Izvoz Srbije u 2016. veći 11,6 odsto

To je povećanje od 8,4 procenta u odnosu na prethodnu godinu, prema današnjim konačnim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Izvoz robe je porastao za 11,6 posto, na 13,43 milijarde evra, dok je uvoz bio veći za 6,1 odsto, i vredeo je 17,38 milijarde. Spoljnotrgovinski deficit je iznosio 3,94 milijarde evra, što je za 9,1 procenat manje nego 2015. godine.

Izraženo u dolarima, robna razmena sa svetom je prošle godine zabeležila rast od 8,0 posto, na 34,1 milijardu dolara, pri čemu je izvezeno robe za 14,88 milijardi dolara, ili za 11,2 posto više, a uvezeno za 19,24 milijarde, odnosno za 5,7 procenata više nego prethodne godine.

Deficit je težio 4,36 milijardi dolara, što čini smanjenje od 9,7 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je porasla sa ranijih 73,5 procenata na 77,3 posto.

Najveće učešće u ukupnom izvozu imao je Region Vojvodine (32,1 odsto), dok je u uvozu prednjačio Beogradski region (46,1 odsto).

U izvozu su glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili: Italija (2,16 milijardi dolara), Nemačka (1,94 milijarde), Bosna i Hercegovina (1,24), Rumunija (851 milion) i Ruska Federacija (795 miliona).

Istovremeno, najviše robe smo uvezli iz Nemačke (2,47 milijardi dolara), Italije (1,98), Kine (1,60), Ruske Federacije (1,51 milijardi) i Madjarske (881 milion).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,4 posto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 1,91 milijardu dolara. U zemlje CEFTA smo izvezli proizvode za 2,67 milijardi dolara, a uvezli za 761,9 miliona. Pokrivenost uvoza izvozom je 350,9 procenata.

Suficit u razmeni je ostvaren sa bivšim jugoslovenskim republikama Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, kao i sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom.

Najveći deficit je bio u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa).

Sledi deficit sa: Nemačkom, Poljskom, Madjarskom, Turskom, Belgijom, Austrijom, Francuskom, Irakom.