Ekonomisti o ekspozeu premijera

On kaže da ekspoze budi nadu da će država preuzeti svoju ulogu u stvaranju uslova za funkcionisanje tržišta i tržišne utakmice i dodaje da je samo pitanje koliko je sve to ostvarivo u navedenim rokovima, istakavši da je vrlo ambiciozan cilj da inflacija do 2012. godine bude svedena na četiri odsto.

U tom smislu ohrabruje to što je dosadašnji vicegiverner Narodne banke Srbije Diana Dragutinović postavljena za ministra finansija, jer je ona protagonista modela ciljane inflacije, a NBS je do sada bila usamljena u stabilizacionim naporima, s obzirom na to da nije bila podržana fiskalnom politikom.

Stamenković je naveo da je ključno pitanje za makroekonomsku politiku u narednim mesecima rebalans budžeta u vezi sa predviđenom "cenom socijane pravde", odnosno sa transferom novca penzijskom fondu, što može doprineti da se budžetski deficit poveća i do 40 milijardi dinara.

On je podsetio da da bi u prvobitno planiranom iznosu sredstava za isplatu penzija bilo nužno da se rebalansom budžeta obezbedi dodatnih 25 milijardi dinara, napomenuvši da je potrebna reforma penzionog sistema, u kojem se penzije ne bi finansirale prodajom kapitala, nego prihodima od njega.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec je ocenio da postoji realna mogućnost da se ostvare planovi iz premijerovog ekspozea, ako se ostvare neke krupne materijalne pretpostavke koje su vezane za pridruživanje EU - veliki priliv stranih investicija, politička stabilizacija i smanjenje rizika ulaganja u Srbiju.

Najvažnije je postići ekonomsku stabilnost, jer to traže strani investitori, kao i smanjenje korupcije i birokratije. Njima je, ipak, najvažnija stabilnost u fiskalno monetarnim kretanjima, znači smanjivanje infalcije, ali ne u jednoj godini već trajno po četiri odsto godišnje, što bi bio fantastičan uspeh nove vlade, rekao je Bajec. Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević izjavio je da je najavljeni privredni rast od sedam odsto godišnje i smanjenje nezaposlenosti na 11,9 odsto do 2012. godine realno, ukoliko se preciziraju mere za ostvarivanje ekonomskih ciljeva.

On je istakao da su veliki problemi visoka javna potrošnja i spoljnotrgovinski deficit i ocenio da će smanjenje nezaposlenosti biti težak zadatak ukoliko se ima u vidu da se privatizacija završava i da će to povećati broj nezaposlenih. Privlačenje novih stranih investicija je bitno jer se na taj način podstiču privredni rast i zaposlenost, rekao je Kovačević.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević izjavio je da je potrebno poboljšati poslovno okruženje i što pre krenuti sa reformama, koje su stale u poslednjih godinu dana, kako bi se postigli ekonomski ciljevi nove vlade. "Nova vlada bi trebalo da poradi na kursu dinara, koji je nerealno visok i nije povoljan za strane investitore", rekao je Prokopijević.

Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić ocenio je da ekonomski ciljevi nove vlade deluju "optimistično" sa sadašnje tačke gledišta, ali da ih je moguće i premašiti ukoliko se Vlada bude držala najavljenog opredeljenja da ispunjava međunarodne obaveze i sarađuje sa Evropskom unijom, Rusijom i SAD.

"U prethodnih nekoliko godina ekonomija je ostvarivala rezultate uprkos politici, dok bi sada trebalo da politika otvori prostor za razvoj ekonomije", kazao je Nikolić. Prema njegovoj oceni, novi ministar finansija i premijer su dobri ekonomisti, što je jako bitno, kao i dobra reputacija vlade. Glavni i odgovorni urednik svih izdanja "Ekonomist medija grupe" Milan Ćulibrk ukazao je da ukoliko vlada želi da bruto domaći proizvod (BDP) poveća u naredne četiri godine po prosečnoj stopi od sedam odsto, neophodno je da smanji javnu potrošnju.

"To će biti izuzetno teško, ukoliko se imaju u vidu obećanja i najave da će već od septembra penzije biti u proseku povećane za deset odsto, što podrazumeva dalji rast rashoda budžeta", upozorio je Ćulibrk.

On smatra, da ukoliko želimo da se postigne makroekonomska stabilnost i da se inflacija sa sadašnjih 12 odsto u narednom periodu obori na četiri odsto godišnje, neophodno je drastično smanjenje javne potrošnje.

Smanjenje javne potrošnje je, takođe i pretpostavka za povećanje stope zaposlenosti, odnosno, za otvaranje novih radnih mesta, jer je teško očekivati da bi sami investitori, od kojih pre svega zavisi otvaranje novih radih mesta, bili stimulisani da ulažu u zemlju u kojoj ne postoji osnovna makroekonomska stabilnost, objasnio je on.

Jedna od bitnih pretpostavki za postizanje makroekonomske stabilnosti je da se u zacrtanom roku, do kraja godine, okonča proces privatizacije društvenog sektora i da se počne sa ozbiljnim restrukturiranjem javnih preduzeća, kazao je Ćulibrk.

"Nisam siguran da u sadašnjoj konstelaciji, odnosno u sadašnjoj vladi postoji politička spremnost svih partnera da se do kraja sprovede to restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća", rekao je on. Od toga će u velikoj meri zavisiti i stepen ostvarivosti ciljeva koje je u svom ekspozeu izneo premijer Mirko Cvetković, smatra Ćulibrk.