Petak, 05.11.2010.

18:55

Mlekari traže više para iz budžeta

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je osnovalo radnu grupu koja bi do usvajanja budžeta za 2011. trebalo da donese operativni program razvoja mlekarstva.

Izvor: Beta

Mlekari traže više para iz budžeta IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

3 Komentari

Sortiraj po:

којекуде

pre 13 godina

Упорно гђа Бугарски даје изјаве како је производна цена млека 10-так евроценти већа од актуелне откупне. Пре пар месеци је то било 32евроцента, сада, када су млекаре подигле откупне цене, износи нову цену од 38-40евроценти.
Проблеми су вишеслојни у нашем млекарству али суштински проблем је у - цени новца.
Фармери нису имали почетни капитал и узимали су кредите - у еврима. Млекаре су се кредитирале - у еврима. Потрошачи имају мању платежну моћ и све манје троше фенси производе (полутврде сиреве, воћне јогурте, па и дуготрајно млеко). Такође, уопште се не узима у обзир значајна одбитна ставка - телад и проблематика това јунади и цене меса.
Реална цена млека фармера који није задужен је око 15рсд (са све амортизацијом).
Реална фабричка цена дуготрајног млека млекаре која није задужена са улазном ценом сировог млека од 20рсд је 35рсд.
Реална маржа трговине која није задужена је до 10%.
Да је тако - као што није, сви би у ланцу зарађивали а дуготрајно млеко у радњи би коштало 42рсд/л.
Пошто није тако, него су сви у евро кредитима, млека има колико га има, кошта колико кошта, свима требају субвенције - од произвођача, преко прерађивача до трговца. Наравно још веће субвенције су потребне и потрошачима (мале нам плате, јел') да би могли да купују такве производе.
Све време се у ствари води расправа ко ће у ланцу више субвенција (тј. незарађеног новца, а у суштини новца којим ће држава да се даље задужује)да отме.
Ово је лоша прича и има тужан крај, само је питање времена...

VV

pre 13 godina

To sto se mlekarstvom bavi vise ljudi nego ratarstvom nikako nije razlog da se mlekadzijama daju vece subvencije, naprotiv! Sta je sa marzama, da li bi mogli da saznate kolike su? Poslednji put kad sam cuo bile su vise nego solidne. Logicnije mi je da se one smanje nego da se povecavaju subvencije. Nama treba manje trgovaca, a vise proizvodjaca.

Ana

pre 13 godina

Pa malo ŠTRPNITE od PORTRETA ili napravite jedan GRUPNI PORTRET pa prištedite na platnu,ulju i boji !

STISNITE SE MALO !!!

MNOGO STE SE RAŠIRILI !

Ana

pre 13 godina

Pa malo ŠTRPNITE od PORTRETA ili napravite jedan GRUPNI PORTRET pa prištedite na platnu,ulju i boji !

STISNITE SE MALO !!!

MNOGO STE SE RAŠIRILI !

VV

pre 13 godina

To sto se mlekarstvom bavi vise ljudi nego ratarstvom nikako nije razlog da se mlekadzijama daju vece subvencije, naprotiv! Sta je sa marzama, da li bi mogli da saznate kolike su? Poslednji put kad sam cuo bile su vise nego solidne. Logicnije mi je da se one smanje nego da se povecavaju subvencije. Nama treba manje trgovaca, a vise proizvodjaca.

којекуде

pre 13 godina

Упорно гђа Бугарски даје изјаве како је производна цена млека 10-так евроценти већа од актуелне откупне. Пре пар месеци је то било 32евроцента, сада, када су млекаре подигле откупне цене, износи нову цену од 38-40евроценти.
Проблеми су вишеслојни у нашем млекарству али суштински проблем је у - цени новца.
Фармери нису имали почетни капитал и узимали су кредите - у еврима. Млекаре су се кредитирале - у еврима. Потрошачи имају мању платежну моћ и све манје троше фенси производе (полутврде сиреве, воћне јогурте, па и дуготрајно млеко). Такође, уопште се не узима у обзир значајна одбитна ставка - телад и проблематика това јунади и цене меса.
Реална цена млека фармера који није задужен је око 15рсд (са све амортизацијом).
Реална фабричка цена дуготрајног млека млекаре која није задужена са улазном ценом сировог млека од 20рсд је 35рсд.
Реална маржа трговине која није задужена је до 10%.
Да је тако - као што није, сви би у ланцу зарађивали а дуготрајно млеко у радњи би коштало 42рсд/л.
Пошто није тако, него су сви у евро кредитима, млека има колико га има, кошта колико кошта, свима требају субвенције - од произвођача, преко прерађивача до трговца. Наравно још веће субвенције су потребне и потрошачима (мале нам плате, јел') да би могли да купују такве производе.
Све време се у ствари води расправа ко ће у ланцу више субвенција (тј. незарађеног новца, а у суштини новца којим ће држава да се даље задужује)да отме.
Ово је лоша прича и има тужан крај, само је питање времена...

Ana

pre 13 godina

Pa malo ŠTRPNITE od PORTRETA ili napravite jedan GRUPNI PORTRET pa prištedite na platnu,ulju i boji !

STISNITE SE MALO !!!

MNOGO STE SE RAŠIRILI !

VV

pre 13 godina

To sto se mlekarstvom bavi vise ljudi nego ratarstvom nikako nije razlog da se mlekadzijama daju vece subvencije, naprotiv! Sta je sa marzama, da li bi mogli da saznate kolike su? Poslednji put kad sam cuo bile su vise nego solidne. Logicnije mi je da se one smanje nego da se povecavaju subvencije. Nama treba manje trgovaca, a vise proizvodjaca.

којекуде

pre 13 godina

Упорно гђа Бугарски даје изјаве како је производна цена млека 10-так евроценти већа од актуелне откупне. Пре пар месеци је то било 32евроцента, сада, када су млекаре подигле откупне цене, износи нову цену од 38-40евроценти.
Проблеми су вишеслојни у нашем млекарству али суштински проблем је у - цени новца.
Фармери нису имали почетни капитал и узимали су кредите - у еврима. Млекаре су се кредитирале - у еврима. Потрошачи имају мању платежну моћ и све манје троше фенси производе (полутврде сиреве, воћне јогурте, па и дуготрајно млеко). Такође, уопште се не узима у обзир значајна одбитна ставка - телад и проблематика това јунади и цене меса.
Реална цена млека фармера који није задужен је око 15рсд (са све амортизацијом).
Реална фабричка цена дуготрајног млека млекаре која није задужена са улазном ценом сировог млека од 20рсд је 35рсд.
Реална маржа трговине која није задужена је до 10%.
Да је тако - као што није, сви би у ланцу зарађивали а дуготрајно млеко у радњи би коштало 42рсд/л.
Пошто није тако, него су сви у евро кредитима, млека има колико га има, кошта колико кошта, свима требају субвенције - од произвођача, преко прерађивача до трговца. Наравно још веће субвенције су потребне и потрошачима (мале нам плате, јел') да би могли да купују такве производе.
Све време се у ствари води расправа ко ће у ланцу више субвенција (тј. незарађеног новца, а у суштини новца којим ће држава да се даље задужује)да отме.
Ово је лоша прича и има тужан крај, само је питање времена...