Za potragu za zlatom još 20 mil. $

Prerada zlatne rude strahovito zagadjuje okolinu za sva vremena. Koristi se vrlo otrovni CIJANID da bi se radila ekstrakcija zlata, koje je obicno u vrlo niskim koncentracijama (oko 2-3 grama/toni - pa zakljucite sami koliko tona zemlje/stene treba iskopati i samleti). Taj cijanid onda lako moze dopreti do podzemnih voda i zavrsiti ko zna gde, ustvari ce biti prisutan stalno, kako se vremenom ispira iz te ogromne hrpe zatrovane zemlje. Pogledati: http://en.wikipedia.org/wiki/Tailings i http://en.wikipedia.org/wiki/Gold_cyanidation
U toj samljevenoj masi zemlje i kamenja cesto ima i dosta otrovnog ARSENIKA, jer on cesto prati zlato u prirodi.

U Rumuniji se dugo vodila borba oko rudnika zlata "Rosia Montana" (Guglajte to ime pa cete naci dosta o tome), zbog ogromnog zagadjenja koje ce to doneti, posebno ako ti bazeni sa otrovnom masom se pocnu izlivati, kao npr u Madjarskoj prosle godine. U Rumuniji je isto neka kanadska firma (vecina tih kopaca zlata su iz Kanade), Gabriel Resources. Cak i Madjarska drzava se borila protiv toga, da Tisu ne zagadi kao 2000-te. Dobili su odobrenje za rudnik u 2010-oj.


Drugo je pitanje pod kojim uslovima je toj firmi odobreno (verovatno ima neki pismeni ugovor) da pocne sa busenjem i istrazivanjem u Srbiji (to se ne pocinje dok se ne napravi neki ugovor sa drzavom - tako je svuda u svetu).

Koliki procenat ce dobijati drzava od tog iskopanog zlata?
Sto se taj podatak ne objavi u tekstu, to je za nas najvaznije (uz zagadjenje koje ide sa tim) ?
Eto pa nek autor pripremi taj podatak za neki sledeci izvestaj, bice sigurno jos dosta govora o tom projektu.

Ne bi me cudilo da 90% ili vise zlata ide stranoj firmi, znajuci potkupljivost i nesposobnost vlasti u Srbiji.

Egipat ima zanimljiv zakon - tamo sva zarada se deli na pola (50% drzavi). Strane firme same finansiraju istrazivanja, ako nesto nadju, nadju, njihov rizik, niko ih na to ne tera da rizikuju.
U US i Kanadi mislim da su te takse oko 40%.

U Juznoj Americi uglavnom zagade zemlju i vrlo malo placaju vladama, posebno u banana drzavama, kao Gvatemali i slicnim.
U Argentini su 4-5 godina uveli vrlo restriktivne zakone u rudno bogatim provincijama, tako da je vrlo tesko otvoriti novi rudnik, posebno zlata, bas zbog ogromne stete prirodnoj sredini. Milioni tona zemlje (tj brda i planine) se prekopavaju i tretiraju cijanidom, i ostave kao ogromne zagadjene povrsine.

Neko pomenu zasto nase (drzavne) firme ne rade to istrazivanje. Pitanje je dal su opremljeni za to, tu su specificna znanja potrebna, a i troskovi istrazivanja nisu mali. Ali gde su zlatonosne reke, tu obicno ima negde okolo zlata u zemlji, tako je i na Aljasci, i na drugim nekim mestima. Zlato je takodje cesto uz bakarnu rudu.

Besmisleno urusavanje prirodne sredine zarad 2 bedna grama zlata po toni razrovarene i unistene prirode koja je stvarana milenijumima...

Bruka da dajemo strancima da eksploatišu naše prirodno bogatstvo,u srbiji postoji preko 200 zlatonosnih reka i potoka,pa bi država mogla da pomogne malo ljudima koji bi da se bave ispiranjem zlata mašinski,cena grama je 24eura,i jedan gram dnevno je isplativ na ovoj krizi zar ne?

