Krah evra košta Nemce 500 mlrd. EUR

A koliko će da ih košta opstanak evra?

"Novac je virtuelan...", eto vam odgovora na sve!

@Aleksa: Nemacka ima uzasno veliki problem koji ce tesko resiti. Najmanje 3 velike a dve najvece poslovne banke Nemacke su strahovito pogodjene ovom krizom. Drzava uskace i pomaze im sto direktno sto preko Evropske centralne banke. Te banke ne bi inace prezivele. U igri nisu samo banke vec EU kao takva - EU je SAMO JEDNO TRZISTE a ne jedan privredni sistem i to je najveci problem. Na tom trzistu su svi u istoj situaciji - i jaki i slabiji. Vremenom kada stavite pod iste uslove sve na jednom trzistu jaki ostaju na nogama a slabiji padaju (kao bokseri u ringu). Tako je zamisljeno da se stvori centralizovana Evropa - kada manje privrede kolabiraju preuzimaju ih vece privrede i inkorporiraju u svoje privredne sisteme pa bi se tako malo po malo formirale Sjedinjene Evropske Drzave (za mozda 50-100 godina). Sada je Evropa na klackalici i u vrlo teskoj situaciji - konkurencija sa Istoka je jaka a Evropa jos nije jedan privredni sistem, stanovnistvo stari, urusavaju se obrazovni sistemi. Kriza cak podstice dezimtegracione tendencije jer je ocigledno da je EU bila ujedinjena samo oko jedinstvenog trzista tj oko potrosnje gde su jedni davali kredite da bi prodavali svoju robu i odrzavali politicku stabilnost a drugi su uzimali te kredite jer su bivali sve nekonkurentniji na jedinstvenom trzistu gde su i inace usli kao slabiji) a i MOGLO IM se jer su im krediti davani kao da sutra ne postoji. Grcka nije mogla da lazira svoje bilanse toliko da banke poverenici ne primete da spricaju 300 milijardi dolara u opasan poduhvat. Krizu najjace oseca upravo periferni deo Evrope jer najjaci povlace polako svoj kapital nazad a i ulaganja iz ostatka Evrope idu ka jezgru jer periferija postaje nesigurna. Buducnost Evrope (i Srbije u njoj) je veoma neizvesna jer objektivno postoje daleko veci i mocniji igraci na svetskoj privrednoj sceni a Evropa je daleko jos od bilo kakvog jedinstva. Ono sto bi se moglo uraditi je brisanje svih dugova i krenuti u planski i ravnomerni razvoj Evrope na sta bankarske i politicke elite Zapada nikada nece pristati jer gube svoju povoljniju poziciju u Evropi, mnogo novca a dobijaju potencijalnu konkurenciju. To je zapravo "sovjetsko" resenje koje tesko da bi i funkcionisalo. Raspad EU (zajednickog trzista) na nekoliko makroekonomskih celina je mnogo verovatniji i prirodniji. Dugovi ce svakako morati da budu oprosteni jer nisu naplativi.

Pa sto ga onda ti ne nastampas ako je virtualan.

Nastampaj jedno 100 milijardi evra da procvetamo i mi.
Hiljadu puta izgovorena laz postaje istina.

Covece, novac danas moze biti u metalu, papiru, cekovi, elektronski novac, kredit, menice i svi ostali vrednosni papiri.
Shvati da je sve to novac.

Ako se povecava kolicina novca u opticaju brze od proizvodnje roba i usluga vrednost novca opada. To se zove inflacija. Dakle, ako neko proizvede znatno vise novca nego sto sme doci ce do hiperinflacije. Ovo sto sam rekao je naravno uprosceno. Postoji jos neki mehanizmi, ali na duze staze ovo je sustina.

Grci su mozda dobili elektronski novac na racun, ali su od tog novca sagradili autoputeve, zeleznicu, metro, imali odlican standard. Sve je to bilo veoma stvarno. To sto nisu znali da pomocu novca, podstaknu ljude na veci rad i samim tim vecu proizvodnju robe i usluga je sustinski problem. Dosta vise o "virtualnom novcu" i slicnim glupostima. Novac je sredstvo placanja, to nije ni drvo, ni nafta. Covek je smislio novac, a ne Bog.

Spigl nije bas najmerodavniji za finansijska pitanja. Pravo pitanje za Nemce, i njihovu vlast, glasi : hocemo li grke kupiti dugom(i ostale duznike nemacke, preuzimanjem garancija) ili ce mo uzeti onoliko koliko mozemo iscediti evra, ovakvi kakvi su. Nemacka je postala slicna svajcarskoj -ima brdo novca koji ne zna gde da plasira- i spominjana suma je relativno mala(ispod 5% nemacke stednje), no Nemci paze na svaki eurocent i ne vole kada im neko uzme ono sto su mukom zaradili&ustedeli.

@@@@@@@helen Jesi ti opcinjen Nemackom.
(Dejan, 8. mart 2012 13:01)

Naravno da sam opcinjena onim sto umeju nemci napraviti, svi volite nemacke proizvode a ne volite nemce, te zato niste opcinjeni nemackom ali AUDI MERCEDES WV pa to nema veze jel???

To kostanje je nista u odnosu na ono koliko su uzeli ostatku sveta, naravno zaradili su prodajom svojih najkvalitetnijih proizvoda sirom sveta.

