(Ne)zaštićeni stanari žive u strahu

Čekaj čekaj, jel to ono – korisnik mog stana, koji je moje vlasništvo – uknjižen na moje ime, meni plaća mesečnu ekonomsku kiriju od 800 dinara mesečno, a ja pored rođenog stana živim kao podstanar u drugom stanu i plaćam zakup 200 Eura!! I tako već 22 godine.
I još traže da stanarsko pravo zakupca bude nasledno??!!
Nego šta nego ćete na ulicu, ko što sam i ja na ulici, pa plaćam gazdama kako znam i umem!

Jadni zaštićeni stanari. U dedinom stanu u centru Novog Sada imam zaštićenog koji prema državnoj računici za zakup stana od oko 80 m2 plaća 60 e. Ja iznajmljujem više nego dvostruko manji na lošijoj lokaciji za 140 e. I sad treba da mi je žao što za 60 godina nisu rešili svoje stambeno pitanje?

Hocete li napraviti jedan clanak u kome ce se cuti druga strana ili stalno situaciju objasnjava Dedovic, ***. Evropa im je jasno rekla da to sto zele je nemoguce, oni zele novu nacionalizaciju. Zive ceo zivot za saku kikirikija, generacijama nasledjuju oteto, a da ih uopste ne interesuje kako zive vlasnici imovine koju su oni uzurpirali.Ljudi su zavrsavali na Golom otoku zato sto im se nije svidela Titova frizura.*****

Privatno vlasnistvo dragi moji, privatno vlasnistvo! Citiracu Cercila prilikom sastanka sa Ruzveltom a na temu americkih indijanaca: 'To sto pseto spava na gazdinom otiracu ne znaci da je kuca njegova!' Dobrodosli u Brave new world!

Ti ljudi neće biti izbačeni samo će morati da plate svoje stanovanje ili tržišnu vrednost stana pravom vlasniku. Imovina se mora vratiti vlasniku. Ne može prvenstvo prava na imovinu imati kupac ili korisnik otete imovine već vlasnik. U suprotnom ovo će biti zakon o potvrđivanju brozove nacionalizacije. Imovina se mora vratiti vlasniku a obveznice neka se odnose samo na kupce ili korisnike otetog a NIAKO opet na vlasnike kao u doba brozove nacionalizacije!

ceo zivet parazirate na grbachi VLASNIKA tih stanova i umesto da se pokrijete ushima i tjutite i smrdite dok vas ne izbace vi se bunite i josh trazite neka prava otkupa ?
kakva bre prava otkupa ... izbacio bi vas naglavachke i vas i vashe naslednike ...

PRIVATNA IMOVINA JE SVETINJA !!! A ne josh da stichete neka prava .. kakva prava paraziti jedni !

Cekali ste 60 godina da reshite problem ? Sta nemate gde ? Pa dignite kredit pa otplacujte ? A nemate prihode ? Pa vratite se u rodna sela vashih predaka ...

Ovi zaštićeni nikako da shvate da u civilizovanom svetu postoje samo tri legalna načina sticanja svojine:
1. Kupovina od vlasnika
2. Poklon
3. Nasleđe
Kao što vidite u civilizovanom svetu nema otimačine, nema nosioca stanarskih prava i nema zaštićenih stanara. Tamo se ne štite otimači i uzurpatori, već pošteni vlasnici.

zasticeni stanari ce na kraju moci da otkupe (otmu) od VLASNIKA stanova jel su toboze neuseljivi, zbog njih... i na kraju ce moci da otkupe stanove za 200 do 500 evra netrzisne vrednosti stanove bez odobravanja vlasnika... strasno!!!

njihov predlog da otkupe stanove od ZADUZBINA, a sta ce biti tek onda sa nasim stanovima???
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/predlozi/2011_primedbe/Vracanje_imovine/Zasticeni%20stanari%20u%20stanovima%20zaduzbina1.pdf

Čudno. Žive u tuđoj svojini za pet-šest kila kikirikija i još zahtevaju da je otkupe za par džakova istog. Izgleda je Duško Dugouško bio u pravu izgovorivši rečenicu: "Šta sve može jedan mali kiikiriikiiii."

