Dinkić: Ne vraćati kosovski dug

Predsednik G17 plus i ministar ekonomije Mlađan Dinkić je rekao da taj novac, umesto na otplatu kosovskog duga, treba da bude usmeren na ojačavanje položaja Srba u pokrajini, njihovo zapošljavanje i investiranje u sredinama u kojima žive.

On je najavio da će to pitanje pokrenuti na sednici Vlade Srbije u četvrtak i izrazio očekivanje da će predlog biti jednoglasno prihvaćen. Dinkić je, međutim, dodao da je G17 plus protiv rebalansa budžeta i uvođenja novih poreza i taksi.

Kosovo, kako je rekao ministar Dinkić, međunarodnim poveriocima duguje između 100 i 150 miliona dolara, a prva ovogodišnja tranša Srbiji po osnovu tog duga dospeva u martu i do tada ima vremena da se o tom pitanju u Beogradu postigne saglasnost.

On je ukazao da Srbija mora dalje ekonomski da jača svoju poziciju, jer jedino tako može da pomaže Srbe u pokrajini i pozvao investitore da nastave normalno da ulažu u Srbiju.

Ministar ekonomije je kazao da je Srbija u delikatnoj situaciji, da situacija kada su investicije u pitanju nije dobra, jer je nekoliko investitora otkazalo svoja ulaganja, ali da će oni nastaviti da ulažu u Srbiju ukoliko na ulicama bude red i mir.

Dinkić je zato pozvao građane da protestuju na miran način, jer je, kako je istakao, zbog protesta i nereda na ulicama Beograda prošle nedelje došlo do zastoja, krize na berzi i "ataka" na dinar.

Podsetimo, ministar finansija Srbije Mirko Cvetković je prošle nedelje rekao da će Srbija nastaviti da otplaćuje kosovski dug prema inostranim kreditorima, da su sredstva za otplatu kosovskog duga izdvojena budžetom za ovu godinu, kao i da je Kosovo deo Srbije.

Prestankom da plaća kosovski dug Srbija bi priznala da je Kosovo nezavisno, rekao je Cvetković i dodao da bi u martu trebalo otplatiti 40 miliona dolara tog duga, a od aprila još u nekoliko rata 50 miliona dolara. Ukupni dug Kosova koji dospeva za plaćanje u ovoj godini je 91 milion dolara, a do sada je, od 2002. godine, otplaćeno 328,4 miliona dolara kosovskog duga.

Begović: Neplaćanje kosovskog duga Srbiji bi donelo štetu

Profesor ekonomije na beogradskom Pravnom fakultetu Boris Begović ocenio je da bi prestanak servisiranja kosovskog duga sa stanovišta međunarodnih finansija Srbiji nanelo daleko veću štetu od koristi koju bi dobila uštedom tih 90 miliona dolara godišnje.

Postoji par razloga zašto to nije, a i ne treba da bude realistična opcija, i oni ne predstavljaju povezanost duga i suvereniteta, kazao je on i dodao da je začuđen izjavom ministra Mlađana Dinkića da Srbija ne treba da nastavi da vraća kosovski dug.

"Ta mala ušteda" od oko 100 miliona dolara koji predstavljaju obavezu Srbije prema poveriocima a odnose se na taj dug, daleko bi bila manja od štete koju bi platili gubitkom kreditnog rejtinga - stečenim dugim i strpljivim pregovaranjem, kazao je Begović koji je bio i član srpskog pregovaračkog tima na pregovorima u Beču.

Taj dug je ugovorna obaveza Srbije i u tom slučaju poverioce interesuje samo da li se obaveza u potpunosti ispunjava do poslednjeg centa, kazao je i dodao da bi u suprotnom to značilo da zemlja ne ispunjava obaveze i da je praktično proglašen bankrot. Prema Begovićevim rečima, u tom slučaju poskupeli bi krediti, bilo bi ih daleko manje, troškovi bili daleko veći, priliv kapitala bi se smanjio.

"Nije mi jasno zašto se pokreće to pitanje budući da je tokom pregovora u Beču prihvaćeno naše stanovište da Srbiji, jednog dana kada se o tom pitnaju bude postigao konačan dogovor, treba da se nadokandi sve što je otišlo na servirsiranje duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju", kazao je on.

Begović je istakao da je na pregovorima u Beču neformalno prihvaćen i zahtev da se Srbiji vrati dug zajedno sa kamatom koju bismo dobili da smo ta sredstva plasirali kao državne devizne rezerve.

"Zaključno sa 31. januarom 2008. godine Srbija je na ime duga koji se odnosi na Kosovo i Metohiju platila 331 milion dolara. I sve to će biti vraćeno uvećano za iznos kamate koji bismo dobili da smo ta sredstva držali kao devizne rezerve", kazao je on.