Bruka da dajemo strancima da eksploatišu naše prirodno bogatstvo,u srbiji postoji preko 200 zlatonosnih reka i potoka,pa bi država mogla da pomogne malo ljudima koji bi da se bave ispiranjem zlata mašinski,cena grama je 24eura,i jedan gram dnevno je isplativ na ovoj krizi zar ne?

Besmisleno urusavanje prirodne sredine zarad 2 bedna grama zlata po toni razrovarene i unistene prirode koja je stvarana milenijumima...

Prerada zlatne rude strahovito zagadjuje okolinu za sva vremena. Koristi se vrlo otrovni CIJANID da bi se radila ekstrakcija zlata, koje je obicno u vrlo niskim koncentracijama (oko 2-3 grama/toni - pa zakljucite sami koliko tona zemlje/stene treba iskopati i samleti). Taj cijanid onda lako moze dopreti do podzemnih voda i zavrsiti ko zna gde, ustvari ce biti prisutan stalno, kako se vremenom ispira iz te ogromne hrpe zatrovane zemlje. Pogledati: http://en.wikipedia.org/wiki/Tailings i http://en.wikipedia.org/wiki/Gold_cyanidation
U toj samljevenoj masi zemlje i kamenja cesto ima i dosta otrovnog ARSENIKA, jer on cesto prati zlato u prirodi.

U Rumuniji se dugo vodila borba oko rudnika zlata "Rosia Montana" (Guglajte to ime pa cete naci dosta o tome), zbog ogromnog zagadjenja koje ce to doneti, posebno ako ti bazeni sa otrovnom masom se pocnu izlivati, kao npr u Madjarskoj prosle godine. U Rumuniji je isto neka kanadska firma (vecina tih kopaca zlata su iz Kanade), Gabriel Resources. Cak i Madjarska drzava se borila protiv toga, da Tisu ne zagadi kao 2000-te. Dobili su odobrenje za rudnik u 2010-oj.


Drugo je pitanje pod kojim uslovima je toj firmi odobreno (verovatno ima neki pismeni ugovor) da pocne sa busenjem i istrazivanjem u Srbiji (to se ne pocinje dok se ne napravi neki ugovor sa drzavom - tako je svuda u svetu).

Koliki procenat ce dobijati drzava od tog iskopanog zlata?
Sto se taj podatak ne objavi u tekstu, to je za nas najvaznije (uz zagadjenje koje ide sa tim) ?
Eto pa nek autor pripremi taj podatak za neki sledeci izvestaj, bice sigurno jos dosta govora o tom projektu.

Ne bi me cudilo da 90% ili vise zlata ide stranoj firmi, znajuci potkupljivost i nesposobnost vlasti u Srbiji.

Egipat ima zanimljiv zakon - tamo sva zarada se deli na pola (50% drzavi). Strane firme same finansiraju istrazivanja, ako nesto nadju, nadju, njihov rizik, niko ih na to ne tera da rizikuju.
U US i Kanadi mislim da su te takse oko 40%.

U Juznoj Americi uglavnom zagade zemlju i vrlo malo placaju vladama, posebno u banana drzavama, kao Gvatemali i slicnim.
U Argentini su 4-5 godina uveli vrlo restriktivne zakone u rudno bogatim provincijama, tako da je vrlo tesko otvoriti novi rudnik, posebno zlata, bas zbog ogromne stete prirodnoj sredini. Milioni tona zemlje (tj brda i planine) se prekopavaju i tretiraju cijanidom, i ostave kao ogromne zagadjene povrsine.

Neko pomenu zasto nase (drzavne) firme ne rade to istrazivanje. Pitanje je dal su opremljeni za to, tu su specificna znanja potrebna, a i troskovi istrazivanja nisu mali. Ali gde su zlatonosne reke, tu obicno ima negde okolo zlata u zemlji, tako je i na Aljasci, i na drugim nekim mestima. Zlato je takodje cesto uz bakarnu rudu.