za kredite za investiranje odvojeno je 17 milijardi dinara, uz kamatu od šest odsto. Bankari najavljuju da će selekcija firmi kojima će odobriti kredit biti veoma ozbiljna, a neki od uslova su dobri dosadašnji rezultati i valjan biznis plan.

U Erste banci kažu da je interesovanje za kredite privredi veće oko 20 odsto, sa konkretnim zatevima za njihovo odobrenje, dok je u Komrecijalnoj banci u toku dana već bilo oko 10 zahteva za te kreditne linije.

Biznismeni koji su do pojave krize bili veoma uspešni sada uglavnom stoje u redu za kredite za likvidnost. Za neke od njih ovi krediti su slamka spasa u poslednji čas. Sa investicijama će,kažu, ipak sačekati. Činjenica je da je kamata na pozajmljen novac veoma povoljna, ali se mogu čuti i glasovi privrednika koji tvrde da je država mogla da ponudi i bolje rešenje.

Zoran Drakulić, vlasnik kompanije Istpoint, kaže da su zbog lošeg položaja mnogi privrednici umesto sopstvenih izvora finansiranja, primorani da se za novac obrate bankama.

"Oni koji su najugroženiji definitivno neće moći da dođu do para. Faktički dobre firme, koje su do sada dobro poslovale one će dobiti pare, ali one su mogle i bez ove pomoći. Jedino što je dobro je kamata", navodi Drakulić.

Iako su se iz ministarstva ekonomije mogla čuti uveravanja da će novac moći da dobiju sva preduzeća, pa i oni koji su već u blokadi, a takvih je u Srbiji 58 hiljada, bankari poručuju da će selekcija biti veoma ozbiljna.

Da li je moguće biznis plan ostvariti bez obzira na krizu? Može li se dokazati da su problemi preduzeća nastali isključivo zbog toga što vama ne plaća jedno preduzeće, pa ni vi ne možete drugom? To su neka od pitanja koja će firme morati da dokumentuju bankama, ako žele novac.

Prema objašnjenjima bankara, gledaće se likvidnost firme i dosadašnji kvalitet poslovanja kao i budući potencijal. Firme koje imaju problema u tekućem dnevnom poslovanju, mogu da računaju na ove kredite, dok firme koje su duže vreme u blokadi, verovatno neće moći da dobiju kredite ni u jednoj banci.

Na tržištu Srbije danas oko 40.000 preduzeća i preduzetnika ima problema sa dnevnim prilivom novca. Zato neki ekonomisti smatraju da novac za privredu, plasiran preko banaka, nije bilo najbolje rešenje.

Ekonomista Zoran Popov, kaže da objektivno od ovih Vladinih mera ne treba očekivati mnogo.

"Izbor onoga ko će koristiti ta sredstva pada na banke, i banke će se maksimalno truditi kako da zaštite svoje interese, a ne interese preduzeća koja su u nevolji", smatra Popov.

Iako je privredi potrebno više novca nego što je država obezbedila, ova suma će biti dobra terapija za onemoćalu privredu. Privrednici bi mogli da računaju na još finansijskih sredstava. Ukoliko država dobije 400 miliona evra od Evropske komisije i 300 miliona dolara od Svetske banke, za jačanje budžeta, izvesno je da će deo tog kolača otići i za pomoć posrnuloj privredi.