NIS (ni)je dovoljan za oživljavanje berze

Dostanićeva je nakon predstavljanja NIS-a na Beogradskoj berzi izrazila očekivanje da će početak prodaje akcija NIS-a privući pažnju domaćih i stranih institucionalnih investitora, što bi povećalo likvidnost na berzi.

„Rast likvidnosti bi privukao nove investitore, a zatim i lančanu reakciju koja bi privukla i male akcionare da ulažu na berzi“, kazala je ona.

Dostanićeva je rekla da prvog dana trgovanja akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) ne bi trebalo očekivati veliki broj transakcija.

Da na Beogradskoj berzi ne bit trebalo očekivati ništa spektakularno, bez obzira što NIS izlazi na najznačajniji deo tržišta, odnosno na Prajm marekt, smatra i ekonomista Nikola Fabris.

„Za Beogradsku berzu i trgovinu akcijama je dobro da se pojavi tako velika kompanija-imajući u vidu da se u prethodnom peridodu jedan broj kompanija povukao, a na berzi su se osetili i efekti krize. Tako da je poslednjih godinu i po, dve jako mali obim prometa i belex 15 je od 2007. godine izgubio tri četvrtine svoje vrednosti. Jedna ovakva trgovina bi mogla da oživi berzu, ali ne treba očekivati ništa spektakularno“, rekao je Fabris.

Glavni broker Sinteza Investmenta Nenad Gujaničić ocenjuje da je Beograska berza nerazvijeno, odnosno, plitko tržište i da je njegova glavna karakteristika ta što nema dovoljno velikih kompanija.

„Od sto najvećih kompanija u Srbiji, svega nekolicina se nalazi na Beogradskoj berzi i onda mi ne možemo da kažemo da je to reprezentativno berzansko tržište iz prostog razloga što ne predstavlja glavninu domaće ekonomije. Primera radi, trenutno na beogradskoj berzi ima 1.500 - 1.600 kompanija, ali većini od njih uopšte nije mesto na berzi, jer imaju promete od svega par miliona dinara i imaju 100 - 150 akcionara“, kaže Gujaničić.

Prema njegovim rečima NIS je prva velika kompanija na Beogradskoj berzi i to je veoma značajna činjenca iz prostog razologa što sama berza kao tržište kapitala gde se trguje neikim hartijama od vrednosti jeste napravljena za te neke velike kompanije.

„Recimo najveće kompanije kao što su AIK banka i Komercijalna benka imaju tržišnu vrednost nešto preko 200 miliona evra dok, primera radi, NIS po ovoj ceni po kojoj je prodat novom vlasniku od 4,8 evra po akciji vredi oko 800 miliona evra. To samo govori da je, recimo, NIS veći nego prve dve najveće kompanije na berzi i sama ta činjenica pokazuje da će živnuti berza dolaskom NIS-a iz prostog razloga što će se pojačati likvidnost“, dodaje on.

„Biće mnogo veći broj hartija, biće veći broj kupaca i koji kada se budu zainteresovali za akcije NIS-a, verovatno će hteti da kupe akcije nekog drugog preduzeća. I ono što je važno i da se te neke procedure koje u Srbiji nisu toliko razvijene u smislu transparentnost kvaliteta tržišta da će one verovatno biti popravljene izlaskom NIS-a i da će biti utrt put za izlazak akcija Telekoma, a možda i neke privatne kompanije koja će prerasti u akcionarsko društvo“, ocenjuje Gujaničić. NIS je četvrta kompanija izlistirana na Prajm marektu, koji je najkvalitetniji segment tržišta. Međutim, taj broj ni izdaleka nije dovoljan za pravi razvoj berze, smatra Branislav Jorgić, vlasnik brokerske kuće „Jorgić broker“. Prema njegovim rečima da bi tržiše zaista oživelo neophodno je da na berzu izađu i druge velike kompanije kao što su Telekom, Elektropirivrda.

„Mi očekujemo i da država izađe sa svojim obaveznicima različitih vrsta i da prikuplja kapital na domaćem, berzanskom tržištu, umesto da se eventualno olako zadužuje u inostranstvu", izjavio je Jorgić.

