 |
|
|
Premijer Mirko Cvetkovića i desetak privrednika za sada nisu postigli o formiranju konzorcijuma o zajedničkom nastupu na tenderu za kupovinu Luke Bar.
Srpski biznismeni smatraju da pre bilo kakve odluke treba napraviti analizu opravdanosti ulaganja, s obzirom na tehnološko stanje luke i železničke infrastrukture.
Vlasnicima najvećih domaćih izvoznih firmi je ostavljeno do sledeće nedelje da razmisle i izjasne se da li imaju interes za ovu investiciju, a u međuvremenu trebalo bi napraviti i analizu opravdanosti ove investicije.
Jedan od privrednika koji je prisustvovao sastanku kaže da je najviše diskutovano o stanju infrastrukture. Da bi se uopšte upustili u kupovinu Luke Bar, privrednici smatraju da treba najpre sagledati koliko je potrebno uložiti novca u rekonstrukciju železnice.
Zna se da je pruga Beograd–Bar u lošem stanju ne samo u crnogorskom delu, nego mnogo više na trasi kroz Srbiju, gde brzina na mnogim deonicama ne može da pređe prosečnih 30 kilometara na sat. Uz to su i ograničene mogućnosti kontejnerskog transporta, budući da su, kako se čulo na tom sastanku, tuneli niski i zahtevaju detaljne prepravke.
Tender za prodaju 54,05 odsto akcija barske kompanije „Kontejnerski terminal i generalni tereti“ i dodelu koncesije na 30 godina, sa obavezom ulaganja, kao i tenderi za prodaju dva preduzeća u njenom vlasništvu, koje je nedavno raspisala crnogorska vlada, biće otvoreni do 1. februara naredne godine. Pravo učešća, uz otkup tenderske dokumentacije, koja košta 20.000 evra, imaju kompanije sa godišnjim prihodom od najmanje 250 miliona evra, koje su tokom pet proteklih godina, godišnje pretovarale najmanje dva miliona tona generalnog tereta. |
|
|
Nužno je takođe precizirati za koliko vremena će biti sagrađen autoput od Beograda ka Crnoj Gori i koliko para treba uložiti u zamenu opreme i tehnologije u Luci Bar i povećanje njene dubine.
Što se same Luke tiče, poznato je da ona ima kapacitet za prihvatanje osam miliona tona robe godišnje, ali kako se u razvoj infrastrukture godinama nije ulagalo, sadašnje mogućnosti ne prelaze 2,5 miliona tona. Osim toga dodatni novac je potreban za produbljivanje plitkog lučkog gaza, zbog čega sada u Bar ne mogu da pristanu veliki prekookeanski teretni brodovi.
Zato za sada izgleda da bi Srbija zapravo kupila lokaciju na kojoj treba izgraditi ozbiljnu luku, a ne sadašnje preduzeće.
Uzimajući u obzir sve te okolnosti, studija opravdanosti bi trebalo da pokaže imaju li srpski privrednici razloga za investiranje u crnogorsko teretno pristanište. Mada, moglo se čuti na ovom skupu, partneri i banke iz Italije ozbiljno su zainteresovani za strateško partnerstvo jer im je Luka u Baru najbolja veza sa Rumunijom i Rusijom, kao bitnim spoljnotrgovinskim partnerom. |
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
