Niža kamata NBS, slabiji dinar?

Snižavanje referentne kamatne stope može da dovede do pada kursa dinara ako banke nezadovoljne kamatom(koja je na nivou ref.kam.stope), počnu da povlače dinare iz zapisa NBS (repo operacije) i da te iste dinare pretvaraju u evre...Tada sbog povećane tražnje za evrom dolazi do rasta istog u odnosu na dinar.Međutim, banke povučene dinare mogu da plasiraju u državne zapise koje štancuje Vlada i Ministarstvo finansija (radi finansiranja budžetskog deficita) i da do efekta depesijacije kursa dinara uopšte i ne dođe.Mislim da banke imaju prećutan dogovor sa NBS i Vladom, da ne talasaju mnogo kurs u izbornoj godini a da banke zauzvrat kreditiraju državu i ubiraju lepu kamatu na zapise.

Potpuno identican scenario NBS iz 2010, referentna kamatna stopa pada na 8% u maju, dinar slabi sa 94 na 106 i 2011 u maju dobijamo inflaciju od 15%, znaci ne odmah. U ovoj godini nas isto to ceka, zbog odlozenog dejstva niske referentne stopa i ponovnog slabljenja dianra na skoro najnizi nivo, znaci najduze do polovone godine dobijamo enormno opet sve vise cene.Prosto je neverovatno da to sve konstruise NBS institucija koja bi sada trebala to da spreci ona rusi dinar i spusta stopu.

Jako je teško balansirati u ovakvoj situaciji.

Sa jedne strane imamo zadužene građane i privredu, kojima pad referentne kamatne stope (implicira pad kursa dinara) ni malo ne odgovara, jer će povećati iznos njihovih kreditnih rata.

Ali sa druge strane imamo i privredu, gladnu jeftinog i svežeg novca. Jednostavno, ne može se razvoj obezbediti kroz politiku skupog novca, odnosno restriktivnu monetarnu politiku. Potrebno je osluškivati kako ekonomija diše i tako podešavati referentnu kamatnu stopu. U periodima krize, pogubno je za privredu dodatno dizati kamatnu stopu.

Jednostavno, stanovništvo nije bilo svesno situacije, banke su ga opile svojom marketinškom kampanjom i sada, na žalost, ispašta.

Ne možeš svima udovoljiti!

Ja ovako kao laik da pitam, je l' ima nekog da mi objasni, kako to da u vladi sve sami stručnjaci i eksperti koji tačno znaju šta rade, a rezultati sve gori? Kad postavim ovakvo pitanje dobijem odgovor u stilu "Vi se ne razumete, pustite ljude koji znaju da rade"... OK, možda ne razumem ekonomiju, ali razumem ovo: za pare koje sam odvojio za novi računar i koje sam kao student sakupljao dugo, sad mogu da kupim 2/3 računara... Hvala na tome eksperti!

eee

Snižavanje referentne kamatne stope može da dovede do pada kursa dinara ako banke nezadovoljne kamatom(koja je na nivou ref.kam.stope), počnu da povlače dinare iz zapisa NBS (repo operacije) i da te iste dinare pretvaraju u evre...Tada sbog povećane tražnje za evrom dolazi do rasta istog u odnosu na dinar.Međutim, banke povučene dinare mogu da plasiraju u državne zapise koje štancuje Vlada i Ministarstvo finansija (radi finansiranja budžetskog deficita) i da do efekta depesijacije kursa dinara uopšte i ne dođe.Mislim da banke imaju prećutan dogovor sa NBS i Vladom, da ne talasaju mnogo kurs u izbornoj godini a da banke zauzvrat kreditiraju državu i ubiraju lepu kamatu na zapise.

eee

Potpuno identican scenario NBS iz 2010, referentna kamatna stopa pada na 8% u maju, dinar slabi sa 94 na 106 i 2011 u maju dobijamo inflaciju od 15%, znaci ne odmah. U ovoj godini nas isto to ceka, zbog odlozenog dejstva niske referentne stopa i ponovnog slabljenja dianra na skoro najnizi nivo, znaci najduze do polovone godine dobijamo enormno opet sve vise cene.Prosto je neverovatno da to sve konstruise NBS institucija koja bi sada trebala to da spreci ona rusi dinar i spusta stopu.

Ja ovako kao laik da pitam, je l' ima nekog da mi objasni, kako to da u vladi sve sami stručnjaci i eksperti koji tačno znaju šta rade, a rezultati sve gori? Kad postavim ovakvo pitanje dobijem odgovor u stilu "Vi se ne razumete, pustite ljude koji znaju da rade"... OK, možda ne razumem ekonomiju, ali razumem ovo: za pare koje sam odvojio za novi računar i koje sam kao student sakupljao dugo, sad mogu da kupim 2/3 računara... Hvala na tome eksperti!

Jako je teško balansirati u ovakvoj situaciji.

Sa jedne strane imamo zadužene građane i privredu, kojima pad referentne kamatne stope (implicira pad kursa dinara) ni malo ne odgovara, jer će povećati iznos njihovih kreditnih rata.

Ali sa druge strane imamo i privredu, gladnu jeftinog i svežeg novca. Jednostavno, ne može se razvoj obezbediti kroz politiku skupog novca, odnosno restriktivnu monetarnu politiku. Potrebno je osluškivati kako ekonomija diše i tako podešavati referentnu kamatnu stopu. U periodima krize, pogubno je za privredu dodatno dizati kamatnu stopu.

Jednostavno, stanovništvo nije bilo svesno situacije, banke su ga opile svojom marketinškom kampanjom i sada, na žalost, ispašta.

Ne možeš svima udovoljiti!