Referentna kamata NBS pala na 9,5%

Ovu vest citajte kao da pise: "Evro ide gore, tj. dinar dole". Sustinski se to desava kad se obori ref. stopa. Onaj ko je ovu informaciju znao pre pet dana, mogao je lepe pare da zaradi trgujuci da evrom. Na zalost to je dostupno samo uskom krugu ljudi u bankarskom sektoru. Ostala boranija tu ne moze nista da uradi.

Ne bih bio u poziciji gospodina Šoškića.

Snižavanje referentne kamatne stope čini novac dostupnijim i jeftinijim, što svakako dobro utiče na privredu naše zemlje i u situacijama krize se ovaj potez preporučuje.

Međutim, ovaj potez će negativno sigurno uticati na kurs dinara, koji će dodatno oslabiti njegov razmenski odnos prema evru. Slabiji dinar neće odgovarati jako zaduženoj privredi i stanovništvu.

Trebalo bi pronaći način za efikasnije praćenje tokova novca, kako bi se uspelo jeftinije kreditiranje privrede radi razrade razvojnih projekata. Kreditiranje stanovništva bi trebalo obuzdati, jer bi nepovoljno uticalo na standard građana u krizi.

Možda je rešenje u diferenciranim stopama obavezne rezerve za privredu i stanovništvo, ali napominjem, neophodno je uspostaviti jako efikasne instrumente za praćenje tokova novca.

U normalnim i dobro uređenim zemljama kamatna stopa se smanjuje kad neprojektovana već stvarna inflacija pada, da bi oslabila nacionalna valuta i time se pospešio izvoz ali kod nas je sve bajka pa NBS reaguje na bajkovitu i doteranu inflaciju a posledice plaća narod iz stvarnosti i tako u nedogled.

Posledice snizavanja referentne kamatne stope se jasno vide, kako je ona spustana od maja prosle godine sa 12, 5 na 9,5% dinar je oslabio sa 96 na sutrasnjih indikativni kurs je 105,40 dinara za euro, znaci samo se nastavlja dalje slabljenje dinara,a posledice ce biti katastrofalne i po prezaduzenu i privredu i gradjane, samo jos vise devizne rate a cene dobijamo vose odmah u februaru, to je do 7% sva poskupljenja a za najvise 4 meseca sve enormno vise cene kao direktna posledica sve nize stope jer ona ima odlouzeno dejstvo. Sve ovo radi NBS,unosi turbo nestabilnost na trziste, i dobicemo osim novih visih cena, nova opdpustanja i bankrote preduzeca, i kriza ce se preliti i na banke, proast zaprepascujuca politika NBS koja sve radi da i onako ocajnu situaciju dodatno pogorsava i to namerno,bila je koliko tolko stabilna situacija kada je referentna kamata bila 12% i dinar izmedju 96 do 99 maksimum, ali ocogledno da to ne odgovara tajkunima, ovo sto sada radi NBS to je isto kao da pozar gasite benzinom, strasno.

Ne treba spustati kamatnu stopu nego je treba dizati da bi dinar jacao i da bi drzavni cinovnici koji imaju najvece plate mogli od viska da kupe sto vise Evra. A za industriju, proizvodnju i izvoz ko te pita, i do sada smo ziveli bez toga.

E moj bankaru,ako tvoje znanje ide samo do toga da je referentna kamatna stopa glavni instrument ocuvanja stabilnosti dinara i da njenjo smanjenje omogucava da se neko bogati onda bolje promeni zanimanje.

Stopa se snizava da bi se poterala malo inflacija zbog punjenja budzeta, a onda ce se povecati za par meseci da bi se ocuvao kurs. Vec vidjen scenario (prosle godine), sa solidnom inflacijom i jakim dinarom. Sad sto je to neodrzivo na srednje staze ... ko te pita. Ako sad obore ref stopu ne treba ni da je povecavaju vise.

Slаžem se da bi za privredu i stanovništvo trebalo odrediti dve stope, ali ni to nije konačno rešenje. Problem je u tome što i privreda često uzima kredite za likvidnost, a ne za investicije. Dakle, to opet nekako ode u potrošnju. Suština je da izvršna vlast mora da promeni politiku u smeru smanjenja javne potrošnje. Bez toga ništa.

Dobar je to dil,svi ce biti srecni..
Valuta ce poskupeti,rate kredita ce porasti,
onda ce banke objasniti klijentima da je
pravi momenat da kredit prebace u dinarski,
dodatno se zaduze za jos kesa na duzi rok..
Banci nov plasman,klijentu prividno manja rata
za servisiranje duga..
Pa u krug u nedogled...

Jupiiii!

Idemo na 4,75%.

