SIEPA: Strani investitori čekaju

U praksi je nastupila stagnacija, kaže predstavnik Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Aleksandar Miloradović i dodaje da je do stagnacije u realizaciji projekata i konkretnih investicija u Srbiji došlo zbog političke krize.

On navodi da strani investitori iščekuju formiranje nove Vlade Srbije. Prema zvaničnim statističkim podacima, direktne strane investicije prva tri meseca ove godine bile su oko 800 miliona dolara.

U ekonomskoj politici za 2008. godinu, Vlada Srbije je predvidela mere za privlačenje najmanje oko tri milijarde dolara stranih investicija, što bi bio minimum za postizanje stope privrednog rasta od sedam odsto i smanjenje nezaposlenosti.

Strane investicije neophodne za povećanje izvoza

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavle Petrović kaže da je za rast izvoza ključan dolazak stranog kapitala, pošto se na iskustvima drugih zemalja pokazalo da strane direktne investicije najviše dovode do rasta izvoza i poboljšanja izvozne strukture. "Strane kompanije, koje dolaze, već imaju svoja tržišta, tako da se proizvedeno lako plasira. Potencijalni posao sa "Fijatom" je primer za to, a poznat je i primer Slovačke, gde su locirani veliki kapaciteti automobilske industrije, u nameri da se automobili odatle izvoze po celoj Evropi", objašnjava Petrović.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović istakao je da Srbija ima nepovoljnu strukturu robne razmene, jer uvozi pretežno robu široke potrošnje, a izvozi sirovine i repromaterijal.

"Robna struktura ukazuje da se srpska privreda nalazi u poziciji ekonomske kolonije", rekao je on, navodeći da je u prva tri meseca izvoz sirovina i repromaterijala činio 67,2 odsto srpskog izvoza, a 52 odsto uvoza činila je roba široke potrošnje. Učešće opreme u uvozu je 7,2 odsto, što je veoma malo u odnosu na naše potrebe", rekao je Đogović.

On je ocenio da nema naznaka da će se popraviti performanse privrede u Srbiji i da je za povećanje izvoza neophodno uvođenje poreskih olakšica za investitore, smanjenje korupcije, stvaranje slobodnih industrijskih zona.

"Za povećanje izvoza potrebno je i proširenje "tržišnih horizonata", jer su zanemarena tržišta Afrike i Azije, sa kojima robna razmena može biti poboljšana na osnovu tradicionalno dobrih odnosa. Srbija ima veliki deficit sa Azijom zbog uvoza iz Kine, što bi moglo da bude popravljeno trgovinom s bliskoistočnim zemljama", objasnio je Đogović.