Spoljni dug Srbije 20,5 milijardi €

Dug javnog sektora iznosio je oko 6,3 milijardi evra, a privatnog oko 14,3 milijardi evra, koji je za godinu dana povećan za 22,2 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije. Prema klasifikaciji Svetske banke, Srbija se po indikatorima spoljne zaduženosti svrstava u kategoriju srednje zaduženih zemalja.

Pri tome je spoljni dug javnog sektora iznosio oko 6,3 milijardi evra i uvećan je za 2,47 odsto, ali je njegovo učešće od 30,6 odsto u ukupnom dugu smanjeno za 3,86 odsto. Javni sektor se u ovom periodu neto zadužio za 43,86 miliona evra, za koliko su korišćenja stranih kredita bila veća od otplata glavnice.

Spoljni dug privatnog sektora na kraju septembra iznosio je oko 14,3 milijardi evra, što je 69,4 odsto ukupnog duga Srbije.

Od toga na dug bankarskog sektora otpada oko 3,47 milijardi evra, a u prvih devet meseci ove godine je smanjen za 12,36 odsto. Tokom prva tri kvartala ove godine banke su se neto razdužile u iznosu od 212,4 miliona evra za koliko su korišćenja kredita bila manja od otplate glavnice.

Sektor preduzeća je na kraju septembra dugovao inostranstvu oko 10,7 milijardi evra, što je povećanje od 40 odsto u odnosu na kraj prethodne godine.

U prvih devet meseci ove godine preduzeća su se neto zadužila 2,49 milijardi evra, pri čemu je sektor preduzeća u ovom periodu koristio ukupno oko 2,82 milijardi evra inostranih dugoročnih i srednjoročnih kredita, od čega se više od 70 odsto odnosi na kredite koje su preduzećima odobrile strane banke i finansijske organizacije koje su povezana lica sa domaćim bankama.

Struktura spoljnog duga, po ročnosti, može se i dalje smatrati povoljnom, pošto kratkoročni dug predstavlja 9,33 odsto ukupnog duga, mada je krajem juna ovo učešće iznosilo 6,2 odsto.

Dug prema ostalim stranim kreditorima na kraju septembra iznosio je oko 13,5 milijardi evra, a oko 94 odsto tog duga je dug banaka i preduzeća prema stranim bankama i dobavljačima po kreditima zaključenim posle 20. decembra 2000. godine i osnovni je izvor finansiranja ekonomskog rasta.

Odnos ukupnog spoljnog duga prema bruto domaćem proizvodu iznosio je 30. septembra ove godine 60,6 odsto, dok je istovremeno odnos deviznih rezervi prema kratkoročnom dugu smanjen na 505,7 odsto, što je rezultat pre svega rasta kratkoročnog duga.

Uprkos značajnom smanjenju odnosa deviznih rezervi i kratkoročnog duga, indikatori spoljne likvidnosti ukazuju na povoljnu poziciju likvidnosti Srbije, kao i na sposobnost zemlje da odgovori obavezama prema inostranstvu koje dospevaju u kratkom roku.

Inače, ukupna korišćenja inostranih kredita tokom devet meseci 2008. iznosila su 3,85 milijardi evra, a u istom periodu je otplaćeno nešto preko 1,5 milijardi evra glavnice i oko 467,29 miliona evra kamate, navedeno je u saopštenju.