-Ne zivim u Srbiji i nespadam ni u jednu ni u drugu grupu! Po meni je normalno a tako je svugde u svetu da vlasnik ima svoj kapital u sopstvenim rukama i da sa njim raspolaze kako on sam zeli !!!
-Po kojem to pravilu i kojem vise zakonu kad je dobro poznato da u Srbiji ne postoji stanarsko pravo nad privatnim vlasnistvom od 1974 god. pitam se ko u vlasti jos uvek stoji iza tih ljudi i ko im daje to pravo koje vec 36 godina ne postoji ?????
-Ti stanari niti su odrzavali kuce gde su stanovali niti su kiriju placali to nema nigde u svetu !!!!
-Ti stanari po jos uvek kako vidim vazecim komunistickim pravilima imaju vece pravo od vlasnika tih nekretnina, pa ima li to negde u svetu ???
-U tekstu se pominje da je nepravda po drugi put od strane drzave ako te ljude izbaci na ulicu !Netreba da ih izbaci,rok preseljaja je mesec dana znaci kao i drugi stanari da se presele u stanove gde ce placati kiriju,a vlasnicima kuca u kojima su ziveli 50 god.da se plati kirija plus kamata za sve godine

Svaki od ovih slucajeva je prica za sebe i tako se moraju razmatrati i na sudu. Ima puno vlasnika stanova sa zasticenim stanarima, koji su 1958 kupili stanove kao neuseljive od ljudi koji su imali oe stanove na izdavanje pre rata a to su u glavnom bili Jevreji. Originalni vlasnici ovih stanova su svoju imovinu od pre rata tako prodali za budzasto samo da bi izvukli bar neki novac. Stanovi su bili neuseljivi jer su u njima zivele porodice koje su te stanove iznajmljivale od gazda pre rata. Promenom sistema i cinjenicom da su ti ljudi nastavili da zive u Beogradu i posle rata zbog posla koji su tu imali dodeljeno im je stanarsko pravo a pravi originalni vlasnici koji su im stan izdavali pre rata su dobili pravo da ga posle 1958 prodaju kao neuseljive. Danas naslednici tih ljudi koji su kupili neuseljive stanove zele da prodaju i dalje neuseljiv stan po trzisnoj vrednosti sto je potpuno neosnovano jer se to ne moze uraditi nigde u svetu ukljucujuci i gradove kao sto su Njujork i Los Andjeles gde postoje "rent control" stanovi koji se ne mogu prodati po trzisnoj vrednosti niti mozes na silu da iselis stanara koji zivi u "rent control" stanu. Opcije su ako si vlasnik takvog stana da ga prodas na trzistu nekretnina kao neuseljiv stan (znaci tretira se kao investicija ali ima i mnogo manju vrednost prilikom prodaje nego stan bez stanara ali mu bez obzira na to vrednost ide i gore i dole kao i svakoj drugoj nekretnini), ili da probas da se nagodis sa tim stanarom koji je u "rent control" stanu i da mu ponudis neku nadoknadu da bi stanar imao bar neku motivaciju da iz istoga izadje inace to ne mora da ucini dok ne umre on ili bilo ko drugi ko je sa njim ziveo u okviru originalnog ugovora o iznajmljivanju. Samo jos da dodam da je i iznajmljivanje ovih stanova po nekada po veoma niskoj ceni mnogo manjoj nego sto je trzisna vrednost rente u stanu na istoj lokaciji danas posebno u slucajevima gde je stanar u stanu i preko 50 godina posto porast zakupnine raste minimalno godisnje i pod kontrolom je grada.

A u hrvatskoj uredno trazite stanarsko pravo natrag?

Koliko ja znam ti u zaduzbinama su stanari iz samo par stotina stanova koji nisu otkupljeni, jedno 20% neotkupljenih nacionalizovanih stanova,sve je otkupljeno.ONI zive u tzv.drzavnoj svojini, i traze i druge stanove ako ne moze otkup.

Ovo su ipak stanariu stanovima u svojini građana.

