Zatvoreni investicioni fondovi

Minimalni kapital koji je potreban za osnivanje zatvorenog investicionog fonda je 200.000 evra - on mora biti uplaćen na račun kastodi banke pre upisa u registar

investicionih fondova. Nakon odobrenja koje komisija daje na prospekt zatvorenog fonda, vrši se inicijalna javna ponuda akcija a dalja trgovina se obavlja na berzi (organizovanom tržištu) po utvrđenim pravilima.

Društvo za upravljanje zatvorenim fondom ima obavezu da objavljuje neto vrednost fonda po akciji najmanje jednom mesečno. Takođe, svim akcionarima fonda se dostavljaju šestomesečni finansijski izveštaji fonda sa mišljenjem eksternog revizora.  Ovo donosi dodatnu dimenziju kreiranju vrednosti akcije fonda, pošto se njom trguje po tržišnoj vrednosti koja se svakodnevno formira na organizovanom trzistu (berzi), i za razliku od jedinica u otvorenim fondovima ta cena moze odstupati od neto vrednosti fonda po akciji. Tako se akcije zatvorenog investicionog fonda mogu kupovati po diskontu (ukoliko se akcije na tržištu prodaju po vrednosti nižoj od neto vrednosti fonda) ili se akcijama trguje po premiji (cena viša od vrednosti fonda po akciji).

Podela zatvorenih fondova u skladu sa investicionom politikom

1. Fondovi koji više od 50% vrednosti ulažu u hartije od vrednosti (HoV) kojima se trguje na organizovanom tržištu u republici ili berzanskom tržištu u inostranstvu
2. Fondovi koji više od 50% imovine ulažu u akcije akcionarskih društava kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću. Ova vrsta zatvorenog fonda nosi sa sobom i rizik koji je veći od prosečnog, što mora biti i naglašeno u njegovom prospektu.
3. Fondovi koji ulažu više od 60% imovine u nekretnine. Nekretnine u koje fond ulaže svoja sredstva procenjuje odbor društva za upravljanje, koji ima najmanje tri procenitelja na kraju svake kalendarske godine, ili češće ukoliko rast cena nekretnina na malo pređe 10%.

Sticanje sopstvenih akcija

Za razliku od otvorenih fondova koji u svakom trenutku otkupljuju investicione jedinice od investitora, zatvoreni fondovi ne otkupljuju svoje akcije, osim u slučajevim koji su navedeni u osnivačkom aktu. Od trenutka raspisivanja javne ponude svim akcionarima za sticanje sopstvenih akcija, ponuda važi najduže 18 meseci, za sve akcionare do trenutka sticanja navedenog broja akcija. Ponuđena cena ne može da bude veća od cene neto vrednosti po akciji. Jedino u slučajevima velikog poremećaja tržišta ili ukoliko posle predviđenog perioda za sticanje sopstvenih akcija fond nije prikupio očekivani broj akcija, može da ih otkupi direktno na organizovanom tržištu. Ponudu za sticanje sopstvenih akcija odobrava komisija, a ponuda se objavljuje u dnevnim novinama.

Iako zatvoreni investicioni fondovi moraju u svom poslovanju da prate zakonska ograničenja prilikom investiranja, može se reći da oni nose veći rizik u odnosu na otvorene fondove zbog investiranja u kompanije koje se ne listiraju na berzi i čija procena vrednosti može biti često neadekvatna. Kao jedna od potencijalnih mana (ne mora da bude ukoliko su im akcije likvidne) zatvorenih fondova navodi se i manja likvidnost (ne možete u svakom trenutku unovčiti svoje akcije kao što je to slučaj sa investicionim jedinicama kod otvorenih fondova). Ipak, ova vrsta fondova će vam verovatno doneti veće prinose i omogućiti ulaganje u neke atraktivne kompanije kojima se ne trguje na organizovanom tržištu. Takođe, oni daju veću fleksibilnost menadžeru jer uvek zna sa koliko novca raspolaže te se mogu vršiti dugoročna ulaganja, a pozicije koje drži u novcu i novčanim ekvivalentima su manje (koje tipično donosi niži prinos).

Osnovne karakteristike otvorenih i zatvorenih investicionih fondova

.	Otvoreni	Zatvoreni
Pravno svojstvo	Nema svojstvo pravnog lica	Akcionarsko društvo
Udeo	Investicione jedinice	Akcije
Promet	Direktno u fondu	Berza (osim u slučaju sticanja sopstvenih akcija)
Određivanje vrednosti	Svakodnevno	Dnevno trgovanje akcijama na berzi, neto vrednost fonda jednom mesečno