"Uzalud pare, vozovi idu 25 km/h"

Srbija ne može sebi dozvoliti sitne pomake, neophodne su strukturne reforme koji će biti pokretač domaćeg ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu.

Prikazati ovde celokupan tekst članka

Pošaljite komentar

"Uzalud pare, vozovi idu 25 km/h"

Srbija ne može sebi dozvoliti sitne pomake, neophodne su strukturne reforme koji će biti pokretač domaćeg ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu.

Zatvorite ovde celokupan tekst članka

To je ocenio šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor.

“Svestan sam da sprovođenje ovih reformi ne predstavlja lak zadatak, ali to jeste jedini put napred. I Srbiji i Evropi su očigledno potrebni hrabri državnici”, istakao je on na Kopaonik biznis forumu.

Prema Breforu, reforme koje se odnose na javna preduzeća treba da budu glavni nosilac modela rasta posle krize.

“Poboljšanja ne moraju nužno da potiču od privatizacije, ali gotovo sigurno treba da potiču od depolitizacije, boljeg upravljanja, transparentnosti i odgovornosti, povećane produktivnosti”, rekao je on.

Brefor je naglasio da glavni pokretači izvoza i novog modela privrednog rasta u Srbiji treba da budu inovacije, agrar, energetika i industrija.

On smatra da snažno treba podsticati razvoj trgovine, unaprediti klimu za poslovanje i smanjiti državne subvencije i birokratiju.

Brefor je podsetio da je Svetska banka okončala studiju o novom modelu rasta Srbije zasnovanog na izvozu.

On veruje da kada bi se unapredio rad javnih i društvenih preduzeća, da bi se time sigurno obezbedila njihova konkurentnost na tržištu.

"Posle više od deset godina od početka tranzicije, uloga države ostaje sveprisutna. Doprinos privatnog sektora u BDP-u Srbije je svega 60 odsto, dok je taj udeo u svim zemljama u regionu 70 do 80 odsto", upozorio je Brefor navodeći da je to pokazatelj da su preduzeća u vlasništvu države mnogo veći trošak po privredu nego što se na prvi pogled čini.

On je naveo da je dovoljno uzeti samo direktne subvencije koje ova preduzeća dobijaju od države.

"Tu treba još dodati i nagomilane dugove na ime poreza, socijalnog osiguranja, penzija ....Prema nekim procenama ovaj trošak bi mogao iznositi više od milijarde evra godišnje, što je više od tri posto BDP-a", kaže šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Pošaljite komentar