| |
Privatnik i preduzetnik, treći deo |
|
21. mart 2007.
21. mart 2007. |
17:01
| Piše: Saša Radulović
|
Većina ljudi u Srbiji misli da je za uspešnog preduzetnika najvažnija ideja. Da ona ide prvo i pre svega. Mit «genijalne ideje» kao ključa uspeha. Pa kad imaju neku poslovnu ideju, čuvaju je kao zmija noge. Da ne saznaju: drugi «preduzetnici», investitori, biznis anđeli, investicioni fondovi.
Jer oni kad čuju za tu ideju, oni će brže bolje da isključe «preduzetnika» i sve naprave sami. U svoju korist a na njegovu/njenu štetu. Ovaj tekst je o preduzetnicima, ne o privatnicima. I među preduzetnicima, nije o inovatorima sa ogromnim idejama koje imaju potencijal da promene cele industrije i stvore nove gigante, već o preduzetnicima čija cilj je mala ili srednja porodična ili partnerska kompanija.
Više sam prestao da brojim «preduzetnike» sa kojima sam razgovarao koji su imali «genijalnu» ideju koju nisu baš hteli da otkriju zbog opasnosti da će im biti «ukradena». Ako sam u stanju da, na osnovu onoga što mi kažete u razgovoru, sve to sam izvedem i bez vas, onda vam i nije neka ideja.
Npr. na ovoj lokaciji bi bilo odlično otvoriti restoran ili lanac restorana indijske kuhinje u Beogradu ili otvoriti etno selo na toj i toj planini ili ima odlična voda na nekom izvoru a niko je ne ekspolatiše ili šumsko voće ili zdrava hrana ili... Sve samo priča, ideja, i svi bi po milion dva evra da sve to ostvare. Bez ikakvog ili sa malim iskustvom, znanjem iz oblasti za koju traže novac. Ne znam da li treba da napominjem koliko je ovo neozbiljno.
Šta čini preduzetnika
Za uspešnog preduzetnika su važni:
- znanje - tržišta, kupaca, potreba, tehnologije, neke delatnosti
- sam preduzetnik - iskustvo, strast, upornost i istrajnost, ogroman rad
- ideja – san, cilj, neiskorišćena tržišna prilika
Ove tri odrednice čine piramidu u tri horizontalna sloja. Sama ideja čini manji deo u konačnoj formuli uspeha i nalazi se na vrhu piramide. Ove prve dve odrednice čine ogromnu većinu. A osnov svega čini ona prva. Znači znanje.
Da bi bili uspešni u nekoj oblasti, da bi uopšte imali kvalitetne ideje u nekoj oblasti, morate posedovati znanje. Znanje tehnologija koje se koriste, poznavanje kanala distribucije, poznavanje dobavljača, poznavanje kupaca i njihovih potreba, poznavanje troškova proizvodnje i distribucije, marži, monopola, dominantnih igrača i njihovih jakih i slabih strana ...
Ukratko poznavanje tržišta. Ali ne površno, već ono dubinsko, ono koje se ne može lako i brzo naučiti ili jednostavno kopirati.
Kako se stiču ova znanja? Direktnim iskustvom. Radom u samoj industriji ili oblasti. Konstatnim kontaktima sa kupcima i dobavljačima, sa mašinama i tehnologijama. Tu stičete i znanje i iskustvo.
Tek sa takvim znanjem i dobijate kvalitetne ideje kako unaprediti tu oblast ljudske delatnosti. Tek tako ste u stanju da jasno sagledate neiskorištenu tržinu priliku. Tek sa tim znanjem ste u stanju da razmišljate o tržištu i pronalazite nove, bolje, efikasnije načine da zadovoljite potrebe tog tržišta. Da promenite i unapredite stvari. Da preduzmete nešto novo na tržištu. Da budete preduzetnik.
Veliki kao preduslov za MSP
Šta je još važno za preduzetnike? Velika industrija i velike kompanije. Mala i srednja preduzeća ne rastu u vakuumu. Ona nastaju kao efikasan odgovor na potrebe velike industrije.
Oko jednog automobilskog giganta se stvara ogroman tržišni potencijal za preduzetnike da svojim idejama unaprede poslovanje tog giganta, ponude mu efikasniji način zadovoljenja potreba.
Izbor velikih kompanija se onda svodi na izbor da li da svoju potrebu zadovolje unutar kompanije ili da pođu van i sa kooperantima zadovolje tu potrebu. Bez jakih velikih kompanija nema preduzetništva.
U ovome i leži jedan od ključnih strukturnih problema za razvoj preduzetništva u Srbiji. Velike kompanije su uglavnom državne. Javna preduzeća. Njihov interes za unapređenje poslovanja je, da budem blag, minimalan. Njihov interes za fer tendere i odabir najboljih rešenja je takođe mali. Posledice po preduzetništvo su velike.
