Tadić: Norveški ulagači dobrodošli

Tadić je norveškim poslovnim ljudima predočio mogućnosti naše privrede i poručio da su „dobrodošli u Srbiji“. On je ukazao na komparativnu prednost naše zemlje u vidu bescarinskog izvoza na ogromno tržište na kojem živi oko 800 miliona ljudi.

Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. To znači, ukazao je srpski predsednik, da je iz Srbije moguć izvoz proizvoda bez plaćanja carina ukoliko je 51 odsto proizvedeno u našoj zemlji.

Tadić je obavestio norveške partnere i zvaničnike da je Srbija pripremila detaljnu strategiju razvoja u narednih 10 godina. On je naglasio da su tim planom predviđene velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10.

Tadić je najavio da će do kraja 2012. godine biti završena putna infrastruktura na Korodoru 10, koji će biti najkraća i najmodernija veza između zapadne Evrope i Azije. On je naglasio da Srbija mrežom autoputeva želi da se poveže sa svim zemljama jugoistočne Evrope, što je njena, kako je rekao, "regionalna i nacionalna odgovornost".

Prema njegovim rečima, Srbija će u narednih pet godina uložiti tri milijarde evra u modernizaciju železnice, kako bi se u prvoj fazi omogućilo da se putnički vozovi srpskim železnicama kreću maksimalnom brzinom od 160 kilomatara na čas.

Energetika moguće polje saradnje

Tadić je istakao da Srbija nije u potpunosti iskoristila svoje energetske potencijale, posebno hidropotencijale na rekama. „Dobijamo informaciju da 98 odsto energetskih potreba Norveške dolaze iz obnovljivih izvora, što je model koji bismo i mi želimo da dostignemo“, rekao je Tadić.

On je naglasio da Srbija u prethodne tri decenije nije dovoljno investirala u sektor energetike, zbog čega je u obavezi da još crpi rudne energente za termoelektrane, uz ispunjavanje svih ekoloških standarda.

Tadić je istakao da Srbija ima značajan energetski resurs, reverzibilnu elektranu u blizini Dunava, Đerdap III, čiji je kapacitet 2.400 megavata. „Ona je značajna za čitav region, jer jedino Srbija i Rumunija imaju prirodne kapacitete za izgradnju hidroelektrana tog karaktera“, rekao je on.

Ukoliko su norveške kompanije zainteresovane za takvu vrstu investicija, rekao je Tadić, Srbija je spremna da razmotri mogućnost zajedničkog poslovnog aranžmana. On je podsetio i da Srbija ima zalihe uljanih škriljaca koje se procenjuju na pet miliona tona.

Telenor najveći investitor iz Norveške

Privredna saradnja između dve zemlje je za Srbiju naglo dobila na značaju nakon što je krajem jula 2006. godine norveški mobilni operator Telenor kupio većinski paket akcija srpske kompanije "Mobi 63", tada u većinskom državnom vlasništvu, za milijardu i 513 miliona evra. Time je Telenor postao najveći strani investitor u srpsku ekonomiju.

Još nekoliko norveških kompanija je, osim Telenora, investiralo u našu privredu, ali je vrednost tih ulaganja bila znatno manja, dok su trgovinski odnosi dve zemlje, kako je rečeno u Privrednoj komori Srbije, postali nešto življi tek od polovine ove decenije. Postoje, međutim, brojne neiskorišćene mogućnosti da se dvostrana trgovinska saradnja dve zemlje unapredi.

Globalna privredna kriza je, kako navode eksperti PKS, u toku protekle dve godine uticala na osetan pad svetske trgovine, a takođe i na nivo robne razmene Srbije i Norveške, pa je i zbog toga poslovni forum u Oslu šansa da se ukupni privredni odnosi dve zemlje "relaksiraju" i značajno unaprede.