Srbi posao traže daleko od Srbije

Није ово позитивна вест, већ тужна. Ја сам један од тих Срба који је отишао у печалбу преко гране јер нисам хтео да радим на полу црно (нешто у банку, нешто у кешу), нисам хтео да гледам како ме пљачкају ови на власти и смеју ми се у лице, како ме цимају шпедитери када поручим књигу која ми је потребна да бих нешто научио и био продуктиван у Србији. Дигао сам сидро, и отишао.

Критична маса паметног света је већ отишла из Србије и чини све да извуче своје паметне пријатеље, зато нас све више одлази. То није добро за Србију, али са оваквом влашћу која је пустила државу низ воду људи спашавају оно мало живота што им је остало. Пробушили су брод и још се хвале како лепо долази вода. Јадно...

Ja bih na Novi Zeland...

Moja generaciaja inženjera (devedesetih) više od polovine je napustila zemlju.
Sada tehničke fakultete ne upisuje skoro niko ko planira život ovde.
Odliv mozgova je sada mnogo veći.

На жалост, проблем запошљавања нас који смо закорачили у четврту, пету или шесту деценију живота је врло тешко, готово немогуће. Закон је такав какав је, урађен тако да одговара послодавцима и великим компанијама. Као пример, узмимо људе са великим радним и животним искуством (више од 2 деценије радног стажа и више од 40 година живота) породицом и другим обавезама, а који су силом прилика остали без посла у "транзицији" - таквим људима сигурно не недостаје искуство и стучност, али је сигурно да им рад за минималну зараду коју је већина фими спремна једино да понуди, не покрива ни основне трошкове. Онај ко је принуђен да прихвати и такве услове да ради за законки дефинисану мин. зараду и то без обзира на стучност и сложеност послова (био обичан физикалац или инжињер) и коме је то једини извор прихода. Главни проблем је дефинисаност мин. зараде од које четворочлана породица ни у селу не може да преживи, а још мање у Београду или осталим већим градовима није довољна ни за мпаћање основих комуналних услуга. Због тако несрећног дисбаланса између минималне, просечне зараде, висине просечне потрошачке корпе и осталих основних фиксних трошкова (станарину, комуналије, плаћање трошкова школовања деце и сл.) и великог броја незапослених међу којима је велика већина управо између 30 и 50 година,послодавац са разлогом има законску основу и економску да не нуди више од минималне зараде без обзира да ли запошљава младе људе или оне у средњем животном добу.

Како је вероватно процена министарства да ће се средовечни људи лакше запослити обзиром на радно искуство које се у већини конкурса захтева, тиме је логична примарна циљна група за давање субвенција запошњавања младих.

Међутим, обзиром да је ситуација таква каква је, средовечни људи који нису у позицији да "волонирају" за мин. зараду и како би имали бар покриће мин. трошкова живота би морали да раде бар два или три посла (16-24 часа дневно) како би их покрили, што је физичи и психички немогуће издржати. Стога се они не одлучују ни на заснивање породице, пошто је врло тешко, односно немогуће планирати било шта уколико је само посао и зарада неизвесна, док су основни месечни трошкови огромни.

Из тог разлога и имамо "белу кугу", јер законски прописана мин. зарада која једино обавезује послодавца, није довољна ни за пуко преживљавање једне једине јединке. Како је мин. зарада тренутно 95 динара по сату, а како је светски прописана граница апсолутне беде испод 2 САД дневно по особи за преживљавање једне четворочлане породице, нема сврхе било шта даље коментарисати.

Имамо и најновије вести да наши судови за износе дугова за струју и комуналије и приватних тужби за износе мање од 200.000 динара почели да избацују људе из станова и продајом станова на лицитацијама намирују трошкове.

Такође, број корисника народних кухиња се повећава, док се број народних кухиња смањује, а отварају азили за псе и мачке (Закон о заштити животиња, још један је отворен пре неки дан), док се свратишта за бескућнике којих је све више сманјује, што је апсурдно!

У Уставу је гарантовано право на рад и људско достојанство, али је све то практично обесмишено фактичким/реалним стањем.

Обзиром на горе наведено, као и да по статистици по један омањи град од 20.000 становника годишње нестане, Србима као нацији озбиљно прети нестанак. Главни узроци томе су јасни - материјална и финансијска необезбеђеност. Потпуно је неразумно и нелогично стварати породицу у оваквим условима, па ће изумирање становништва уз још већу емиграцију бити потпуно евидентно кроз неколико деценија уколико се нешто радикално не промени у законским прописима.

Нормално је да се траже сви могући начини да из ове земље оде, јер перспективе овде нема за паметне и радне људе. Онај ко због финансијских потешкоћа, санкција и беде у претходних 20 година није могао да оде одавде на време, изгубио је тих 20 година живота без икакве шансе за нормалан живот и убудуће.