Korisnici stanova u svojini građana po osnovu stanarskog prava, prema odredbi čl.40 Zakona o stanovanju, nemaju pravo na otkup stana, niti vlasnik stana ima obavezu da omogući otkup takvog stana.
Dakle, da bi se omogućio otkup stanova u svojini građana, neophodno bi bilo izmeniti Zakon o stanovanju, na način da izmene i dopune tog Zakona budu neustavne i suprotne međunarodnim ugovorima i konvencijama, koje je država ratifikovala.
Takva izmena Zakona o stanovanju, bila bi u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, kojiima se nedvosmisleno građanima garantuje pravo svojine i pravo na ostvarivanje tog prava, bez ograničenja. Od ovog principa odstupa se samo u slučaju javnog interesa, a nikako radi stanovljavanja ili zaštite privatnog
interesa.
S tim u skladu su i presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i to po zahtevu br.43447/98 Branko SORIĆ protiv Hrvatske (presuda doneta na zasedanju od 16.ožujka 2000.g.) i po žalbi br.46034/99 koju je podneo
Krešimir STRUNJAK i ostali (presuda doneta na zasedanju 5.10.2000.g.).
U obrazloženju obe presude kojima se odbija zahtev, odnosno žalba korisnika stanova za ostvarivanje prava na otkup stana u svojini građana stoji:
“Sud primjećuje da u ovom predmetu podnositelj zahtjeva nije, niti je ikada bio vlasnik dotičnog stana. Njegov je stalni položaj , u odnosu na stan, bio položaj najmoprimca. …
Sud primjećuje da je podnositelj zahtjeva uvjek bio u položaju značajno zazličitom od položaja osoba čije je pravo na kupnju stana na kojemu su prije imali stanarsko pravo priznato Zakonom o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Dok su te osobe bile nositelji stanarskog prava na stanovima u drštvenom vlasništvu (bez obzira da li su ti stanovi uvijek bili u društvenom vlasništvu ili su aktima eksproprijacije, nacionalizacije, konfiskacije ili sličnim aktima pretvoreni iz privatnog u društveno
vlasništvo), podnositelj zahtjeva je ab initio bio ajmoprimac stana u privatnom vlasništvu, pri čemu je njegov položaj ovisio o volji vlasnika. …
Nadalje, budući da podnositelj zahtjeva stanuje u stanu u privatnom vlasništvu, može se primjetiti da postoji legitimni interes vlasnika da im se zaštiti njihovo vlasništvo. Kad bi osobe u položaju podnositelja zahtjeva
imale pravo kupiti stanove u privatnom vlasništvu u kojima stanuju, vlasnici bi bili izloženi prinudnoj obvezi prodati svoje stanove. Suprotno tome, osobe
koje stanuju u stanovima u društvenom vlasništvu koje imaju pravo kupiti te stanove, ne ugrožavaju vlasnička prava drugih osoba, jer vlasništvo tih stanova nije privatno. Razlika izmedju bivšig nositelja stanarskog prava na stanovima u društvenom vlasništvu, koja potječe od njihovog prava kupiti te stanove, i osobe u položaju podnositelja zahtjeva nije diskriminirajuća, jer
postoji objektivno i razumno opravdanje da se zaniječe to pravo bivšim nositeljima stanarskog prava na stanovima u privatnom vlasništvu kako bi se zaštitilo pravo vlasnika tih stanova. Stoga razlika u postupanju koja
potječe od isključenja osoba u položaju podnositelja zahtjeva iz kategorije stanara koji imaju pravo kupiti stanove u kojima stanuju ne predstavlja diskriminaciju u smislu 14. Konvencije.
Slijedi da je ovaj dio zahtijeva očigledno neosnovan u smislu članka 35. stavka 3. Konvencije te ga stoga treba odbaciti u skladu s člankom 35. stavkom 4. Konvencije.” (Prilog 1. i 2.)
U novom Ustavu Republike Srbije izričito je utvrđena pravna snaga, odnosno mesto Ustava u pravnom poretku Republike Srbije. Dalje, osim uređivanja odnosa između Ustava i domaćeg zakonodavstva, u odredbama st. 4. i 5. člana 194. novog Ustava utvrđen je i odnos Ustava i međunarodnih akata koji obavezuju Republiku Srbiju kao državu, odnosno domaćeg prava i međunarodnog prava (potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih
pravila međunarodnog prava). Dakle, potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, po svom mestu u pravnom poretku Republike Srbije, prema izričitom određenju novog Ustava Republike Srbije, jesu „ispod Ustava“, ali su „iznad zakona“.
Stoga proističe i obaveza da se i u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju moraju primeniti opšteprihvaćena pravila – principi međunarodnog prava.

