Pelet izazvao haos: Cena 250 EUR, nema ni u Srbiji

Zakon ponude i tražnje nametnuo je novu cenu popularnog energenta, izazvao sumnje u veštačku nestašicu na tržištu, a oni koji su vodili računa o zaštiti okoline i nisu hteli prljati ruke drvima i ugljem sada imaju samo jedan cilj – ugrejati se ove zime, na bilo koji način.

Cene peleta su više od 500 KM (255 evra) po toni, proizvođači tvrde da su se fokusirali samo na domaće tržište, trgovci da nisu digli cene, a sve veći broj građana odlučuje se vratiti na ugalj i drva.

Kompanija Woodland iz Drvara 15. septembra je prestala izvoziti pelet kako bi zadovoljila potrebe domaćih kupaca. Međutim, susreću se s nizom problema.

"Problem nam stvara što drugi peletari obećavaju ljudima pelet i umesto da ispoštuju dogovor, oni ga izvoze", kazali su nam iz kompanije Woodland.

Situaciju su, tvrde, maksimalno iskoristili trgovci koji su kupili pelet po vansezonskim, nižim cenama, a prodaju ga po znatno višim.

"Naručili su u julu i augustu i plaćaju po cenama koje su tada bile aktuelne, a prodaju ga po 400-500 KM. Trgovci i sada traže pelet, ali se trudimo da ga prodajemo samo krajnjim kupcima koji imaju male peći. Takođe, susrećemo se i s visokim cenama sirovine, jer vlasnici pilana zbog visokih cena u trgovinama misle da i proizvođači prodaju pelet po visokim cenama. Kod nas je veleprodajna cena peleta 330 KM plus PDV", navodi Budimir.

Iz kompanije Hifa tvrde da nemaju zalihe peleta i da ga uvoze, a da je cena po kojoj ga prodaju formirana isključivo na principima tržišne ekonomije.

"Svi ozbiljniji trgovci peletom su prisiljeni uvoziti pelet kako bi ispoštovali potpisane ugovore i snabdeli svoje kupce. Smatramo da je takvo delovanje dovelo do jačanja ponude i zaustavljanja daljeg rasta cena peleta na bh. tržištu. Smatramo da bilo koja firma pojedinačno ili udruženo ne može napraviti nestašicu peleta i stvoriti veštačku krizu ovog energenta u BiH. Treba znati da je slična situacija i u susednim državama, kao i u Zapadnoj Evropi. Posrtanje pojedinih proizvođačkih giganta u EU je dovelo do problema na tamošnjem tržištu, uz neizbežne refleksije i na Balkan te se u zemljama regiona odvija sličan scenario kao u BiH. Dakle, moramo znati da peleta nema dovoljno ni u Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji i drugim zemljama", tvrde iz kompanije Hifa.

"Verujem da je proizvodnja peleta ogromna prilika za BiH da razvije masovnu proizvodnju i osigura vlastitu metodu toplifikacije naših domova. Masovna proizvodnja peleta bi bila idealno rešenje za problem toplifikacije, kao i čišćenja mnogih degradiranih šuma. U tom smislu mislim da je potrebno da se resorna ministarstva zaduže za kreiranje plana i poticaja prema proizvođačima peleta", navodi izvršni direktor Senigora.

Ipak, uprkos visokim cenama zaključuje da je pelet, kao ekološki prihvatljiv proizvod, i dalje jedan od ekonomičnijih proizvoda za zagrevanje domova, ako se uporedi s cenom električne energije ili gasa.