Mitovi o preduzetništvu: Put do uspeha

Iznenadila me je činjenica da je prethodni tekst bio jedan od najčitanijih na Bizu, što govori o tome koliko se malo piše o razvoju preduzetništva u Srbiji. Čitaoci su u svojim komentarima tražili konkretne primere iz prakse, koji bi potvrdili navode o mitovima i realnostima o preduzetništvu.

Želja da se izađe čitaocima u susret, stavlja me pred težak zadatak. Svetski uspešni primeri kod nas su već poznati, pa je mnogo zanimljivije da govorimo o uspešnim srpskim preduzetnicima.

Postoji predrasuda da su mogli uspeti jedino ukoliko su bili u tesnoj vezi sa politikom, kriminalom ili krupnim biznisom. Danas, u Srbiji postoji oko 280.000 malih i srednjih preduzeća i radnji. Nisu svi oni mogli da opstanu na tržištu zato što su bili privilegovani, ili zato što su u specifičnim vezama sa pomenutim izvorima posla ili profita. Takvih je možda 10%.

Preduzetnici su tokom 90-tih godina bili gurnuti na margine ekonomskog sistema, u sivu ekonomiju, prinuđeni da se snalaze kako znaju i umeju, razvijaju svoje poslove samo na osnovu svojih resursa.

Jedino je za određene interesne grupe bio omogućen pristup kapitalu, velikim poslovima, različitim vrstama dozvola itd. Tema je mnogo šira, pa to možemo ostaviti za neku drugu priliku.

Dr Ivanoviæ je identifikovala problem: Mnogi parovi su suoèeni sa problemom steriliteta.

Znači, preostalih 250.000 preduzetnika se svaki dan budi i pita: šta treba danas da uradim, kako da zadovoljim svoje kupce i opstanem na tržištu? Među njima, sigurno ima nekoliko hiljada koji predstavljaju primer za ugled, primer dobre prakse kako se stiže do uspeha i njime upravalja.

Da bih zadovoljio potrebu čitalaca, pozvao sam desetak uspešnih, čistih, srpskih preduzetnika da ih zamolim da predstave svoj trnovit put do uspeha. Odgovori su bili: nemoj da pišeš o meni, ja sam skroman, šta će mi pažnja javnosti, ne želim nikom da guram prst u oko, piši bez pominjanja mog imena i moje firme...

Za početak, evo primera hrabrog, odvažnog preduzetnika čiji je put do uspeha vrlo ilustrativan.

Tokom 2000. godine, Gordana Ivanović, ginekolog, doktor medicinskih nauka, ima ideju da započne svoj privatni biznis, da otvori ginekološku ordinaciju. Identifikovala je problem: mnogi parovi su suočeni sa problemom steriliteta. Lečenje se odvijalo, sa manje ili više uspeha, u pojedinim ordinacijama u okviru privatnog sektora, ali i na klinikama u okviru javnog sektora. S obzirom na svetska iskustva u toj oblasti, realizacija ove biznis ideje je podrazumevala tesnu vezu između nauke i biznisa i uvođenje najsavremenije specijalizovane opreme iz inostranstva.

Za razliku od svojih kolega, koji su zadržali svoj posao u državnim klinikama i istovremeno razvijali svoj privatni biznis, Dr Gordana Ivanović je sa 37 godina rešila da napusti svoj posao na klinici u Beogradu. To je bila teška odluka, skopčana sa visokim rizikom. Konkretni rezultati, lako vidljivi u praksi, zavisili su od visoko sofisticiranih rezultata dobijenih u laboratoriji.

Finansije za opremu su bile problem. Novac je obezbeðen kroz privatnu pozajmicu.

U okviru porodice su vođeni vrlo dugi razgovori, da li je to pravi, optimalan put. Da li je bolje rizikovati, ili biti nezadovoljan na postojećem poslu?

