Razvoj privrede je izazov za Kosovo

Svetske agencije, na koje se pozivaju listovi i Internet portali, prenele su da Kosovo ima najniži bruto domaći proizvod u Evropi - 1.500 dolara po stanovniku, da je siromaštvo rasprostranjeno, infrastruktura loša, proizvodnja nerazvijena, a stopa nezaposlenosti izuzetno visoka i dostiže gotovo 50 odsto.

Prosečna plata na Kosovu iznosi 150 evra mesečno, nezaposlenost je nešto niža od 50 odsto, a prema podacima Svetske banke 40 odsto stanovništva živi sa manje od dva dolara dnevno, navodi se u tekstovima.

Francuska agencija AFP prenela je nezvanične procene da Kosovo iz inostranstva dobija 11 milijardi dolara godišnje, uključujući sredstva koja dolaze iz dijaspore, donacije i finansiranje razvojnih projekata.

Ova sredstva, međutim, nisu se trošila za razvoj proizvodnje, pre svega zbog neizvesnosti oko statusa, već je stvoreno potrošačko društvo.

AP je preneo ocene da će Kosovo još dugo ostati zavisno od pomoći Ujedinjenih nacija i Evropske unije, koji će u junu održati donatorsku konferenciju.

Postoji opasnost da Srbija zada dodatni udarac kosovskoj privredi, budući da se Srbija oštro suprotstavlja nezavisnosti, a da se približno 20 odsto kosovske trgovine ostvaruje sa Srbijom.

Italijanska agencija Apkom (Apcom), partner AP-a, prenela je da 80 odsto prihoda kosovske privrede dolazi od trgovine a 20 odsto od međunarodne pomoći, pri čemu je ilegalna trgovina veoma razvijena.

Razvojni potencijali su mlado stanovništvo i rudna bogatstva, kazao je kosovski analitičar Muhamet Mustafa i dodao da će nezavisno Kosovo "imati poverenje stranih investitora".

Eksperti procenjuju da je energetika sektor koji Kosovu može da obezbedi razvoj i privuče strane kompanije, rezerve uglja procenjuju se na 15 milijardi tona a rezerve minerala na više milijardi tona.

Međutim, pojedini analitičari smatraju da treba razbiti iluziju da će nezavisnost rešiti sve probleme.

"Kriza može da se nastavi. Za pokretanje prehrambene industrije i energetike potrebno je mnogo vremena i mnogo investicija", kazao je Frans presu ekonomista Ibrahim Redžepi.