Zašto veštačka inteligencija nije pretnja kakvom je smatramo

Za indicije o našem kulturnom stavu prema robotima i veštačkoj inteligenciji (VI), samo je potrebno da se okrenemo Ratovima zvezda. U jednoj od najpoznatijih replika iz serijala Povratak Džedaja, lignjoliki Admiral Akbar je uzviknuo "To je zamka“, pošto je otkrio da je pobunjenička flota, namenjena da napadne novu Zvezdu smrti, upala pravo u ruke borcima imperije. Ova poznata replika takođe sumira način na koji su mnoge kompanije i mediji govorili o novim oblicima veštačke inteligencije. Kompanije su stalno podsećale da roboti preuzimaju veliki broj poslova, vodeći nas do sve veće nezaposlenosti. Skorašnje otvaranje Amazon Go je ovo pitanje dovelo do novih razmera. Putem Amazon Go, kupci mogu samo da odaberu stvari koje žele da kupe i da odu, i račun se pojavi na njihovom telefonu. U sledećem trenutku, kasiri više nisu potrebni.

Skorašnje studije u vezi sa VI su dovele nezaposlenost do depresivnog čitanja. Glavni izveštaj ističe da će nekih 47% poslova u Americi biti automatizovano u bliskoj budućnosti. Druga studija iznosi mogućnost da bi 45% svakodnevnih zadataka, koje trenutno obavljaju ljudi, moglo biti automatizovano, ukoliko se ovaj trend nastavi. U našoj skorašnjoj knjizi Razumevanje kako se budućnost odvija: Korišćenje energije kako bi iskoristili moć današnjih megatrendova, spomenuli smo slučaj finansijskog direktora investicione banke. Dobio je zadatak da smanji broj zaposlenih za 80%, jer bi postojeće digitalne tehnologije mogle da rade poslove koje obavljaju ljudi. Sa ove tačke gledišta, čini se da će, u bliskoj budućnosti, ljudi postati konji prošlosti.

Loše vesti se izgleda ne zaustavljaju ovde: nisu samo poslovi pod pretnjom; nekima se čini da je čovečanstvo okruženo inteligentnim mašinama. Elon Musk je prozvao pojavu VI “našom najvećom egzistencijalnom pretnjom”, I Bil Gejts podržava ovo mišljenje. Pokojni profesor Stefan Hoking je u međuvremenu rekao da je stvaranje VI najvažniji događaj u istoriji čovečanstva – I ujedno I poslednji.

Prave osobine VI

Ne verujemo da smo kvalifikovani da odbacimo stavove ovih velikih mislilaca. Ali ono što možemo da uradimo je da istaknemo trenutnu stvarnost VI. Uprkos prognozama o sudnjem danu, stavrnost je takva da je trenutna sposobnost VI toliko ograničena, da pretnja od sveta predvođenog mašinama, ostaje ideja koja pripada dalekoj galaksiji.

Uprkos stalnom izveštavanju novina o tome koliko su kompluteri pametni, važno je razumeti da zapravo ne postoji toliko inteligencije u VI. Inteligencija se zasniva na sposobosti čoveka za logikom, razumevanjem, samosvešću, učenjem, emotivnim znanjem, planiranjem, kreativnošću i rešavanju problema. Ipak, trenutno mašine ispunjavaju tek po nešto od ovoga. Inteligencija podrazumeva sposobnost razmišljanja. Ali VI ne razmišlja.

Prava sposobnost VI leži u tome da obrađuje veliku količinu informacija, i zatim, uzimajući sve njih u obzir, donosi ispravne pretpostavke u pogledu donošenja odluka. Tokom vremena, što više mašine obavljaju isti zadatak iznova, više mogu da prilagode svoju obradu podataka I samim tim, postaju bolje u pretpostavkama. Ovo je otprilike kako mašine „uče“.

Neko može da ospori da mašine danas čitaju tekst, vide slike I čuju prirodni govor neverovatno tačno. Na primer, u našoj kompaniji VI Neksus Frontir Tek, naš pametni skener već može da dosegne 99% tačnosti u čitanju tekstova, bez obzira da li su pisani ili kucani, I da li su predstavljeni u digitalnoj ili fizičkoj formi. Ovo mašine čini vrlo sposobnim I pametnim. Ipak, ispod površine, mehanizam se ne razlikuje mnogo od načina na koji naš mozak radi (stoga I činjenica da je razvoj VI trenutno većinom baziran na veštačkoj nervnoj mreži).