Iako svesna visoke neizvesnosti, imala je jasnu viziju o dugoročnom razvoju svog posla, napravila je potrebnu analizu biznis ideje kroz pojednostavljeni biznis plan. Utvrdila je kojim će se uslugama baviti u svojoj ginekološkoj ordinaciji, dobila je odgovore o potrebnoj opremi, ljudskim i finansijskim resursima. Raspologala je i potrebnim informacijama o tržištu i potencijalnoj konkurenciji.

Za startovanje biznisa, nedostajali su joj oprema, prostor i finansije. Raspolagala je sopstvenim znanjem i ljudskim resursima.

Finansije su bile veliki problem, jer nije raspolagala velikom ušteđevinom. Nedostajući iznos finansijskih sredstava premašio je „tričavih“ par stotina hiljada evra. Ukupna investicija je trebalo da se vrati tokom treće godine poslovanja. Pare nije mogla obezbediti u okviru finansijskog sektora, već kroz privatnu pozajmicu. Odlučila je da napuste stan u kome su živeli i da od njega naprave ordinaciju.

Posao se razvijao polako. Klasične ginekološke usluge su davale očekivane rezultate, ali je izostao planirani uspeh u vantelesnoj oplodnji.

Pred njom je bila još jedna teška odluka. Da li napustiti zamišljeni koncept, ili naći način da se prevaziđu postojeći problemi? Prekinula je sa aktivnostima u ordinaciji i otišla na dodatno usavršavanje u inostranstvo. To je korak koji je bio pravi. Nova saznanja i veštine su počeli da daju rezultate. Pristup pacijentima i njihova priprema, uz adekvatan rad u laboratoriji su pokazali da se nalazi na pravom putu.

Rezultati su bili vidljivi.

Radila je i po 16 sati dnevno, svaki dan je započinjao sa razmišljanjima o sve izazovnijim slučajevima koje je sretala u praksi. Visok stepen obučenosti, najsavremenija oprema, potpuna posvećenost poslu i humani pristup pacijentu doveli su do ostvarivanja sve značajnijih rezultata u lečenju steriliteta.

Reklamna kampanja je bila specifična. Niko u Srbiji nije imao priliku da vidi njihovu reklamu na bilbordu, flajeru ili u medijima, ali su imali jednu jednostavnu, najbolju reklamu za Srbiju, preporuku zadovoljnog pacijenta.

Broj pacijenata je prevazišao postojeće kapacitete.

Nova prekretnica. Da li se zadovoljiti sa postojećim kapacitetima, a sa povećanjem cena ostvariti veći profit, ili ići na proširenje kapaciteta, povećanje broja pacijenata i zadržati postojeću cenovnu politiku?

Opredelila se za drugu opciju, koja je zahtevala dodatna, značajna ulaganja. Ponovno pribavljanje nedostajućih finansijskih sredstava, promena lokacije, pribavljanje dodatne opreme, zapošljavanje novih stručnjaka. Sve to je omogućilo proširenje usluga.

Posle sedam godina poslovanja, Dr Gordana Ivanović je vlasnik specijalne ginekološke bolnice, sa stopom uspešnosti u vantelesnoj oplodnji u svetskim razmerama.

Pacijenti dolaze iz cele Srbije, a izraženo je i interesovanje pacijenata iz zemalja u regionu.

Dr Gordana Ivanović je imala ogromnu želju da postigne uspeh na naučnom polju, kao sastavnom delu svog biznisa, a novac je došao kao mera ostvarenog uspeha. Preduzetnik koji se stvarao kroz radno iskustvo i stalno sticanje novih veština i znanja. Pokazala je da je preduzetnik od akcije, posvećen poslu i da ume da realizuje ideju, postavlja visoke ciljeve i standarde koje treba dostići, nalazi rešenja za trenutne prepreke. Primer je da nikad nije kasno započeti biznis, posebno ako imate dugoročnu viziju njegove realizacije.

Ako je pitate šta je tajna njenog uspeha, odgovoriće da je to njena porodica, oslonac i podrška kad je suočena i sa uspehom i sa preprekama.

Želeo sam ovim primerom da pokažem da uspešan biznis nije samo otvaranje kafića ili butika, prodaja šrafova i izvoz malina... ili pljačka državnih firmi.