RTB Boru fali kredit od 50 mil. EUR

Pa kako su to planirali da naprave Topionice bez preciscavanja otpadnih voda a znali su da nece moci da dobiju upotrebnu dozvolu? Ili je to samo izgovor da bi se iskamcio novi kredit.

Kolike su pare date na upravljanje trecerazrednim menadzerima, koji stalno traze jos, to je strasno.

Od početnih 135 miliona dolara iz novembra 2008, kada je Dinkić objavio da počinje izgradnja "nove" topionice (a u stvari zamena dela topionice i izgradnja nove fabrike sumporne kiseline), nakon 3 godine "izgradnje", za koje vreme je jedino uspešno prezentovano postavljanje virtualnog kamena temeljca uz prisustvo dva ministra, došlo se do zaključka da će trebati i postojenje za tretman šljake i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. U međuvremenu početna cena je porasla prvo na 230 miliona dolara (175 miliona evra), a sada na 300 miliona dolara (225 miliona evra).
Ovo samo znači da Dinkićev "menadžer", Blagoje Spaskovski i njegovi URS eksperti nikad nisu ozbiljno sagledali ekonomsku isplativost celog projekta. Pogotovu ako se zna da u Majdanpeku trenutno nema više rude, a da bi se stiglo ponovo do rude treba otkopati oko 40 miliona tona jalovine (2 do 3 godine - trošak oko 80 miliona dolara). A u Boru ima rude za još godinu dana, a onda treba još godinu raskrivanja ležišta (oko 60 miliona dolara troškova). Sve ovo znači da u narednim godinama neće moći da se obezbedi dovoljno rude iz rudnika RTB-a za topionicu, a za uslužnu preradu tuđih koncentrata treba se takmičiti sa Kinezima koji imaju najniže cene prerade u svetu i još ne moraju da plaćaju rate za kredite.

Očigledno će država Srbija, koja je dala garancije za kredit od 135 miliona evra, morati i da vraća taj kredit. To jest, kredit za novu Dinkićevu promašenu investiciju vratiće svi građani Srbije.

Još uvek nije kasno da se odustane od promašaja, da nam se ne bi desila još jedna "Alpina".

Pa kako su to planirali da naprave Topionice bez preciscavanja otpadnih voda a znali su da nece moci da dobiju upotrebnu dozvolu? Ili je to samo izgovor da bi se iskamcio novi kredit.

Kolike su pare date na upravljanje trecerazrednim menadzerima, koji stalno traze jos, to je strasno.

Od početnih 135 miliona dolara iz novembra 2008, kada je Dinkić objavio da počinje izgradnja "nove" topionice (a u stvari zamena dela topionice i izgradnja nove fabrike sumporne kiseline), nakon 3 godine "izgradnje", za koje vreme je jedino uspešno prezentovano postavljanje virtualnog kamena temeljca uz prisustvo dva ministra, došlo se do zaključka da će trebati i postojenje za tretman šljake i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. U međuvremenu početna cena je porasla prvo na 230 miliona dolara (175 miliona evra), a sada na 300 miliona dolara (225 miliona evra).
Ovo samo znači da Dinkićev "menadžer", Blagoje Spaskovski i njegovi URS eksperti nikad nisu ozbiljno sagledali ekonomsku isplativost celog projekta. Pogotovu ako se zna da u Majdanpeku trenutno nema više rude, a da bi se stiglo ponovo do rude treba otkopati oko 40 miliona tona jalovine (2 do 3 godine - trošak oko 80 miliona dolara). A u Boru ima rude za još godinu dana, a onda treba još godinu raskrivanja ležišta (oko 60 miliona dolara troškova). Sve ovo znači da u narednim godinama neće moći da se obezbedi dovoljno rude iz rudnika RTB-a za topionicu, a za uslužnu preradu tuđih koncentrata treba se takmičiti sa Kinezima koji imaju najniže cene prerade u svetu i još ne moraju da plaćaju rate za kredite.

Očigledno će država Srbija, koja je dala garancije za kredit od 135 miliona evra, morati i da vraća taj kredit. To jest, kredit za novu Dinkićevu promašenu investiciju vratiće svi građani Srbije.

Još uvek nije kasno da se odustane od promašaja, da nam se ne bi desila još jedna "Alpina".