NBS: "Dobra monetarna politika"

U saopštenju NBS, povodom tvrdnji i interpretacija o lošoj monetarnoj politici koje se iznose u javnost, ističe se da se centralna banka "opredelila za instrumente monetarnog regulisanja koji sa aspekta makroekonomije imaju najniže troškove".

U cilju smanjenja inflacije "NBS se sama suočila sa obilnim prilivom stranih direktnih investicija i kapitala iz inostranstva u visini od oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, pošto država nije preuzela na sebe veći deo tereta povlačenja viška likvidnosti koji bi uticao na rast tražnje, odnosno inflacije".

"Sterilizaciju tog viška morala je da obavi Narodna banka i da pri tome bira između dva načina - manje tržišnog, preko povećanja obavezne rezerve ili, kako je i učinila, jačajući operacije na otvorenom tržištu", navodi se u saopštenju.

Za NBS to je značilo relativno visoke troškove, ali su zato izbegnuti indirektni, mnogostruko viši troškovi, koje bi u drugom slučaju platilo društvo u celini kroz pad privredne aktivnosti, zaposlenosti i smanjenje životnog standarda.

"U prošloj godini NBS je privremeno povukla putem obavezne rezerve dodatnih 115 milijardi dinara, a prodajom blagajničkih zapisa i drugih hartija od vrednosti, na koje naravno Narodna banka plaća bankama tržišnu kamatu, preko 132 milijarde dinara", piše u saopštenju.

Pri tome, "nagli skok učešća repo operacija zabeležen je upravo u drugoj polovini prošle godine, od kada je NBS konstantno smanjivala repo stopu u skladu sa obaranjem stope inflacije".

U NBS smatraju da su pogrešne tvrdnje nekih eksperata da je NBS, umesto takvog povećanja operacija na otvorenom tržištu, trebalo da koristi obaveznu rezervu za sterilizaciju viška likvidnosti.

"Da je ukupna prošlogodišnja sterilizacija viška likvidnosti
izvršena samo obaveznom rezervom, ta stopa bi bila viša za 15 procentnih poena i u proseku bi iznosila 50,5 odsto, pri čemu bi na deviznu osnovicu to iznosilo i mnogo više", navode u NBS.

Neizbežne posledice bi bile, kako je naglašeno, "ubrzano smanjenje kreditnog potencijala banaka i značajno poskupljenje kredita, posebno novih plasmana, i za privredu i za stanovništvo".

Umesto toga, NBS je nastavila da jača tržišne instrumente monetarne politike, iako je višestruko povećani obim operacija na otvorenom tržištu u prošloj godini za NBS predstavljao značajan trošak od oko 10,5 milijardi dinara.