@ bankar

Nemam nameru da ulazim sa tobom u raspravu ali moram da ti odgovorim.Napisao si komentar iz kog proizilazi da smanjenje referentne kamatne stope implicira pad vrednosti dinara i da na tome zaradjuju odredjeni ljudi.Kao bankar bi trebao da pratis kretanje kursa i da znas da je vrednost dinara naglo opala pre nove godine a neposdredno posle nove godine opet porasla a da pritom referentna kamatna stopa nije menjana.Isto tako trebalo bi da znas da je referentna kamatna stopa u padu vec par meseci i da je ovo poslednje smanjenje bilo jako predvidivo.
Proslo smanjnje je bilo jos vece pa nije doslo do znacajnijeg slabljenja dinara,cak naprotiv,ojacao je neznatno.Na oscilacijama kursa dinara se moze zaraditi ali samo ako je jako veliki novac u igri a kao sto znamo veliki novac ima samo mali broj ljudi(uzak krug).Ljudi vole da procitaju populisticke komentare,razumem zasto si napisao jedan takav ali jednostavno mene licno nervira povrsnost,da se nisi potpisao kao bankar uopste ne bih reagovao.Zelim ti da jos bolje zaradjujes i zivis.

@niko bitan

Gde sam ja to pricao o "ocuvanju stabilnosti dinara"? Procitaj moj komentar jos jednom, a ako ni tada ne shvatis, pricao sam kako se mogu zaraditi pare ako imas prave informacije u pravo vreme. Stabilnost dinara mi nije bila ni na kraj pameti dok sam pisao komentar. Ako od tvog zanimanja zivis i priblizno kao ja od svog, shvatices da nema potrebe da ga menjam.

Slažem se i ja da primena dve stope nije pravo rešenje. Pravo rešenje je sistemska promena, ali diferencirana stopa može pomoći adektvatnom rešavanju problema.

Istina je da privreda uzima veliki procenat kredita za poboljšanje tekuće likvidnosti poslovanja i da bi se tu javio problem, ali napomenuo sam da je ključna stvar u sistemu diferenciranih stopa praćenje tokova novca, i na tome bi trebalo dosta da se poradi. Odnosno da preduzeća dokumentuju svoja trošenja.

@Makroekonomista

Sve sto kazes ima smisla, ali ja sam pobornik sistema sa sto manje administracije, a poboljsanje kontrole znaci povecanje administracije, a samim tim i troskova drzave, koja opet to mora od nekog da uzme. Ono sto je problem naseg drustva je visok stepen korupcije, narocito administracije, pa ta kontrola svakako ne bi bila dovoljna. Osim toga, veoma je lako napraviti fiktivne investicije i organizovati krug izmedju nekoliko firmi, koje bi opet pare trosile na likvidnost. Tako da u nasoj zemlji to ne moze da funkcionise kako treba. Narocito ne u ovom trenutku. Sa druge strane, niza stopa moze da vazi samo za firme sa pozitivnim bilansom, ali je problem sto je takvih firmi veoma malo. Ali cak i u tom slucaju, moze se napraviti milion mahinacija. Odnosno, ako referentna kamatna stopa ne padne na normalniji nivo privreda ce u Srbiji totalno nestati(euribor je manji od 2%, chf libor manji od 0,3%, realno je da nasa referentna kamatna stopa u nekom trenutku bude oko 5%). Dakle, ne treba izmisljati toplu vodu. Mora se smanjiti javna potrosnja, a paralelno i referentna kamatna stopa sto ce nakon stabilizacije privrede voditi ka investicijama. Samo uz obe mere moze se sacuvati inflacija u granicama normale uz investicije. Informacije koje dolaze do mene govore da drzava cini prve korake za smanjenje javne potrosnje, ali ce se glavne promene desiti posle izbora. Svi su shvatili da je to neminovnost i to je dobro. Bice to trnovit, ali jedini ispravan put.

@ Realan

Sasvim realnu i istinitu priču si ispričao. Samo praćenje tokova novca ne bi zahtevalo dodatne troškove administriranja, i ovako imamo problem preglomazne administracije, sa niskom produktivnošću. Jednostavno te poslove dodeliti postojećim administrativcima.

Slažem se da bi moglo da dođe do dogovora firmi o fiktivnim investicijama, isto se dešavalo i u slučajevima utanjene kapitalizacije, ali sam maksimalno uveren da svako stručno lice može takvu mahinaciju prepoznati. Međutim, tu se javlja novi problem korupcije i vrtimo se u začaranom krugu.

Inače, i po meni je preglomazna javna potrošnja i niska agregatna ponuda najveći generator inflacije. Najbolji pokazatelj je nezaposlenost skoro četvrtine radno sposobnog stanovništva i inflacija na ovom nivou, koja je najviša u Evropi.

Mi uz nestabilan dinar teško možemo ostvariti prosperitet. Šta misliš o fiksiranju kursa?

