Netfliks: Odmor kad i koliko hoćete

"kompanija se više oslanja na postignuća zaposlenih, nego na broj dana koje provedu na poslu"
U Srbiji je drukčiji sistem, nisu bitna postignuća zaposlenih, nego stranačka pripadnost ili uvlačenje šefu, sa tim da takvi takođe mogu da imaju odmor kad i koliko hoće.

Truli kapitalizam))). Vecina mojih drugara i radnih kolega uzmu odmor kad im odgovara, upravo danas mi radni drug pali za Majorku)))

Mislim da je to pokušaj koji bi malo gde u svetu uspeo. Kada bi u Srbiji sve firme objavile to pravilo, prvi dan bi se max.10% ljudi pojavilo na poslu. I to verovatno onih koji ne kukaju svaki dan na težak život...

Dosta vise sa time da se u Srbiji samo stranacki zaposljava. Zar dvi vi mislite da drzava opstaje tako sto se radi za drzavu? U ovoj zemlji postoji i privreda i ona hrani ovu zemlju, a tu se do posla dolazi znanjem, radom i licnim kvalitetom. Privatnika nije briga u kojoj ste stranci, mada koliko ja vidim vecini ovde ne smeta stranacki zaposljavanje u drzavnim firmama, vec to sto se oni ne zaposljavanju na tim pozicijama. Svi bi hteli da 'lade 8 sati dnevno, a ne da rade. Ja radim u privatnoj firmi gde je radno vreme klizno, a svi zaposleni imaju pravo da odu na pauzu kad im odgovara, kao i da odu kuci ranije. Naravno, od njih se ocekuje rezultat i nista drugo nije bitno. Vidite, takvih firmi ima i u Srbiji, tako da nasi zaposleni vole sto rade tu. Za godisnje odmore jos uvek ne moze bukvalno tako jer nismo toliko veliki, vec ipak moramo malo da isplaniramo. Naravno, to i dalje znaci da ljudi godisnje odmore dobijaju u zeljenom terminu u 99% slucajeva. Prestanite svi samo da kukate, vec zavrnite rukave i pocnite nesto da radite i naravno ucite. Ucenje se ne zavrsava sa skolom, vec se nastavlja celom karijerom.

kapitalisticki robovlasnici

Nema u tome ničeg senzacionalnog. I moj poslodavac usred Srbije je prihvatio zahtev koji sam postavio kada smo pregovarali o uslovima da nemam fiksno radno vreme (iako sam u stalnom radnom odnosu), već da mi radne obaveze budu definisane konkretnim radnim zadacima koje treba obaviti na mesečnom nivou. Što znači, ako predviđeni posao za tekuću nedelju uspem da završim za dva dana, mogu da proširim vikend na pet dana i nikome ne moram da pravdam zašto se nisam pojavio u firmi. A mogu i da raduckam svaki dan po 3-4-5 sati, već u zavisnosti od toga koliko procenjujem da će mi biti potrebno da bih blagovremeno ispunio zacrtane rokove. Mogu da dođem na posao ujutro u 9, a mogu i da dođem poslepodne u 3 i da radim do 10 uveče - dokle god ono što radim mogu uspešno da koordinišem sa ostatkom tima, o čemu se, naravno, dogovaramo. Dakle, taj koncept i u Srbiji može da funkcioniše - ukoliko zapošljavate ozbiljne, odgovorne ljude, koji posao doživljavaju kao nešto što treba da stvori konkretan, merljiv rezultat, a ne samo kao mesto gde će se zaposleni smarati od 9 do 5 i posle toga bez griže savesti zbrisati kući, čak i ako za to vreme ništa korisno nisu uradili.

