Erste banka: Rast tržišnog udela

Ta banka planira da do 2010. godine bude jedna od pet vodećih banaka u Srbiji sa šest odsto učešća na tržištu, izjavio je zamenik predsednika Izvršnog odbora Erste banke, Slavko Carić

Ove godine trebalo bi da se pored postojećih 13, otvore još tri nova komercijalna centra te banke, dok bi u 2009. godini trebalo da ih bude oko 20.
On je izjavio da bi taj rast Erste banka trebalo da ostvari organski, ali nije isključio mogućnost neke nove akvizicije iako je dodao da se trenutno o tome ne razmišlja.

Carić je najavio da će od sredine godine banka imati posebnog člana Upravnog odbora koji će se baviti investicionim bakarstvom što govori da banka planira više da se bavi tim vidom bankarstva. To će omogućiti klijentima da ulažu u investicione fondove i berzu.

Erste banka koja posluje u 10 zemalja regiona i ima oko 16 miliona klijenata, krajem 2005. godine je postala većinski vlasnik Novosadske banke.

Politička nestabilnost loša po rast BDP

Carić je ocenio da će politička nestabilnost negativno uticati na ovogodišni realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). Po procenama analitičara Erste banke on bi ove godine mogao biti 5 odsto

Medjutim, "pojavljivanje velikih javnih preduzeća na berzi bi moglo promeniti negativne prognoze", rekao je on, prilikom predstavljanja godišnjeg istraživačkog izveštaja te banke za 2006. godinu i analize makroekonomskih perspektiva Srbije.

Carić je objasnio da je praksa u zemljama tranzicije pokazala da izlazak velikih javnih preduzeća na berzu direktno povećava BDP i smanjuje nezaposlenost.

Prema njegovim rečima, kada bi se samo 10 odsto od javnih preduzeća našlo na berzi, ukupno tržište Beogradske berze poraslo bi za 100 odsto.

U istraživačkom timu banke ne predvidjaju promenu kursa jer ne očekuju značajniji prekid u prilivu kapitala iz inostranstva, dok bi se pritisci na jačanje dinara odrazili negativno na izvoz i doveli do pada konkurentnosti.

Carić je naveo da će kurs dinara prevashodno zavisiti od stranih direktnih investicija, i od nastavka privatizacije i pojave barem jednog javnog preduzeća na Beogradskoj berzi.

Prosečna inflacija bi ove godine, prema prognozama istraživačkog tima banke, mogla da bude oko pet odsto, a to predvidjanje se zasniva na relativno stabilnom nominalnom deviznom kursu i blagom realnom rastu.

Makroekonomski analitičar banke Alen Kovač rekao je da će deficit bilansa tekućih transakcija verovatno biti oko 12 odsto BDP-a, ali njegovo finasiranje ne predstavlja problem, jer devizne rezerve pokrivaju više od polovine ukupnog deviznog duga.

Kovač ne očekuje probleme u servisiranju spoljnog duga zemlje i dodaje da bi monetarna politika i dalje trebalo da bude restriktivna.

U banci očekuju rast uvoza, zbog velike potražnje kapitala i repromaterijala, posebno uvoza robe široke potrošnje koji će biti podržan stabilnim kursom i solidnim rastom kredita i zarada.