To bi takođe postaklo poslovanje berzansko i konačno omogućili našim građanima da imaju jedan specifičan oblik štednje gde bi bila država i konačno, ja bih lično bio veoma zadovoljan kada bi mi imali pet do deset takvih kompanija, jer da podsetimo, čak i na najrazvijenijim tržištima u svetu, recimo u Nemačkoj, u kojoj maksimalno pedesetak kompanija drži tržište te zemlje, ili ako idemo u susedstvo, npr u Hrvatskoj koja je zgodna za upoređivanje sa Srbijom imate možda pet, šest kompanija koje nose berzansko tržište te države“, dodao je Jorgić.

Da „jedna lasta ne čini proleće“ , odnosno da izlazak samo jedne kompanije velike tržišne kapitalizacije kao što je NIS nije dovoljan za oživljavanje berze smatra Aleksandra Vukosavljević, rukovodilac odeljenja istraživanja i anlaize Rajfajzen banke .

Prema njenim rečima, velika propuštena šansa za pravi razvoj Beogradske berze je taj što NIS nije privatizovan putem Inicijalne javne ponude.

„Da je privatizacija NIS-a bila putem tržiša kapitala, da je napravljen vrlo transparentan proces da tržište kapitala odredi neku ceni, onda se nađe neki strateški većinski partner koji preuzima akcije, to bi bio mnogo povoljniji scenario za razvoj domaćeg tržišta", rekla je Vukosavljevićeva.

"Međutim, privatizacija se odigrala na određeni način i NIS je sada Ugovorom obavezan da izađe na tržište kapitala. Ali kažem, ukoliko bi se u budućnosti odigrala Inicijalna javna ponuda da je u pitanju neka velika tržišna kapitalizacija preduzeća od opšteg javnog interesa, to bi definitvno doprinelo tržištu kapitala. Razvoju tržišta kapitala. Edukaciji. Svih učesnika na tržištu i privlačenju profesionalnih. Velikih imena koja bi ušla u tržište", dodaje ona.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija navodi da je trenutni promet Beogradske berze manji od 200 hiljada evra dnevno, i da će trgovanje akcijama NIS-a, ma kako skromno bilo, doprineti da se ta slika popravi.

„To je ravno nepostojanju berze. Sve dotle dok se sva javna preduzeća ne pojave na berzi, mi nećemo imati dovoljnu dubinu da bi bilo kakva transakcija imala normalan sled, odnosno normalnu tržišnu reakciju. Ako bi sada neko povoljno prodao, tri-četiri akcije NIS-a na berzi u toku dana, to se odmah na oba indeksa pojavi kao nešto fantastično, a u stvari može da bude mala manipulacija što se veoma često i dešava sa akcijama na primer Energoprojekta jer se samo sa ove dve kacije može popraviti ili pokvariti cela slika berze“, rekao je Bušatlija.

Na kraju, zanimljivo pitanje je i koliko će izlazak NIS-a na berzu biti podsticaj za druge privatne kompanije da umesto u zaduživanju, izvor kapitala potreban za poslovne poduhvate potraži na tržištu kapitala?

Ekonomista Nikola Fabris kaže da uprkos tome što bi takav potez vlasnika privatnih kompanija doprineo raznovrstnosti tržišnog materjala na berzi, za njihovo odsustvo sa tržišta kapitala delimično kriva i komplikovana procedura izlaska na tržište.

„Mislim da izlazak nekih javnih bivših preduzeća, koje bi mogle preći u privatno vlasništvo će svakako biti dobri podsticaji za razvoj tržišta kapitala, ali nisam siguran koliko će njihov izlazak uticati na druge firme da se opredele na izlazak na tržište kapitala. Smatram da je dosta loša situacija u tom pogledu, ne samo u Srbiji nego i u okruženju,i većini privrede u tranziciji koje kao kanal finansiranja idu isključivo u bankarske kredite, a korporativne hartije od vrednosti su jako retke, a nekada mogu da bud .jeftinije. Određene promene treba tražiti i u komplikovanoj regulativi“, izjavio je Fabris.