Da li će hrana poskupeti ili ne?

Milosavljević je ocenio da će pojeftinjenje lekova i goriva olakšati život građana Srbije, podsećajući i na pad cena jestivog ulja i voća i povrća. Međutim, ekonomisti uglavnom dele mišljenje većine i nisu toliki optimisti. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić visoke cene hrane, uprkos dobrom rodu poljoprivrednih proizvoda, pre svega objašnjava nedostatkom konkurencije.

Prema njegovim rečima, rešenje je u snižavanju carina i liberalizaciji uvoza, ili i u borbi protiv monopolista.

Govoreći o sirovinama, Nikolić ukazuje da su cene pojedine robe malo pale, što se ne može reći i za energente, jer su, kako je rekao, “zaista velike oscilacije na međunarodnom tržištu derivata nafte”. I cena električne energije povećana je nedavno, podseća on.

„Država je nemoćna, jer nismo u dirigovanoj ekonomiji. Liberalni tržišni koncept ne dozvoljava mešanje. Jedini izlaz je da se samo tržište izbori kroz konkurenciju - rekao je Nikolić.

Dobar ovogodišnji prinos žitarica, prema rečima Aleksandra Stevanovića, saradnika Centra za slobodno tržište, ne može da znači i istovremeno pojeftinjenje proizvoda i prerađevina na njihovoj bazi. Ne treba zaboraviti, dodaje on, da su cene te robe formirane na osnovu lanjskih cena sirovina.

„Cene su, inače, po pravilu, prilično neelastične kada treba da idu naniže, osim kod proizvoda sa ograničenim rokom trajanja, kao što su, recimo, voće i povrće“, ukazuje Stevanović.

„Osim toga, ukoliko poljoprivredni proizvođači nisu zadovoljni otkupnom cenom, mogu da se uzdržavaju od prodaje i po pola godine. To, opet, znači da ne mora doći do pada cena finalnih proizvoda čak i kada “preliva” rod. Na kraju, viškovi se izvoze“, kaže on. Razlog zašto su cene hrane paprene u Srbiji, prema oceni Stevanovića, leži u sferi prometa, velikoj koncentraciji trgovine i većim trgovačkim maržama. Uz to, generalno gledano, dodaje on, naša poljoprivreda je dosta neefikasna, pa skupom hranom plaćamo ceh, jer štitimo domaću proizvodnju i poljoprivredu. Jer, da je efikasna, ne bismo morali da je u toj meri štitimo.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, ukazuje da je pitanje tržišta kod nas takvo da i dalje imamo monopolske pozicije. Država nije uspela da obezbedi konkurentno tržište, veću ponudu, a time i niže cene.

U Srbiji imamo, dodaje Šuković, paradoksalnu situaciju - veliki deficit, vrednost evra je potcenjena, a cene su visoke. Kada bi kurs bio realniji, i nivo cena bio bi drugačiji. Znamo da godišnji uvoz vredi milijarde evra, i uprkos tome, u prodavnicama nema pada cena. Cene su, dakle, neelastične kada treba da idu u silaznom smeru. To nije slučaj, jedino, kod naftnih derivata, jer njihove cene kontroliše država.

Nije realno očekivati da u ovim okolnostima padnu cene hrane, naglašava Šuković. “Konkurencija je i dalja slaba, tek sada se najavljuje ulazak nekih trgovinskih lanaca, pitanje marži se uopšte ne postavlja, a propisi iz oblasti monopola nisu dobro koncipirani. Ove probleme Srbija neće lako ni brzo rešiti, osim ako ne odlučimo da krenemo brže ka Evropskoj uniji”, smatra on.