Hocete li napraviti jedan clanak u kome ce se cuti druga strana ili stalno situaciju objasnjava Dedovic, ***. Evropa im je jasno rekla da to sto zele je nemoguce, oni zele novu nacionalizaciju. Zive ceo zivot za saku kikirikija, generacijama nasledjuju oteto, a da ih uopste ne interesuje kako zive vlasnici imovine koju su oni uzurpirali.Ljudi su zavrsavali na Golom otoku zato sto im se nije svidela Titova frizura.*****

Privatno vlasnistvo dragi moji, privatno vlasnistvo! Citiracu Cercila prilikom sastanka sa Ruzveltom a na temu americkih indijanaca: 'To sto pseto spava na gazdinom otiracu ne znaci da je kuca njegova!' Dobrodosli u Brave new world!

Čudno. Žive u tuđoj svojini za pet-šest kila kikirikija i još zahtevaju da je otkupe za par džakova istog. Izgleda je Duško Dugouško bio u pravu izgovorivši rečenicu: "Šta sve može jedan mali kiikiriikiiii."

Čekaj čekaj, jel to ono – korisnik mog stana, koji je moje vlasništvo – uknjižen na moje ime, meni plaća mesečnu ekonomsku kiriju od 800 dinara mesečno, a ja pored rođenog stana živim kao podstanar u drugom stanu i plaćam zakup 200 Eura!! I tako već 22 godine.
I još traže da stanarsko pravo zakupca bude nasledno??!!
Nego šta nego ćete na ulicu, ko što sam i ja na ulici, pa plaćam gazdama kako znam i umem!

ceo zivet parazirate na grbachi VLASNIKA tih stanova i umesto da se pokrijete ushima i tjutite i smrdite dok vas ne izbace vi se bunite i josh trazite neka prava otkupa ?
kakva bre prava otkupa ... izbacio bi vas naglavachke i vas i vashe naslednike ...

PRIVATNA IMOVINA JE SVETINJA !!! A ne josh da stichete neka prava .. kakva prava paraziti jedni !

Cekali ste 60 godina da reshite problem ? Sta nemate gde ? Pa dignite kredit pa otplacujte ? A nemate prihode ? Pa vratite se u rodna sela vashih predaka ...

Svaki od ovih slucajeva je prica za sebe i tako se moraju razmatrati i na sudu. Ima puno vlasnika stanova sa zasticenim stanarima, koji su 1958 kupili stanove kao neuseljive od ljudi koji su imali oe stanove na izdavanje pre rata a to su u glavnom bili Jevreji. Originalni vlasnici ovih stanova su svoju imovinu od pre rata tako prodali za budzasto samo da bi izvukli bar neki novac. Stanovi su bili neuseljivi jer su u njima zivele porodice koje su te stanove iznajmljivale od gazda pre rata. Promenom sistema i cinjenicom da su ti ljudi nastavili da zive u Beogradu i posle rata zbog posla koji su tu imali dodeljeno im je stanarsko pravo a pravi originalni vlasnici koji su im stan izdavali pre rata su dobili pravo da ga posle 1958 prodaju kao neuseljive. Danas naslednici tih ljudi koji su kupili neuseljive stanove zele da prodaju i dalje neuseljiv stan po trzisnoj vrednosti sto je potpuno neosnovano jer se to ne moze uraditi nigde u svetu ukljucujuci i gradove kao sto su Njujork i Los Andjeles gde postoje "rent control" stanovi koji se ne mogu prodati po trzisnoj vrednosti niti mozes na silu da iselis stanara koji zivi u "rent control" stanu. Opcije su ako si vlasnik takvog stana da ga prodas na trzistu nekretnina kao neuseljiv stan (znaci tretira se kao investicija ali ima i mnogo manju vrednost prilikom prodaje nego stan bez stanara ali mu bez obzira na to vrednost ide i gore i dole kao i svakoj drugoj nekretnini), ili da probas da se nagodis sa tim stanarom koji je u "rent control" stanu i da mu ponudis neku nadoknadu da bi stanar imao bar neku motivaciju da iz istoga izadje inace to ne mora da ucini dok ne umre on ili bilo ko drugi ko je sa njim ziveo u okviru originalnog ugovora o iznajmljivanju. Samo jos da dodam da je i iznajmljivanje ovih stanova po nekada po veoma niskoj ceni mnogo manjoj nego sto je trzisna vrednost rente u stanu na istoj lokaciji danas posebno u slucajevima gde je stanar u stanu i preko 50 godina posto porast zakupnine raste minimalno godisnje i pod kontrolom je grada.