Tuga je ako nas narod zbog nesposobnih ljudi na vlasti mora da ide u Gabon!?! Pa 98% ljudi ne zna ni gde je ta zemlja!

a u Dubajiu svaki drugi koga poznajem...

Ja zelim da predlozim zbog obima web-ova i raznih oglasnika ,kao i malverzanata da se ne zalecu po svaku cenu bez informacija da su ozbiljni i sigurni odredjene firme u poslovanju.
Ja sam isao preko firme Hopex-internacional i to u dva navrata.Prijavljuju radnike,smestaj, 3 obroka i klasicni terenski uslovi.
Ovo nije reklamiranje vec moje iskustvo sa ovom firmom za sve one kojima gori pod nogama i spremni su sa nekavim iskustvom da zagrizu nehumane uslove za rad, ali za pare.Ova drzava sve osim ekonomije i prava otvoreno diskriminise u osnovnim ljudskim pravima, pravo na rad i zaradu.
pa svi koji pricitaju ovu vest imamo priliku na ovom forumu da obavestimo sve koji imaju veze sa gradjevinom i pomognemo im da nestanu iz ove zemlje.Ova firma je za rusiju,a ima i za emiratske zemlje, medjutim pojedinci traze mito i to nebiraju cifru za poklon koji ces im doneti,jer su ti isti nasli posao i preporucili.
Znaci samo ozbiljno

kome se javiti i kako konkurisati ukoliko zelite da radite u inostranstvu?

Ja bih na Novi Zeland...
[Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net] (Ghost Rider, 4. mart 2011 01:13)



i tata bi "sine"....

Nenade care hvala ti.Zvao sam i zakazao razgovor i bio na razgovoru. Ubijam se vec godinama da zbrisem odavde.7 meseci sam radio i kucao exere za dzabe u nadi da cu dobiti nekave pare.Od toga za crnogorsku ispostavu MONTERA 5 meseci krvavog rada.Konacno nada da i zaradim neku kintu da bacim pocepane gace i carape.
Dva para pocepanih carapa nosim,jena pukla na peti, druga na prstima pa kad ih obucem nezeva bas noga.
Zmaj si stvarno!
Kad bih znao gde zivis da te pocastim sa balonom domace caletove rakije.

Ja bih na Novi Zeland...

На жалост, проблем запошљавања нас који смо закорачили у четврту, пету или шесту деценију живота је врло тешко, готово немогуће. Закон је такав какав је, урађен тако да одговара послодавцима и великим компанијама. Као пример, узмимо људе са великим радним и животним искуством (више од 2 деценије радног стажа и више од 40 година живота) породицом и другим обавезама, а који су силом прилика остали без посла у "транзицији" - таквим људима сигурно не недостаје искуство и стучност, али је сигурно да им рад за минималну зараду коју је већина фими спремна једино да понуди, не покрива ни основне трошкове. Онај ко је принуђен да прихвати и такве услове да ради за законки дефинисану мин. зараду и то без обзира на стучност и сложеност послова (био обичан физикалац или инжињер) и коме је то једини извор прихода. Главни проблем је дефинисаност мин. зараде од које четворочлана породица ни у селу не може да преживи, а још мање у Београду или осталим већим градовима није довољна ни за мпаћање основих комуналних услуга. Због тако несрећног дисбаланса између минималне, просечне зараде, висине просечне потрошачке корпе и осталих основних фиксних трошкова (станарину, комуналије, плаћање трошкова школовања деце и сл.) и великог броја незапослених међу којима је велика већина управо између 30 и 50 година,послодавац са разлогом има законску основу и економску да не нуди више од минималне зараде без обзира да ли запошљава младе људе или оне у средњем животном добу.

Како је вероватно процена министарства да ће се средовечни људи лакше запослити обзиром на радно искуство које се у већини конкурса захтева, тиме је логична примарна циљна група за давање субвенција запошњавања младих.

Међутим, обзиром да је ситуација таква каква је, средовечни људи који нису у позицији да "волонирају" за мин. зараду и како би имали бар покриће мин. трошкова живота би морали да раде бар два или три посла (16-24 часа дневно) како би их покрили, што је физичи и психички немогуће издржати. Стога се они не одлучују ни на заснивање породице, пошто је врло тешко, односно немогуће планирати било шта уколико је само посао и зарада неизвесна, док су основни месечни трошкови огромни.

Из тог разлога и имамо "белу кугу", јер законски прописана мин. зарада која једино обавезује послодавца, није довољна ни за пуко преживљавање једне једине јединке. Како је мин. зарада тренутно 95 динара по сату, а како је светски прописана граница апсолутне беде испод 2 САД дневно по особи за преживљавање једне четворочлане породице, нема сврхе било шта даље коментарисати.