Posledice snizavanja referentne kamatne stope se jasno vide, kako je ona spustana od maja prosle godine sa 12, 5 na 9,5% dinar je oslabio sa 96 na sutrasnjih indikativni kurs je 105,40 dinara za euro, znaci samo se nastavlja dalje slabljenje dinara,a posledice ce biti katastrofalne i po prezaduzenu i privredu i gradjane, samo jos vise devizne rate a cene dobijamo vose odmah u februaru, to je do 7% sva poskupljenja a za najvise 4 meseca sve enormno vise cene kao direktna posledica sve nize stope jer ona ima odlouzeno dejstvo. Sve ovo radi NBS,unosi turbo nestabilnost na trziste, i dobicemo osim novih visih cena, nova opdpustanja i bankrote preduzeca, i kriza ce se preliti i na banke, proast zaprepascujuca politika NBS koja sve radi da i onako ocajnu situaciju dodatno pogorsava i to namerno,bila je koliko tolko stabilna situacija kada je referentna kamata bila 12% i dinar izmedju 96 do 99 maksimum, ali ocogledno da to ne odgovara tajkunima, ovo sto sada radi NBS to je isto kao da pozar gasite benzinom, strasno.

Ovu vest citajte kao da pise: "Evro ide gore, tj. dinar dole". Sustinski se to desava kad se obori ref. stopa. Onaj ko je ovu informaciju znao pre pet dana, mogao je lepe pare da zaradi trgujuci da evrom. Na zalost to je dostupno samo uskom krugu ljudi u bankarskom sektoru. Ostala boranija tu ne moze nista da uradi.

U normalnim i dobro uređenim zemljama kamatna stopa se smanjuje kad neprojektovana već stvarna inflacija pada, da bi oslabila nacionalna valuta i time se pospešio izvoz ali kod nas je sve bajka pa NBS reaguje na bajkovitu i doteranu inflaciju a posledice plaća narod iz stvarnosti i tako u nedogled.

Ne treba spustati kamatnu stopu nego je treba dizati da bi dinar jacao i da bi drzavni cinovnici koji imaju najvece plate mogli od viska da kupe sto vise Evra. A za industriju, proizvodnju i izvoz ko te pita, i do sada smo ziveli bez toga.

Ne bih bio u poziciji gospodina Šoškića.

Snižavanje referentne kamatne stope čini novac dostupnijim i jeftinijim, što svakako dobro utiče na privredu naše zemlje i u situacijama krize se ovaj potez preporučuje.

Međutim, ovaj potez će negativno sigurno uticati na kurs dinara, koji će dodatno oslabiti njegov razmenski odnos prema evru. Slabiji dinar neće odgovarati jako zaduženoj privredi i stanovništvu.

Trebalo bi pronaći način za efikasnije praćenje tokova novca, kako bi se uspelo jeftinije kreditiranje privrede radi razrade razvojnih projekata. Kreditiranje stanovništva bi trebalo obuzdati, jer bi nepovoljno uticalo na standard građana u krizi.

Možda je rešenje u diferenciranim stopama obavezne rezerve za privredu i stanovništvo, ali napominjem, neophodno je uspostaviti jako efikasne instrumente za praćenje tokova novca.

Stopa se snizava da bi se poterala malo inflacija zbog punjenja budzeta, a onda ce se povecati za par meseci da bi se ocuvao kurs. Vec vidjen scenario (prosle godine), sa solidnom inflacijom i jakim dinarom. Sad sto je to neodrzivo na srednje staze ... ko te pita. Ako sad obore ref stopu ne treba ni da je povecavaju vise.

Slаžem se da bi za privredu i stanovništvo trebalo odrediti dve stope, ali ni to nije konačno rešenje. Problem je u tome što i privreda često uzima kredite za likvidnost, a ne za investicije. Dakle, to opet nekako ode u potrošnju. Suština je da izvršna vlast mora da promeni politiku u smeru smanjenja javne potrošnje. Bez toga ništa.

E moj bankaru,ako tvoje znanje ide samo do toga da je referentna kamatna stopa glavni instrument ocuvanja stabilnosti dinara i da njenjo smanjenje omogucava da se neko bogati onda bolje promeni zanimanje.

Jupiiii!

Dobar je to dil,svi ce biti srecni..
Valuta ce poskupeti,rate kredita ce porasti,
onda ce banke objasniti klijentima da je
pravi momenat da kredit prebace u dinarski,
dodatno se zaduze za jos kesa na duzi rok..
Banci nov plasman,klijentu prividno manja rata
za servisiranje duga..
Pa u krug u nedogled...

Slažem se i ja da primena dve stope nije pravo rešenje. Pravo rešenje je sistemska promena, ali diferencirana stopa može pomoći adektvatnom rešavanju problema.

