Zarada po kvadratu i 1.200 evra

Prema podacima do kojih je došla Politika, zarade investitora samo na jednom kvadratu kreću se od 30 do bezmalo 80 odsto cene. To znači da ako kvadrat u novogradnji, primera radi košta 1.500 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, čista zarada se kreće od 450 do 1.200 evra.

Građevinari se ne slažu s tom računicom, pa tako Mića Ružić, zadužen za odnose sa javnošću u kompaniji Stankom za Politiku tvrdi da ih kvadrat u novogradnji na Čukarici, gde najviše zidaju, košta 1.200 evra. To znači da se njihove zarade u proseku kreću oko deset odsto.

„Ukoliko radite po zakonu i koristite kvalitetne građevinske materijale onda je nemoguće da zaradite mnogo. Oni koji dvostruko profitiraju, verovatno malo novca troše na gradnju. A poznato je da caruje i mito i korupcija pa neki za male pare dolaze do atraktivnih lokacija”, kaže on.

Prema njegovoj računici, naknada za građevinsko zemljište na Čukarici košta 100 evra po kvadratu, na komunalna opremanja odlazi 25 do 30 evra, dok raseljavanje starih vlasnika iznese i do 200 evra po metru kvadratnom. Projekti koštaju 15, a gradnja čak 700 evra, objašnjava Ružić. Milan Parivodić, ekonomski savetnik premijera, ističe da zarade ne idu ispod 50 odsto i potvrđuje da ako kvadrat u novogradnji, primera radi košta 1.500 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta gradnje, čista zarada se kreće od 450 do 1.200 evra. Jedan od razloga za to jeste nepostojanje dobrog pravnog okvira, odnosno monopol države nad građevinskim zemljištem.

„Ovde se teško dolazi do građevinskih dozvola, a u takvim situacijama uvek imate određeni broj ljudi koji monopolizuju tržište. To dovodi do ekstraprofita. S obzirom na to da je tržište kapitala nedovoljno razvijeno, a naši ljudi slabo ulažu u inostranstvu najsigurniji prihod je u nekretninama, gde su zarade monopolističke i korupcionaške”, kaže Parivodić.

On dodaje da „tako imamo i apsurd da je građevinsko zemljište u Beogradu dvostruko skuplje nego u Beču. Sve dok se ne promene propisi i ne otklone barijere za ulazak u tržište građani će papreno plaćati stanove”.

Tu tezu dodatno potkrepljuje činjenica da je ponuda u prestonici manja od tražnje, piše Politika. Prema nekim procenama, Beogradu nedostaje oko sto hiljada stanova, a gradi se tek oko tri hiljade godišnje.