Znatno veći promet na Berzi u 2007.

Ovogodišnji promet je u u odnosu na prošlogodišnjih 100,6 milijardi dinara povećan za 57 odsto, rekla je direktorka Berze Gordana Dostanić. Ona je, na konferenciji za novinare, dodala da je, gledajući prema broju realizovanih transakcija, kojih je do sredine decembra zaključeno 293.641, promet dvostruko veći nego lane.

Indeks Beogradske berze Beleks 15, koji obuhvata najlikvidnije srpske kompanije, porastao je u tom periodu za skoro 32 odsto i pored korekcija sa kojima se tržište suočava od proleća. Dostanić je to ilustrovala podatkom da je poslednjeg trgovačkog dana prošle godine vrednost Beleks 15 iznosila 1.675,20 poena, dok je sredinom decembra bila 2.204,06 indeksnih poena.

Drugi, opšti indeks Beogradske berze, Beleks lajn je od uvođenja u aprilu do sredine ovog meseca porastao 39 procenata, na 3.694 poena.

Najznačajnija kvalitativna promena ove godine na Beogradskoj berzi je listiranje tri domaće kompanije, što je značilo formiranje berzanskog tržišta, rekla je Dostanić.

Ona je podsetila da se "Tigar" iz Pirota (TIGR) hrabro odlučio da prvi svoje poslovanje izloži očima javnosti. Njegov primer sledili su beogradski "Energoprojekt holding" (ENHL), a zatim i "Soja protein" iz Bečeja (SJPT).

Sve tri listirane kompanije su zabeležile rast cena akcija ove godine, od 100,46 odsto, koliko je skočila cena hartija "Energoprojekta", preko 42,07 odsto za "Soja protein", do 12,05 odsto za akcije "Tigra".

Među akcijama u kontinuiranom trgovanju najveći promet ostvaren je hartijama "AIK banke" (AIKB), za 18,7 milijardi dinara, dok je upola manje postignuto akcijama "Agrobanke" (AGBN), 9,5 milijardi dinara.

Najveći godišnji rast cene postigle su akcije "Informatike" (INFM), čak 831 odsto, zatim "Veterinarskog zavoda Subotica" (VZAS), 334 odsto i "Energomontaže" (EGMN), 306 odsto.

Najveći pad cena tokom 2007. godine pretrpele su akcije "Agrobanke", za 44 odsto, "Alfa Banke" (ALFA) 33 i "Agrobačke" (AGBC), 28,91 odsto.

Drugo značajno obeležje srpskog tržišta kapitala ove godine je formiranje institucionalnih investitora, odnosno investicionih i dobrovoljnih penzionih fondova, a prema rečima direktorke Berze, i mali investitori su aktivnije počeli da ulažu u hartije od vrednosti.

Najznačajnije što se očekuje sledeće godine, a tiče se i Berze, je promena vlasničke strukture javnih preduzeća do koje bi, prema najavama vlade, trebalo da dođe 2008. godine.

Na Berzi smatraju da bez preduzeća iz oblasti energetike, telekomunikacija, avio-saobraćaja i farmacije, ne može da se zamisli razvoj tržišta kapitala, jer su to preduzeća sa velikim kapitalom i velikim razvojnim mogućnostima, a samim tim, najprivlačnije oblasti za investitore širom sveta.

Ohrabrujuće su najave Vlade Srbije da će javna preduzeća privatizovati putem inicijalnih javnih ponuda.