Naši mozgovi funkcionišu ovako: mi izvlačimo više informacija iz više izvora I onda razmatramo da li je ova primljena informacija korisna za našu odluku, pre nego što je obradimo kako bismo proizveli izlazni signal (mišljenje/pogled/odluku). Na sličan način mašine uzimaju informacije sa različitih strana, organizuju ih, dodele važnost informaciji, računaju, I onda proizvode moguće odgovore.

Možemo da vidimo potom da mašine ne mogu proizvesti konačne odgovore. Zapravo, one uopšte ne “znaju” odgovore, jer sve što one rade je odmeravanje informacija i ideja iz različitih izvora i zatim proizvode statistički najverovatnije ispravan odgovor. Greška koju je napravio poznati kompjuter VI IBM Votson u američkom kvizu Opasnost! Glasno govori u prilog tome. Krajem prvog dana takmičenja, u kategoriji “Finalna opasnost” bili su „Gradovi u Americi“ i indicija je bila „Njegov najveći aerodrom je nazvan po heroju iz Drugog svetskog rata; a drugi najveći, po bici iz Drugog svetskog rata.“ Odgovor je Šta je Čikago (O’Hare i Midvej).“ Votson je odgovorio „Šta je Toronto?????“ Pogrešan grad. Porešna država.

Postoji dosta razloga zbog kojih se Votson zbunio ovim pitanjem, uključujući i gramatičku strukturu, postojanje grada Toronta u državi Ilinois i Toronto Blu Džejs koji igraju bejzbol u Američkoj ligi. Kao rezultat toga, Votsonov nivo samopouzdanja je bio jako nizak: 14%... Votson je znao da nije znao odgovor, što se i vidi iz pet znakova pitanja...

Ono što čini VI moćnijom nego ikada je činjenica da ljudi mogu da treniraju mašine hraneći ih odgovorima (takozvano učenje pod nadzorom). Sa ovom novijom primljenom informacijom, mogu da prilagode odmeravanje sledeći put, i tako vremenom povećaju tačnost svojih odgovora - baš kao što i naši mozgovi rade.

Činjenica da je učenje mašina zasnovano na poboljšanju mogućnosti za pogađanje pravih odgovora, se čvrsto suprotstavlja prethodnim pokušajima stvaranja VI. Naučnici su nekada verovali da je najbolji način za stvaranje pametnih mašina, programiranje. Međutim, ovaj pristup je propao, i naposletku doveo do takozvanog „hladnog perioda“ VI, jer je postojalo previše pravila koje su ljudi trebali da nauče mašine kako bi ih osposobili da predviđaju odgovore tačno. Tek je skorašnjom pojavom verovatnog računanja (kao zamena konačnom pristupu) VI dobila drugu – i svakako bolju – šansu.

Šta VI zapravo može

U stvarnosti, VI je dosta drugačija od načina na koji je mnogi doživljavaju. Stoga, za rukovodioce koji razmatraju zapošljenje VI, važno je razumeti da umesto svemoćnih sredstava za transformaciju posla sa sposobnošću da se preokrene potpuno nova konkurentna prednost, VI, je trenutno, ništa više od instrumenta koji podržava postojeći poslovni proces. U tom smislu, bar u trenutnom poslovnom okruženju, ne radi se toliko o VI koliko o IV – „inteligentnoj vrednosti“, odnosno „podršci“. Pomaže nam da pristupimo poslu na pametniji način – tačnije, onome što se odnosi na rutine i uobičajene zadatke. Iz tog razloga, većina kompanija koristi VI samo u pojedinim oblastima pre nego u potpunoj transformaciji posla. I sporadični razvoji dolaze uglavnom u vidu pametnih ideja za smanjenje troškova (npr. osiguravajuće kompanije koje su u mogućnosti da lociraju i analiziraju slike štete u automobilskoj nesreći kako bi procenili visinu potraživanja), ili za bolje načine pomoći korisnicima (uključujući korišćenje prepoznavanja glasa koji bi zamenio PIN telefona).

Ukratko, način na koji je VI oblikovala poslove je uglavnom ograničen na inteligentnu automatizaciju – poboljšavanje standardnih poslovnih procesa koristeći VI. Kao bila koja vrsta digitalne transformacije, ključ uspeha u upošljavanju tehnologija nije digitalan već transformišući.

