Rusi "isplatili" NIS našom naftom

Ono što je ispumpano na našim naftnim poljima vredi oko 456 miliona dolara, piše novosadski Dnevnik.

Naime, taj list navodi da toliko otprilike vredi oko 730.000 tona nafte proizvedenih za prvih šest meseci ove godine (što je oko 30 posto više nego u istom periodu lane), naravno preračunato u cene crnog zlata na svetskim tržištima.

NIS je zabeležio dobit pre kursnih razlika od oko 15,1 milijardi dinara, što je 144 posto više u odnosu na prvih šest meseci prošle godine. U prvoj polovini ove godine u budžet Srbije je na ime poreza i fiskalnih obaveza uplaćeno 40 milijardi dinara, ili oko 400 miliona evra, što je oko milijardu dinara više nego u istom periodu lane. Dakle, mnogo se toga promenilo, što je potvrda da se, bez većih ulaganja, jer se nafta i dalje vadi s poznatih polja u Vojvodini (Velebit, Mokrin, Mortonoš, Elemir, Turija, Kikinda), boljom organizacijom rada može postići mnogo više.

Takođe, sve je izglednije i jasnije da je Gaspromnjeft, kada je kupovao NIS, dobro znao šta radi, dok se to ne bi moglo reći za drugu stranu, prodavca – Vladu Srbije, koja je za 400 miliona evra prodala 51 odsto vlasništva nad NIS-om i tako omogućila Gaspromnjeftu da postane većinski vlasnik kompanije.

Povećanje proizvodnje i efikasnije poslovanje za kratko vreme su omogućili da NIS od gubitaša pređe na drugu stranu i postane kompanija koja se konsoliduje i stvara profit. Jer, kako drugačije objasniti ono što se dešavalo do promene vlasništva i od tada – pošto je do 2008. godine, dok je kompanija bila u državnom vlasništvu, pravila ogromne gubitke, 2009. godina završena je s gubitkom iz poslovanja od 4,4 milijarde dinara, dok je ukupan knjigovodstveni gubitak, zbog usklađivanja s međunarodnim finansijskim standardima, bio 37,6 milijardi dinara.

A prošlu godinu NIS je završio s profitom od 16,5 milijardi dinara. Pitanje je samo zašto to uspeva Gaspromnjeftu, a nije uspevalo Srbiji i da li će neko pokušati da odgovori na to? Da je to tako svedoče brojke s početka ove priče.

Naime, proizvodnja od oko 730.000 tona nafte, preračunato u cene nafte na svetskom tržištu, od oko 100 dolara po barelu (oko 160 litara), daje izuzetno visoku cifru koju knjiži proizvođač. Od te količine, na svetskom tržištu bi se moglo inkasirati 456.250.000 dolara, što je svakako značajna suma i dobra zarada. Istovremeno je to i gotovo celokupna cena koju je Gaspromnjeft platio za svoj, većinski deo vlasništva u NIS-u, a ostvarena je za svega pola godine.

Istini za volju, reč je o orijentacionim ciframa, a ne ostvarenoj zaradi, i pretpostavkama koliko vredi ono što se iz polja u Srbiji može izvaditi. Ipak, čak i da računica nije potpuno tačna, izvesno je da se naftni i gasni biznis isplati, a da se isplate i ulaganja u oblast energetike, pre svega u istraživanje i proizvodnju, uprkos tome što su veoma visoka. I kao najznačajnije, jasno je da se ulaganjem i domaćinskim poslovanjem dobija jer se ostvaruju dobri rezultati, bolje poslovanje i veća zarada.