@helen Jesi ti opcinjen Nemackom.

To kostanje je nista u odnosu na ono koliko su uzeli ostatku sveta, naravno zaradili su prodajom svojih najkvalitetnijih proizvoda sirom sveta.

Pa sto ga onda ti ne nastampas ako je virtualan.

Nastampaj jedno 100 milijardi evra da procvetamo i mi.
Hiljadu puta izgovorena laz postaje istina.

Covece, novac danas moze biti u metalu, papiru, cekovi, elektronski novac, kredit, menice i svi ostali vrednosni papiri.
Shvati da je sve to novac.

Ako se povecava kolicina novca u opticaju brze od proizvodnje roba i usluga vrednost novca opada. To se zove inflacija. Dakle, ako neko proizvede znatno vise novca nego sto sme doci ce do hiperinflacije. Ovo sto sam rekao je naravno uprosceno. Postoji jos neki mehanizmi, ali na duze staze ovo je sustina.

Grci su mozda dobili elektronski novac na racun, ali su od tog novca sagradili autoputeve, zeleznicu, metro, imali odlican standard. Sve je to bilo veoma stvarno. To sto nisu znali da pomocu novca, podstaknu ljude na veci rad i samim tim vecu proizvodnju robe i usluga je sustinski problem. Dosta vise o "virtualnom novcu" i slicnim glupostima. Novac je sredstvo placanja, to nije ni drvo, ni nafta. Covek je smislio novac, a ne Bog.

@@@@@@@helen Jesi ti opcinjen Nemackom.
(Dejan, 8. mart 2012 13:01)

Naravno da sam opcinjena onim sto umeju nemci napraviti, svi volite nemacke proizvode a ne volite nemce, te zato niste opcinjeni nemackom ali AUDI MERCEDES WV pa to nema veze jel???

A koliko će da ih košta opstanak evra?

"Novac je virtuelan...", eto vam odgovora na sve!

Spigl nije bas najmerodavniji za finansijska pitanja. Pravo pitanje za Nemce, i njihovu vlast, glasi : hocemo li grke kupiti dugom(i ostale duznike nemacke, preuzimanjem garancija) ili ce mo uzeti onoliko koliko mozemo iscediti evra, ovakvi kakvi su. Nemacka je postala slicna svajcarskoj -ima brdo novca koji ne zna gde da plasira- i spominjana suma je relativno mala(ispod 5% nemacke stednje), no Nemci paze na svaki eurocent i ne vole kada im neko uzme ono sto su mukom zaradili&ustedeli.

@helen Jesi ti opcinjen Nemackom.

@Aleksa: Nemacka ima uzasno veliki problem koji ce tesko resiti. Najmanje 3 velike a dve najvece poslovne banke Nemacke su strahovito pogodjene ovom krizom. Drzava uskace i pomaze im sto direktno sto preko Evropske centralne banke. Te banke ne bi inace prezivele. U igri nisu samo banke vec EU kao takva - EU je SAMO JEDNO TRZISTE a ne jedan privredni sistem i to je najveci problem. Na tom trzistu su svi u istoj situaciji - i jaki i slabiji. Vremenom kada stavite pod iste uslove sve na jednom trzistu jaki ostaju na nogama a slabiji padaju (kao bokseri u ringu). Tako je zamisljeno da se stvori centralizovana Evropa - kada manje privrede kolabiraju preuzimaju ih vece privrede i inkorporiraju u svoje privredne sisteme pa bi se tako malo po malo formirale Sjedinjene Evropske Drzave (za mozda 50-100 godina). Sada je Evropa na klackalici i u vrlo teskoj situaciji - konkurencija sa Istoka je jaka a Evropa jos nije jedan privredni sistem, stanovnistvo stari, urusavaju se obrazovni sistemi. Kriza cak podstice dezimtegracione tendencije jer je ocigledno da je EU bila ujedinjena samo oko jedinstvenog trzista tj oko potrosnje gde su jedni davali kredite da bi prodavali svoju robu i odrzavali politicku stabilnost a drugi su uzimali te kredite jer su bivali sve nekonkurentniji na jedinstvenom trzistu gde su i inace usli kao slabiji) a i MOGLO IM se jer su im krediti davani kao da sutra ne postoji. Grcka nije mogla da lazira svoje bilanse toliko da banke poverenici ne primete da spricaju 300 milijardi dolara u opasan poduhvat. Krizu najjace oseca upravo periferni deo Evrope jer najjaci povlace polako svoj kapital nazad a i ulaganja iz ostatka Evrope idu ka jezgru jer periferija postaje nesigurna. Buducnost Evrope (i Srbije u njoj) je veoma neizvesna jer objektivno postoje daleko veci i mocniji igraci na svetskoj privrednoj sceni a Evropa je daleko jos od bilo kakvog jedinstva. Ono sto bi se moglo uraditi je brisanje svih dugova i krenuti u planski i ravnomerni razvoj Evrope na sta bankarske i politicke elite Zapada nikada nece pristati jer gube svoju povoljniju poziciju u Evropi, mnogo novca a dobijaju potencijalnu konkurenciju. To je zapravo "sovjetsko" resenje koje tesko da bi i funkcionisalo. Raspad EU (zajednickog trzista) na nekoliko makroekonomskih celina je mnogo verovatniji i prirodniji. Dugovi ce svakako morati da budu oprosteni jer nisu naplativi.