Nema tu neke nauke.Postoje radna mesta gde prisustvo svakog dana nije obavezno,ali,isto tako postoje i firme gde tehnoloska disciplina zahteva stalni boravak na radnom mestu.Sasvim druga prica je odnos prema poslu.To nazalost kod nas ne funkcionise ali ne zbog toga sto su zaposleni losi,neko zbog odnosa gazda prema zaposlenima.

kapitalisticki robovlasnici

Truli kapitalizam))). Vecina mojih drugara i radnih kolega uzmu odmor kad im odgovara, upravo danas mi radni drug pali za Majorku)))

Mislim da je to pokušaj koji bi malo gde u svetu uspeo. Kada bi u Srbiji sve firme objavile to pravilo, prvi dan bi se max.10% ljudi pojavilo na poslu. I to verovatno onih koji ne kukaju svaki dan na težak život...

"kompanija se više oslanja na postignuća zaposlenih, nego na broj dana koje provedu na poslu"
U Srbiji je drukčiji sistem, nisu bitna postignuća zaposlenih, nego stranačka pripadnost ili uvlačenje šefu, sa tim da takvi takođe mogu da imaju odmor kad i koliko hoće.

Dosta vise sa time da se u Srbiji samo stranacki zaposljava. Zar dvi vi mislite da drzava opstaje tako sto se radi za drzavu? U ovoj zemlji postoji i privreda i ona hrani ovu zemlju, a tu se do posla dolazi znanjem, radom i licnim kvalitetom. Privatnika nije briga u kojoj ste stranci, mada koliko ja vidim vecini ovde ne smeta stranacki zaposljavanje u drzavnim firmama, vec to sto se oni ne zaposljavanju na tim pozicijama. Svi bi hteli da 'lade 8 sati dnevno, a ne da rade. Ja radim u privatnoj firmi gde je radno vreme klizno, a svi zaposleni imaju pravo da odu na pauzu kad im odgovara, kao i da odu kuci ranije. Naravno, od njih se ocekuje rezultat i nista drugo nije bitno. Vidite, takvih firmi ima i u Srbiji, tako da nasi zaposleni vole sto rade tu. Za godisnje odmore jos uvek ne moze bukvalno tako jer nismo toliko veliki, vec ipak moramo malo da isplaniramo. Naravno, to i dalje znaci da ljudi godisnje odmore dobijaju u zeljenom terminu u 99% slucajeva. Prestanite svi samo da kukate, vec zavrnite rukave i pocnite nesto da radite i naravno ucite. Ucenje se ne zavrsava sa skolom, vec se nastavlja celom karijerom.

Nema tu neke nauke.Postoje radna mesta gde prisustvo svakog dana nije obavezno,ali,isto tako postoje i firme gde tehnoloska disciplina zahteva stalni boravak na radnom mestu.Sasvim druga prica je odnos prema poslu.To nazalost kod nas ne funkcionise ali ne zbog toga sto su zaposleni losi,neko zbog odnosa gazda prema zaposlenima.

Nema u tome ničeg senzacionalnog. I moj poslodavac usred Srbije je prihvatio zahtev koji sam postavio kada smo pregovarali o uslovima da nemam fiksno radno vreme (iako sam u stalnom radnom odnosu), već da mi radne obaveze budu definisane konkretnim radnim zadacima koje treba obaviti na mesečnom nivou. Što znači, ako predviđeni posao za tekuću nedelju uspem da završim za dva dana, mogu da proširim vikend na pet dana i nikome ne moram da pravdam zašto se nisam pojavio u firmi. A mogu i da raduckam svaki dan po 3-4-5 sati, već u zavisnosti od toga koliko procenjujem da će mi biti potrebno da bih blagovremeno ispunio zacrtane rokove. Mogu da dođem na posao ujutro u 9, a mogu i da dođem poslepodne u 3 i da radim do 10 uveče - dokle god ono što radim mogu uspešno da koordinišem sa ostatkom tima, o čemu se, naravno, dogovaramo. Dakle, taj koncept i u Srbiji može da funkcioniše - ukoliko zapošljavate ozbiljne, odgovorne ljude, koji posao doživljavaju kao nešto što treba da stvori konkretan, merljiv rezultat, a ne samo kao mesto gde će se zaposleni smarati od 9 do 5 i posle toga bez griže savesti zbrisati kući, čak i ako za to vreme ništa korisno nisu uradili.