-Ne zivim u Srbiji i nespadam ni u jednu ni u drugu grupu! Po meni je normalno a tako je svugde u svetu da vlasnik ima svoj kapital u sopstvenim rukama i da sa njim raspolaze kako on sam zeli !!!
-Po kojem to pravilu i kojem vise zakonu kad je dobro poznato da u Srbiji ne postoji stanarsko pravo nad privatnim vlasnistvom od 1974 god. pitam se ko u vlasti jos uvek stoji iza tih ljudi i ko im daje to pravo koje vec 36 godina ne postoji ?????
-Ti stanari niti su odrzavali kuce gde su stanovali niti su kiriju placali to nema nigde u svetu !!!!
-Ti stanari po jos uvek kako vidim vazecim komunistickim pravilima imaju vece pravo od vlasnika tih nekretnina, pa ima li to negde u svetu ???
-U tekstu se pominje da je nepravda po drugi put od strane drzave ako te ljude izbaci na ulicu !Netreba da ih izbaci,rok preseljaja je mesec dana znaci kao i drugi stanari da se presele u stanove gde ce placati kiriju,a vlasnicima kuca u kojima su ziveli 50 god.da se plati kirija plus kamata za sve godine

Jadni zaštićeni stanari. U dedinom stanu u centru Novog Sada imam zaštićenog koji prema državnoj računici za zakup stana od oko 80 m2 plaća 60 e. Ja iznajmljujem više nego dvostruko manji na lošijoj lokaciji za 140 e. I sad treba da mi je žao što za 60 godina nisu rešili svoje stambeno pitanje?

Ti ljudi neće biti izbačeni samo će morati da plate svoje stanovanje ili tržišnu vrednost stana pravom vlasniku. Imovina se mora vratiti vlasniku. Ne može prvenstvo prava na imovinu imati kupac ili korisnik otete imovine već vlasnik. U suprotnom ovo će biti zakon o potvrđivanju brozove nacionalizacije. Imovina se mora vratiti vlasniku a obveznice neka se odnose samo na kupce ili korisnike otetog a NIAKO opet na vlasnike kao u doba brozove nacionalizacije!

Ovi zaštićeni nikako da shvate da u civilizovanom svetu postoje samo tri legalna načina sticanja svojine:
1. Kupovina od vlasnika
2. Poklon
3. Nasleđe
Kao što vidite u civilizovanom svetu nema otimačine, nema nosioca stanarskih prava i nema zaštićenih stanara. Tamo se ne štite otimači i uzurpatori, već pošteni vlasnici.

zasticeni stanari ce na kraju moci da otkupe (otmu) od VLASNIKA stanova jel su toboze neuseljivi, zbog njih... i na kraju ce moci da otkupe stanove za 200 do 500 evra netrzisne vrednosti stanove bez odobravanja vlasnika... strasno!!!

njihov predlog da otkupe stanove od ZADUZBINA, a sta ce biti tek onda sa nasim stanovima???
http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/predlozi/2011_primedbe/Vracanje_imovine/Zasticeni%20stanari%20u%20stanovima%20zaduzbina1.pdf

A u hrvatskoj uredno trazite stanarsko pravo natrag?