Istina je da privreda uzima veliki procenat kredita za poboljšanje tekuće likvidnosti poslovanja i da bi se tu javio problem, ali napomenuo sam da je ključna stvar u sistemu diferenciranih stopa praćenje tokova novca, i na tome bi trebalo dosta da se poradi. Odnosno da preduzeća dokumentuju svoja trošenja.

Idemo na 4,75%.

@niko bitan

Gde sam ja to pricao o "ocuvanju stabilnosti dinara"? Procitaj moj komentar jos jednom, a ako ni tada ne shvatis, pricao sam kako se mogu zaraditi pare ako imas prave informacije u pravo vreme. Stabilnost dinara mi nije bila ni na kraj pameti dok sam pisao komentar. Ako od tvog zanimanja zivis i priblizno kao ja od svog, shvatices da nema potrebe da ga menjam.

@ bankar

Nemam nameru da ulazim sa tobom u raspravu ali moram da ti odgovorim.Napisao si komentar iz kog proizilazi da smanjenje referentne kamatne stope implicira pad vrednosti dinara i da na tome zaradjuju odredjeni ljudi.Kao bankar bi trebao da pratis kretanje kursa i da znas da je vrednost dinara naglo opala pre nove godine a neposdredno posle nove godine opet porasla a da pritom referentna kamatna stopa nije menjana.Isto tako trebalo bi da znas da je referentna kamatna stopa u padu vec par meseci i da je ovo poslednje smanjenje bilo jako predvidivo.
Proslo smanjnje je bilo jos vece pa nije doslo do znacajnijeg slabljenja dinara,cak naprotiv,ojacao je neznatno.Na oscilacijama kursa dinara se moze zaraditi ali samo ako je jako veliki novac u igri a kao sto znamo veliki novac ima samo mali broj ljudi(uzak krug).Ljudi vole da procitaju populisticke komentare,razumem zasto si napisao jedan takav ali jednostavno mene licno nervira povrsnost,da se nisi potpisao kao bankar uopste ne bih reagovao.Zelim ti da jos bolje zaradjujes i zivis.

@Makroekonomista

Sve sto kazes ima smisla, ali ja sam pobornik sistema sa sto manje administracije, a poboljsanje kontrole znaci povecanje administracije, a samim tim i troskova drzave, koja opet to mora od nekog da uzme. Ono sto je problem naseg drustva je visok stepen korupcije, narocito administracije, pa ta kontrola svakako ne bi bila dovoljna. Osim toga, veoma je lako napraviti fiktivne investicije i organizovati krug izmedju nekoliko firmi, koje bi opet pare trosile na likvidnost. Tako da u nasoj zemlji to ne moze da funkcionise kako treba. Narocito ne u ovom trenutku. Sa druge strane, niza stopa moze da vazi samo za firme sa pozitivnim bilansom, ali je problem sto je takvih firmi veoma malo. Ali cak i u tom slucaju, moze se napraviti milion mahinacija. Odnosno, ako referentna kamatna stopa ne padne na normalniji nivo privreda ce u Srbiji totalno nestati(euribor je manji od 2%, chf libor manji od 0,3%, realno je da nasa referentna kamatna stopa u nekom trenutku bude oko 5%). Dakle, ne treba izmisljati toplu vodu. Mora se smanjiti javna potrosnja, a paralelno i referentna kamatna stopa sto ce nakon stabilizacije privrede voditi ka investicijama. Samo uz obe mere moze se sacuvati inflacija u granicama normale uz investicije. Informacije koje dolaze do mene govore da drzava cini prve korake za smanjenje javne potrosnje, ali ce se glavne promene desiti posle izbora. Svi su shvatili da je to neminovnost i to je dobro. Bice to trnovit, ali jedini ispravan put.

@ Realan

Sasvim realnu i istinitu priču si ispričao. Samo praćenje tokova novca ne bi zahtevalo dodatne troškove administriranja, i ovako imamo problem preglomazne administracije, sa niskom produktivnošću. Jednostavno te poslove dodeliti postojećim administrativcima.

Slažem se da bi moglo da dođe do dogovora firmi o fiktivnim investicijama, isto se dešavalo i u slučajevima utanjene kapitalizacije, ali sam maksimalno uveren da svako stručno lice može takvu mahinaciju prepoznati. Međutim, tu se javlja novi problem korupcije i vrtimo se u začaranom krugu.

Inače, i po meni je preglomazna javna potrošnja i niska agregatna ponuda najveći generator inflacije. Najbolji pokazatelj je nezaposlenost skoro četvrtine radno sposobnog stanovništva i inflacija na ovom nivou, koja je najviša u Evropi.

Mi uz nestabilan dinar teško možemo ostvariti prosperitet. Šta misliš o fiksiranju kursa?