Ovo je jedan od najvažnijih razloga za privatizaciju velikih javnih preduzeća. EPS, NIS, Železnice, JAT, komunalna preduzeća, zdravstvo (klinike i bolnice), školstvo ... sve velike kompanije i monopolisti na srpskom tržištu, bi trebale da budu rasadnik i temelj razvoja preduzetništva. Njihove potrebe stvaraju ogromnu potražnju za proizvodima i uslugama koje su ono najvažnije što preduzetnicima traba: prilika. Umesto toga, ona su sama primer neefikasnosti i nedostatka želje i motiva da unaprede svoje poslovanje.
Za veliki broj preduzetnika u Srbiji, jedino rešenje je izvoz, odnosno pronalaženje velike kompanije van granica Srbije i zadovoljenje njenih potreba. A to je naravno daleko teže i skuplje. Em su daleko, em ne poznajete jezik dovoljno, em ne poznajete ekonomski i pravni sistem, em... Nije slučajno da Amerika ima najpovoljnije okruženje za razvoj preduzetništva: ogromno tržište sa ogromnim brojem velikih kompanija, jedan jezik, jedan ekonomski i pravni sistem. Pa kad ne uspete kod jedne, ima ih još hiljadu sa kojima možete da probate.
Kako se počinje
A finansiranje? Suprotno popularnom mišljenju, prvo finansiranje ne dolazi od banaka i investitora. Ne dolazi ni od države. Prvo finansiranje dolazi od samog preduzetnika i njegove porodice i prijatelja. I najvažnije: od prvog posla.
Finansiranje iz sopstvenih prihoda, ili da budem precizniji novčanih tokova.
Većina priča o uspehu u pravljenju malih i srednjih kompanija traje godinama i ide otprilike ovako: na jedan ili drugi način sam se upoznao sa potrebom neke velike kompanije i upoznao sam ljude u toj kompaniji koji su bili zaduženi za zadovoljenje te potrebe.
Nekad se taj kontakt desi tako što sam kroz kompaniju u kojoj sam zaposlen i preko koje sam sarađivao sa tom drugom kompanijom došao u kontakt sa tim ljudima, demonstrirao znanje i stekao poverenje, nekada tako što je moje preduzeće pružalo neku uslugu pa je dobro obavilo i usput saznalo i za druge potrebe, nekada tako što me je neko preporučio, a nekada i tako što sam i sam radio za veliku kompaniju pa, poznajuću njene potrebe, odlučio da napravim svoju kompaniju ...
Ovo nije tačno samo u Srbiji. Ovo je svuda u svetu. Jedna kompanija u Srbiji koja proizvodi, sad već veliku medicinsku opremu, je počela sa dva čoveka koji su opravljali zastarele mašine u bolnicama za male pare. Prvu opravku su obavili besplatno. Prva ponuda je bila: besplatno ćemo vam održavati određenu opremu godinu dana. Tako su upoznali sve ljude u bolnicama u Srbiji koji donose odluke. Tako su stekli i zaslužili poverenje.
Pa su počeli da dobijaju zahteve: a da li možete nekako da nam «nabudžite» i ovo. I sve ovo se dešava u jednom knjiškom okruženju nameštenih tendera.
Jer ako su oni negde namešteni, onda je to u zdravstvu u Srbiji.
U Srbiji bi «preduzetnici» prečicu. I odmah pare i velike ugovore.
Pa sam čuo «preduzetnike» koji kažu: mi imamo rešenja, pa kada bi samo država mogla da naredi javnim preduzećima da koriste naša rešenja??? Ko još da se maltretira i prolazi ovaj gornji put. Godinama. Kad bi već efikasno mogli da skratimo put. Ako ovako mislite, tu niko ne može da vam pomogne.
Preduzetnici imaju i znanje i energiju i istrajnost i ideju. Preduzetnici znaju da nema prečice. Preduzetnici znaju da moraju početi od malo: od malog ugovora, od povoljnog posla za kupca, od gradnje konakata. Preduzetnici znaju da sve što im treba od države je da im se skloni sa puta. A takođe znaju da ni ovoliko malo ne mogu da očekuju.
Preduzetnici su svesni da velike kompanije u Srbiji ne pružaju dobro okruženje za razvoj njihove kompanije i ideje. Preduzenici u Srbiji znaju da je veliki broj tendera namešten. Preduzetnici u Srbiji znaju da ima mnogo više «preduzetnika» od preduzetnika i da su ovi prvi mnogo glasniji.
Preduzetnici u Srbiji, i pored svega ovoga, pronalaze put. Zato što imaju znanje, energiju, istrajnost i ideju. Strast. Zato što ih nešto tera.
* Privatnik i preduzetnik, prvi deo
** Privatnik i preduzetnik, drugi deo
*** Više tekstova Saše Radulovića na ekonomske teme možete naći na Blogu B92
|
|
|
Analiza
16. novembar 2009.
| Izvor: Ekonom:east
| Autor: Stevan Veljović Kase nema ko da brani
 Tri dana praznih sudnica, odlaganje pretresa i besposleni pisari, pokazali su šta biva kad država odluči da se zameri
...
Dalje
|
|
pretraži po celom b92.net