Korisnici stanova u svojini građana po osnovu stanarskog prava, prema odredbi čl.40 Zakona o stanovanju, nemaju pravo na otkup stana, niti vlasnik stana ima obavezu da omogući otkup takvog stana.
Dakle, da bi se omogućio otkup stanova u svojini građana, neophodno bi bilo izmeniti Zakon o stanovanju, na način da izmene i dopune tog Zakona budu neustavne i suprotne međunarodnim ugovorima i konvencijama, koje je država ratifikovala.
Takva izmena Zakona o stanovanju, bila bi u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, kojiima se nedvosmisleno građanima garantuje pravo svojine i pravo na ostvarivanje tog prava, bez ograničenja. Od ovog principa odstupa se samo u slučaju javnog interesa, a nikako radi stanovljavanja ili zaštite privatnog
interesa.
S tim u skladu su i presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i to po zahtevu br.43447/98 Branko SORIĆ protiv Hrvatske (presuda doneta na zasedanju od 16.ožujka 2000.g.) i po žalbi br.46034/99 koju je podneo
Krešimir STRUNJAK i ostali (presuda doneta na zasedanju 5.10.2000.g.).
U obrazloženju obe presude kojima se odbija zahtev, odnosno žalba korisnika stanova za ostvarivanje prava na otkup stana u svojini građana stoji:
“Sud primjećuje da u ovom predmetu podnositelj zahtjeva nije, niti je ikada bio vlasnik dotičnog stana. Njegov je stalni položaj , u odnosu na stan, bio položaj najmoprimca. …
Sud primjećuje da je podnositelj zahtjeva uvjek bio u položaju značajno zazličitom od položaja osoba čije je pravo na kupnju stana na kojemu su prije imali stanarsko pravo priznato Zakonom o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Dok su te osobe bile nositelji stanarskog prava na stanovima u drštvenom vlasništvu (bez obzira da li su ti stanovi uvijek bili u društvenom vlasništvu ili su aktima eksproprijacije, nacionalizacije, konfiskacije ili sličnim aktima pretvoreni iz privatnog u društveno
vlasništvo), podnositelj zahtjeva je ab initio bio ajmoprimac stana u privatnom vlasništvu, pri čemu je njegov položaj ovisio o volji vlasnika. …
Nadalje, budući da podnositelj zahtjeva stanuje u stanu u privatnom vlasništvu, može se primjetiti da postoji legitimni interes vlasnika da im se zaštiti njihovo vlasništvo. Kad bi osobe u položaju podnositelja zahtjeva
imale pravo kupiti stanove u privatnom vlasništvu u kojima stanuju, vlasnici bi bili izloženi prinudnoj obvezi prodati svoje stanove. Suprotno tome, osobe
koje stanuju u stanovima u društvenom vlasništvu koje imaju pravo kupiti te stanove, ne ugrožavaju vlasnička prava drugih osoba, jer vlasništvo tih stanova nije privatno. Razlika izmedju bivšig nositelja stanarskog prava na stanovima u društvenom vlasništvu, koja potječe od njihovog prava kupiti te stanove, i osobe u položaju podnositelja zahtjeva nije diskriminirajuća, jer
postoji objektivno i razumno opravdanje da se zaniječe to pravo bivšim nositeljima stanarskog prava na stanovima u privatnom vlasništvu kako bi se zaštitilo pravo vlasnika tih stanova. Stoga razlika u postupanju koja
potječe od isključenja osoba u položaju podnositelja zahtjeva iz kategorije stanara koji imaju pravo kupiti stanove u kojima stanuju ne predstavlja diskriminaciju u smislu 14. Konvencije.
Slijedi da je ovaj dio zahtijeva očigledno neosnovan u smislu članka 35. stavka 3. Konvencije te ga stoga treba odbaciti u skladu s člankom 35. stavkom 4. Konvencije.” (Prilog 1. i 2.)
U novom Ustavu Republike Srbije izričito je utvrđena pravna snaga, odnosno mesto Ustava u pravnom poretku Republike Srbije. Dalje, osim uređivanja odnosa između Ustava i domaćeg zakonodavstva, u odredbama st. 4. i 5. člana 194. novog Ustava utvrđen je i odnos Ustava i međunarodnih akata koji obavezuju Republiku Srbiju kao državu, odnosno domaćeg prava i međunarodnog prava (potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih
pravila međunarodnog prava). Dakle, potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, po svom mestu u pravnom poretku Republike Srbije, prema izričitom određenju novog Ustava Republike Srbije, jesu „ispod Ustava“, ali su „iznad zakona“.
Stoga proističe i obaveza da se i u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju moraju primeniti opšteprihvaćena pravila – principi međunarodnog prava.

Koliko ja znam ti u zaduzbinama su stanari iz samo par stotina stanova koji nisu otkupljeni, jedno 20% neotkupljenih nacionalizovanih stanova,sve je otkupljeno.ONI zive u tzv.drzavnoj svojini, i traze i druge stanove ako ne moze otkup.

Ovo su ipak stanariu stanovima u svojini građana.