Tako da, kako bi svaka novija tehnologija mogla da se razvija, promena postojećih obrada I procesa rada, I/ili razvoj novih je obavezan. Ovo, zauzvrat, znači da će novi timovi i organizacione strukture morati biti uvedeni. Ljudski strah od gubitka posla će morati biti suzbijen. Osoblje će morati biti ubeđeno u vrednost nove implementirane tehnologije VI. Korporativna kultura će mozda morati biti promenjena. Uspeh mašina, u tom slučaju, nedvosmisleno leži u uspešnoj organizaciji ljudskih aktivnosti koje okružuju novu tehnologiju. Šta zapravo VI može da uradi, zavisi u mnogome od toga šta ljudi mogu (pogledaj ispod).

IZAZOVI PRI ZAPOČINJANJU PROJEKTA VI

Kao sto je poznati ekonomista, profesor, Dan Arili jednom rekao ,,Velika informacija je kao tinejdžerski seks: svi pričaju o tome, niko zapravo ne zna kako to da radi, svi misle za druge da to rade, pa svi tvrde da to rade.“ Mislimo da se ovo odnosi i na VI. Uprkos nekolicini tehnološki avangardnih kompanija kao što su Gugl i Fejsbuk u Americi, i Tencent i Alibaba u Kini, zastupljenost VI među mnogim drugim kompanijama ostaje niska. Zašto?

Jedan od razloga, iz našeg iskustva, je nepoznanica. Dok je novo strateško razmišljanje koje uključuje VI lako, moše biti teže na ooperativnom nivou. Zaista, zaključiti šta tehnoligija zaista donosi je često nedostižno, jer zahteva jasne odgovore na sledeća pitanja:

- Koje posebne funkcije mogu nekoliko proizvoda VI da obavljaju?

- Koje koristi mogu biti stvorene?

- Koje poslovne poteškoće VI može zaista da pokrije?

- Koji je tačan poslovni cilj koji VI treba da ispuni?

- Da li je tok rada automatizacije procesa detaljno isplaniran?

- I ako nije, da li će biti omogućeni resursi koji će to osigurati?

Ovo su neki od razloga zbog kojih mi uvek preporučujemo da se naši klijenti uključe u projekte koji imaju uske i jasno definisane poslovne ciljeve kada je reč o VI.

Povrh ovoga, tehnička strana VI može biti pomalo obeshrabljujuća. Ima donekle kružni argument: bez dobrog dela tehnike, teško je shvatiti koje poslovne ciljeve dosegnuti; i bez jasno definisanih ciljeva, nije lako uvideti koje tehnike VI su potrebne i kako bi one radile. Drži se malih inicijativa, koje se odnose na posebne potrebe. Nemoj se upuštati u velike, kompleksne projekte.

Veći izazov, međutim, je više na strani čoveka nego tehnologije. U svom trenutnom uobličavanju, VI je ništa više do alat. I kao svi poslovni alati, jedino su zaista efikasni kada su ogradjeni pravim poslovnim procesima. Stoga, rukovodioci moraju biti spremni da izmene postojeće procese i tokove rada, i možda čak da izgrade nove. Štaviše, moraće da pronađu i zadrže prave ljude – one koje mogu da savladaju poslovne i tehničke poteškoće. Neizbežno, ovi rukovodioci će morati da budu spremni da rade i sa poslovnim i sa tehničkim menadžerima kako bi osigurali miran razvoj, implementaciju i održavanje novih sposobnosti.

Poslednje, ali ne I manje važno, potreba da uvedu potpuno nove tehnologije, I dodatne (ponekad I prodorne) procese ogleda se u velikoj količini posla; to je u tolikoj meri da se kompanije ponekad drže onoga što znaju, što vodi do inercije. Rukovodioci koji su zainteresovani da podignu svoju kompaniju na viši nivo, će morati da savladaju ovo iskušenje.

Pobednik: savez

Zanimljivo je videti kako Holivud predstavlja VI. Da se vratimo Ratovima zvezda. U flmovima o VI – pokretni – čak i samosvesni – droidi kao što je R2-D2 su najboljli u pomaganju ljudiima da lete X-krilima ili da pobegnu od Zvezde smrti. Čak i u tako tehnološki naprednom svetu, mašine ne zamenjuju ljude.

Mislimo da se isto može reći za naš svet trenutno. Nema sumnje da će automatizacija predvođena VI i robotikom eliminisati mnoge poslove u budućnosti. Rutinski posao, bilo da je fizički ili kancelarijski, je očekivano da bude preuzet od strane mašina. Ali je takođe i vreme da se sruši mit oko VI kako bi se videlo šta zaista može da uradi kao sredstvo. Samo na ovaj način možemo verovati u razgovore o tome kako ljudi i mašine mogu stvoriti nov savez.