Имамо и најновије вести да наши судови за износе дугова за струју и комуналије и приватних тужби за износе мање од 200.000 динара почели да избацују људе из станова и продајом станова на лицитацијама намирују трошкове.

Такође, број корисника народних кухиња се повећава, док се број народних кухиња смањује, а отварају азили за псе и мачке (Закон о заштити животиња, још један је отворен пре неки дан), док се свратишта за бескућнике којих је све више сманјује, што је апсурдно!

У Уставу је гарантовано право на рад и људско достојанство, али је све то практично обесмишено фактичким/реалним стањем.

Обзиром на горе наведено, као и да по статистици по један омањи град од 20.000 становника годишње нестане, Србима као нацији озбиљно прети нестанак. Главни узроци томе су јасни - материјална и финансијска необезбеђеност. Потпуно је неразумно и нелогично стварати породицу у оваквим условима, па ће изумирање становништва уз још већу емиграцију бити потпуно евидентно кроз неколико деценија уколико се нешто радикално не промени у законским прописима.

Нормално је да се траже сви могући начини да из ове земље оде, јер перспективе овде нема за паметне и радне људе. Онај ко због финансијских потешкоћа, санкција и беде у претходних 20 година није могао да оде одавде на време, изгубио је тих 20 година живота без икакве шансе за нормалан живот и убудуће.

Nenade care hvala ti.Zvao sam i zakazao razgovor i bio na razgovoru. Ubijam se vec godinama da zbrisem odavde.7 meseci sam radio i kucao exere za dzabe u nadi da cu dobiti nekave pare.Od toga za crnogorsku ispostavu MONTERA 5 meseci krvavog rada.Konacno nada da i zaradim neku kintu da bacim pocepane gace i carape.
Dva para pocepanih carapa nosim,jena pukla na peti, druga na prstima pa kad ih obucem nezeva bas noga.
Zmaj si stvarno!
Kad bih znao gde zivis da te pocastim sa balonom domace caletove rakije.

Није ово позитивна вест, већ тужна. Ја сам један од тих Срба који је отишао у печалбу преко гране јер нисам хтео да радим на полу црно (нешто у банку, нешто у кешу), нисам хтео да гледам како ме пљачкају ови на власти и смеју ми се у лице, како ме цимају шпедитери када поручим књигу која ми је потребна да бих нешто научио и био продуктиван у Србији. Дигао сам сидро, и отишао.

Критична маса паметног света је већ отишла из Србије и чини све да извуче своје паметне пријатеље, зато нас све више одлази. То није добро за Србију, али са оваквом влашћу која је пустила државу низ воду људи спашавају оно мало живота што им је остало. Пробушили су брод и још се хвале како лепо долази вода. Јадно...

Ja zelim da predlozim zbog obima web-ova i raznih oglasnika ,kao i malverzanata da se ne zalecu po svaku cenu bez informacija da su ozbiljni i sigurni odredjene firme u poslovanju.
Ja sam isao preko firme Hopex-internacional i to u dva navrata.Prijavljuju radnike,smestaj, 3 obroka i klasicni terenski uslovi.
Ovo nije reklamiranje vec moje iskustvo sa ovom firmom za sve one kojima gori pod nogama i spremni su sa nekavim iskustvom da zagrizu nehumane uslove za rad, ali za pare.Ova drzava sve osim ekonomije i prava otvoreno diskriminise u osnovnim ljudskim pravima, pravo na rad i zaradu.
pa svi koji pricitaju ovu vest imamo priliku na ovom forumu da obavestimo sve koji imaju veze sa gradjevinom i pomognemo im da nestanu iz ove zemlje.Ova firma je za rusiju,a ima i za emiratske zemlje, medjutim pojedinci traze mito i to nebiraju cifru za poklon koji ces im doneti,jer su ti isti nasli posao i preporucili.
Znaci samo ozbiljno

Moja generaciaja inženjera (devedesetih) više od polovine je napustila zemlju.
Sada tehničke fakultete ne upisuje skoro niko ko planira život ovde.
Odliv mozgova je sada mnogo veći.

Ja bih na Novi Zeland...
[Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net] (Ghost Rider, 4. mart 2011 01:13)



i tata bi "sine"....

a u Dubajiu svaki drugi koga poznajem...

Tuga je ako nas narod zbog nesposobnih ljudi na vlasti mora da ide u Gabon!?! Pa 98% ljudi ne zna ni gde je ta zemlja!

kome se javiti i kako konkurisati ukoliko zelite da radite u inostranstvu?