Ekonomski prioriteti nove vlade

Pored toga, ekonomisti i privrednici navode da su neophodni i izgradnja saobraćanje infrastrukture i novih energetskih kapaciteta, kao i veće zapošljavanje.

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da su najvažnija tri prioriteta nove Vlade Srbije - "ekonomski napredak, ekonomski napredak i ekonomski napredak". On je poručio da vlada mora da učini sve da privuče što veći iznos stranih investicija i preusmeri što veći obim domaće štednje u bankama, takođe u investicije.

Ne manje važno je nastaviti započete reforme, pogotovo u oblasti penzionog sistema, smatra Stamenković, koji je protiv toga da se princip socijalne pravde sprovodi kroz revalorizaciju penzija na teret poreskih obveznika, odnosno, budžeta Srbije.

Stamenković je upozorio da, ukoliko želimo napredak domaće ekonomije, moramo svesti inflaciju na što niži nivo, a to mora biti zajednički zadatak i NBS i Vlade Srbije. "U ovom momentu je nelogično da na jednoj strani imate jačanje kursa dinara, a na drugoj se smanjuju devizne rezerve", ukazao je Stamenković i napomenuo da "još nije jasno da li povećanje referentne kamatne stope NBS, koja je dostigla 15,75 odsto, ima negativne ili pozitivne efekte na kretanje kursa".

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Dejan Cvetković kaže da pored kontinuirane izgradnje stabilnijeg poslovnog okruženja, prioritetni zadaci buduće Vlade Srbije treba da bude nastavak ekonomskih reformi i smanjenje birokratskih prepreka u poslovanju.

Prioriteti nove vlade, između ostalog, trebalo bi da budu reforma imovinsko pravnih odnosa, razvoj tržišta kapitala, olakšavanje izdavanja dužničkih hartija od vrednosti, dalja liberalizacija spoljnotrgovinskog poslovanja, kao i dosledna primena Zakona o zaštiti konkurencije, rekao je Cvetković.

Kanjevac: Racionalno vođenje ekonomije

Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac smatra da prioriteti buduće vlade u oblasti privrede treba da budu racionalno vođenje ekonomije i politika realnog kursa dinara.

Kanjevac kaže da racionalno vođenje ekonomije podrazumeva okrenutost sopstvenim resursima i širenje izvoznog tržišta van EU. On dodaje da treba nastojati da se prošire izvozna tržišta na zemlje Afrike i Azije, a posebnu pažnju treba posvetiti ruskom tržištu.

Vlada treba da vodi ekonomsku politiku koja će se pre svega oslanjati na domaće resurse, a sredstva iz NIP-a treba da ulaže samo u projekte koji će biti profitabilni, jer samo tako možemo ekonomski napredovati, a kad postanemo ekonomski razvijeni neko će nas već prihvatiti, objašnjava Kanjevac.

On smatra i da je neophodno sprovesti i reformu monetarnog sistema, kako bi kurs dinara postao realan, jer sada je visoko precenjen što deluje destimulativno na izvoz.