Nemačka dilema:O EU na referendumu?

Javna rasprava o tome da li Nemci trebaju o važnim pitanjima u budućnosti odlučivati na referendumu, uzima maha.

Prikazati ovde celokupan tekst članka

Pošaljite komentar

Nemačka dilema:O EU na referendumu?

Javna rasprava o tome da li Nemci trebaju o važnim pitanjima u budućnosti odlučivati na referendumu, uzima maha.

Zatvorite ovde celokupan tekst članka

Hoće li nemački političari svojim građanima dati više vlasti u donošenju odluka?

Do sada su nemački političari ovo pitanje (za) obilazili u širokim luku.

U posleratnoj Nemačkoj nije održan ni jedan referendum na nacionalnom nivou. Oni ni nisu predviđeni Ustavom nego su dozvoljeni samo u nekim saveznim pokrajinama i na opštinskim nivoima.

Međutim, poslednjih nedelja nekoliko istaknutih nemačkih političara je izrazilo mogućnosti održavanja referenduma na državnom nivou. I to oko pitanja budućnosti Evropske unije tj. stepena integracije unutar ovog saveza.

Signal za raspravu o referendumu bio je jedan intervju ministra finansija Volfganga Šojblea Špiglu pre dve nedelje.

U njemu je Šojble još jednom odbacio mogućnost uvođenja zajedničkih euroobveznica kao instrument prebacivanja tereta duga na sve zemlje u kojima je na snazi evro.

To se neće dogoditi, rekao je tom prilikom Šojble, sve dok unutar evrozone na snazi ne bude i fiskalna unija. No preduslov za uspostavljanje jedne takve fiskalne unije je da nacionalne države deo svojih kompetencija vezanih za državne finansije tj budžet, prebace u Brisel.

Međutim, prebacivanje kompetencije bi, kako smatra Šojble, trebalo legitimisati kroz novu funkciju predsednika Evropske komisije koju bi građani EU-a birali direktnim putem (na izborima), zatim ojačanim Evropskim parlamentom i nekom vrstom gornjeg doma parlamenta po uzoru na nemački Bundesrat ili američki Senat.

No pravnik Šojble zna da ovakvo prebacivanje kompetencija iz Berlina u Brisel nije u skladu s Ustavom Nemačke. Legitimaciju ovim promenama može dati samo narod i to na referendumu. Tabu je time prekršen.

"Polazim od toga da bi do referenduma moglo doći mnogo brže nego što se pretpostavljalo", zaključio je nemački ministar, nekadašnji saputnik Helmuta Kola i jedan od najvažnijih političara u procesu spajanja nemačkih država u devedesetim.

No nemačka kancelarka Angela Merkel dala je odmah do znanja da su pretpostavke o održavanju referenduma daleka budućnost.

"U ovom trenutku ne planiramo ovakve korake. To je pre tema za sutra ili bolje reći, prekosutra", poručila je kancelarka preko svog portparola.

Početkom avgusta Sigmar Gabriel, šef Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) i mogući kandidat za kancelara na sledećim izborima, "podgrejao" je raspravu o mogućem referendumu.

Gabriel je podršku dobio od svojih stranačkih kolega i takođe mogućih kandidata za kancelara Frank-Valtera Štajnmajera i Peer Steinbrucka.

Podrška je stigla i od druge najveće parlamentarne opozicione stranke Zelenih. I stranka reformisanih komunista Levica podržava referendum, no sa drugačijim motivima. Levica naime, želi da spreči dodatno zaduživanje građana u budućnosti Evropske unije.

Tradicionalno konzervativni bavarski CSU traži održavanje referenduma i za ostala pitanja vezana uz EU, poput proširenja.

Koja se sve pitanje trebaju rešavati putem referenduma u ​​tomu pravnici još nisu saglasni, no jedno je sigurno. Nemački ustav u sadašnjem obliku ne dozvoljava prebacivanje daljih ovlašćenja sa nemačkih institucija na evropske.

To se posebno odnosi na Član 20. nemačkog ustava koji doslovno glasi "Sva državna vlast polazi od naroda".

Pitanje je u kojoj meri nemački političari odjednom velikodušno govore o referendum, jednim okom na sledeću izbornu godinu.

U ovom trenutku raspoloženje kad je u pitanju Evropska unija među nemačkim građanima je više nego hladno.

Pošaljite komentar