Istorijski rekord nafte - iznad 85$

Američka laka nafta na Robnoj berzi u Njujorku za isporuku u novembru košta 85,84 dolara za barel, a evropski "brent" na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu za isti termin isporuke ugovara se po 81,93 dolara.

Nafta je gotovo celog proteklog meseca bila iznad psihološki važne granice od 80 dolara, nakon što je polovinom avgusta koštala manje od 70 dolara, pre svega zbog straha od nedovoljnih isporuka pred početak pojačane zimske potrošnje i rekordno niskog kursa dolara, koji je podstakao špekulantske kupovine.

Sudeći na osnovu nedavno objavljenih izveštaja, zalihe sirove nafte u svetu opadaju, što bi moglo da izaove nestašcu na tržištu u zimskom periodu vršne potrošnje tog energenta.

Prema izveštaju američkog ministarstva energetike, zalihe nafte u SAD u prvoj sedmici oktobra su opale za 1,7 miliona barela, a Međuanrodna agencija za energiju je u najnovijem mesečnom izveštaju iznela podatak da su zalihe u najvećim industrijskim zemljama sada ispod petogodišnjeg proseka.

Podsticaj cenama glavne energetske sirovine donosi i bojazan da bi Turska mogla da preduzme unilateralnu vojnu akciju prema kurdskim pobunjenicima na severu Iraka, posle izjave turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, u petak, da se njegova zemlja neće obazirati na diplomatske posledice takvog koraka.

Analitičar švajcarske firme "Petromatriks" Oliver Džejkob je ocenio da je sada glavni rizik za bezbedne isporuke eskalacija konflikta između turskih vojnih snaga i kurdskih pobunjenika koji bi mogao da poremeti dopremanje nafte do Mediterana.

Tenzija nastala protekle sedmice kada je rukovodstvo Radničke partije Kurdistana najavilo da će se iz severnog Iraka vratiti u Tursku, samo je pojačala nervozu na već napetom tržištu. Strahuje se da bi poremećaj isporuka iz regiona Bliskog istoka, koji obezbeđuje oko trećinu nafte na svetskom tržištu, mogao u zantnoj meri da se odrazi na cene glavne energetske sirovine.

Očekuje se da će tursdka vlada ove sedmice tražiti odobrenje parlamenta za vojnu akciju protvi kurdskih pobunjenika u planiama na severu Iraka.
Pojedini analitičari ukazuju da na tržištu nafte nije bilo geopolitičkih činilaca već skoro 12 meseci i da se pojavljuju u najgorem trenutku kada većina sirovine beleži rekordne cene podstaknute jakom tržnjom iz zemalja s privredama u usponu kao što su Kina i Indija.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) takođe je povećala procenu tražnje nafte iz kartela u zimskom periodu s obzirom da će SAD, najveći potrošač tog nergetna u svetu, verovatno izbeći znatnije usporavanje privrede.

OPEK, koji proizvodi oko 40 odsto nafte koja se isporučuje na tržište, na sastanku u septembru je odlučio da od 1. novembra poveća isporuke za pola miliona barela dnevno da bi podmirio sezonski rast tražnje.