Monopolisti svakom „ukradu“ 500 €

Zbog visokih marži koje plaća trgovcima, prosečna porodica u Srbiji mogla bi mesečno da uštedi i do 40 evra mesečno, odnosno 500 evra godišnje.

Borba sa monopolistima, pre svega u trgovinskoj delatnosti, najavljivana je u više prethodnih vlada. I pored toga, trgovačke marže, zarada trgovine koja se ugrađuje u cenu proizvoda, u hipermarketima u Srbiji su ostale nepromenjene, odnosno od dva do četiri puta su veće nego u EU.

Ekonomisti i predstavnici potrošača smatraju da je za uspešnu borbu sa monopolima u Srbiji, potrebno da Vlada Srbije prvo promeni zakone, proširi ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije, osnuje istraživačke institucije, ali i da učini da sama država prestane da se ponaša kao monopolista.

Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta, ističe da je istraživačka institucija preko potrebna, ali da je manje važno kako će biti organizovana - da li u vidu instituta, kao posebno odeljenje državne statistike ili sektor Ministarstva trgovine, već je bitno da daje odgovarajuće nalaze, po uzoru na sistem koji već postoji u EU.

„Ta institucija bi se bavila merenjem stepena monopolizacije tržišta, kapitalizacije i tome slično“, objašnjava on. Kovačević dodaje da ne treba zaboraviti i da Zakon o zaštiti konkurencije nije dobar i da bi ga trebalo menjati.

Predstavnici Udruženja potrošača, sa druge strane, smatraju da vlada treba prvo da se izbori sa monopolima „u svom dvorištu“.

„Država je monopolista jer kontroliše javna preduzeća kao i koštanje njihovih usluga. Sve se to preliva na cene, a zatim i na potrošače, koji su sigurno najzainteresovaniji za borbu protiv monopola jer plaćaju najveću cenu od svih učesnika na tržištu - kaže Edina Popov, predsednik Upravnog odbora Asocijacije potrošača Srbije.

EU je mnogo učinila na zaštiti potrošača, a neke od njenih standarda pokušala je da uvede Srbija, ali se to uglavnom završavalo neuspešno, o čemu govori i akcija Asocijacije.

Naime, ovo udruženje je nedavno sklopilo ugovor sa „Telekomom Srbija“ o informisanju potrošača o ispravnosti proizvoda, cenama i izveštajima inspekcijskih organa kroz slanje SMS poruka. Kako tvrde u Asocijaciji, mnogi nisu dobijali te odgovore, ali im je zato redovno skidan kredit sa telefona na ime slanja poruka.