Ekonomski prioriteti nove vlade

Malo kriticke analize a sto je potrebno jer tema je vazna. Dobro je da se svi slazu da je glavni prioritet: „ekonomski napredak, ekonomski napredak, ekonomski napredak“ kao sto to Stamenkovic rece. Inace Stamnekovic je malo pobrkao po pitanju sta treba vlada da uradi kao prioritetne mjere da bi stimulisalA ekonomiju. Naime, priliv novih investicija je svakako bitan, ali pogresna monetarna, fiskalna i makroekonomska politika koju vlada vec neko vrijeme vodi, moze dovesto da sve zavrsi u suzama,. Trenutna privredna klima ce privuci veliki broj spekulativnih investicija, a Srbija je u takvoj ciklicnoj fazi gdje vise paznje treba posvetiti kvalitetu nego li kvantitetu investicija. Ideja da treba inflaciju svesti na najmanji moguci nivo je u najmanju ruku suluda ideja. Ako je to vec tako bilo bi dobro da svi zastupnici ove ideje ne obrazloze zasto ne otici korak dalje u monetarnoj politici, gdje bi vodjenjem ekstremno striktne monetarne politike doveli ekonomiju u stanje deflacije. Ako je inflacija losa stvar i nas glavni ekonomski cilj je obuzdavanje iste, onda logicno derflacija mora biti ekonomski prostimulativna? Naravno zato sto je ovaj argument totalni bullsh_t i malo inflacije ne skodi vec djeluje stimulativno na ekonomiju. Inflaciju treba kontrolisati ali ne po cijenu da ekcesivna kontrola ugusi ekonomsku aktivnost.
Vec mjesecima se vrti i vrti termin da jedan od prioriteta je evropska integracija. Evropska integracija ovo, evropska integracija ono – medjutim jos niko nije javno i glasno iz analizirao sta ova „evropska integracija“ konkretno znaci. Evropska integracija je jako sirok pojam o kojem treba diskutavati u detalje i pokriti citav niz stvari jednim generickim terminom „evropska integracija“ je jako neozbiljno koje pomalo govori da i oni koji se frljaju terminom jos ni sami nisu duboko promislili o pravom znacenju integracije. Ja ovaj termin posmatram kao process kreiranja ekonomske politike koja ce omoguciti pristupanje Srbije EU pod najpovoljnijim ekonomskim uslovima (i.e full employment itd). Ako ovo jeste to sto termin “evrospka integracija” znaci, onda treba I reci da ekonomska politika koju vlada sprovodi je u suprotnosti sa ovim objektivima.

Svi navode stvaranje trzisne ekonomije kao glavni prioritet., medjutim radi se samo o transferu vlasnistva od A (efektivno drzave) ka B (privatno vlasnistvo). Ovo je naravno bitno I treba rijesiti ali bitno je da su firme produktivne I da dobro rade u cijem god vlasnistvu one bile. Za vecinu populacije Srbije je nebitno da li je kompanija u vlasnistvu Muja ili Hase ako kompanije dobro radi. .
Osim toga mnoge “utility kompanije” su prirodni monopoli koji mnogo bolje funkcionisu u drzavnom vlasnistvu nego li privatizovane (na ovoj je dosta komentarisao oxfordski professor Dieter Helm). Jedan od razloga sto nasa Makroekonomija je lose vodjena je bas to sto Djelic Lelasic I kompanija su vjerovatno strucni u oblasti transformacije ne-market ekonomija u market medjutim oni nisu makroekonomisti. Cak sta vise ovaj njihov “bias” uprivatizaciji ih cini NEPODOBNIM za obavljanjem funkcija koje cine. Odmah da naglasim I podvucem ne mislim da su zlonamjerni ali njihova profesionalna karijera znaci da oni vjerovatno imaju tendenciju da posmatraju problematiku iz perspective maksimizacije shareholders-ovog profita, medjutim drzva ima I socijalnu ulogu koju mora da ispuni.
Milan Prostran je u pravu da treba povesti racuna o poljoprivredi. Svi koji su Citali Hellero-v Catch 22 ce se vjerovatno sjetiti karaktera iz knjige Major Major. Otac od Major Major, je kako Heler kaze, koristio sve vrijeme I resorse da kupi sto vize zemlje na kojoj nije gajio alpha-alpha zasto je primao subvencije od US vlade. Kako je to Heller duhovito primjeti, otac od Major Major je vremenom postao najveci NEUZGAJIVAC alpha-alphe u US. Problem je sto I kod nas ovakvih “krupnih” poljoprivrednika potencijalnih NEUZGAJIVACA ima previse (u smislu kolicine zemlje ciji su vlasnici). Ogromni poljoprivredni posjedi su u vlasnistvu par ljudi koji vjerovatno zemlju nece ozbiljno ni obradjivati ali ce svejedno primati subvencije od EU. Ove subvencije ce biti frakcija od onih sto ih recimo holandski poljoprivrednici primaju ali njih to nije briga jer su i onako kupili zemlju za DZ. Glavni problem sa ovim je sto ovo znaci da Srbija ni izbliza nece dosegnuti do ekonomskog potencijal u grani u kojoj bi mogla biti dobra.
Mogao bi ovako u nedogled i o drugim stvarima ali ovo je dosta.

To je ono sta bi trebali da urade. Ono sto ce uraditi:
- potrositi pare od NIS-a i JAT-a i emitovati obveznice za kupovinu socijalnog mira
- privatizacioni lopovi ce maznuti svoje poslednje provizije
- lopovi po upravnim odborima ce, oslanjajuci se na vaznost svojih partija za opstanak vlade, krasti jos bezobraznije
- guverner ce nastaviti da dize kamate "boreci se protiv inflacije" do bankrota
- Miskovic ce, kao konacni posednik svih dinar u opticaju, nastaviti da uvozi i prodaje djindjuve te kupuje ono sto jos nije kupio
- berza ce, pre kraja leta, postati kafic gde se brokeri druze i razmenjuju traceve
- vec na jesen mehur nekretnina u Bg, NS, Nis ce implodirati
- 2009 ce vlada objasnjavati da je sve uredu i da bas ovako treba, da tek sto nismo u EU, a penzioneri ce ponovo u lov na golubove

Ni Nikolic ne bi uspeo ovo efikasnije.

Fino, samo šta bi sa Zakonom o restituciji. Kad će doći do denacionalizacije imovine otete posle 2. svetskog rata!
Sve vlade su mahale ovim zakonom, jedna je i evidentirala nas nesretnike i to je sve.

Fino, samo šta bi sa Zakonom o restituciji. Kad će doći do denacionalizacije imovine otete posle 2. svetskog rata!
Sve vlade su mahale ovim zakonom, jedna je i evidentirala nas nesretnike i to je sve.

Malo kriticke analize a sto je potrebno jer tema je vazna. Dobro je da se svi slazu da je glavni prioritet: „ekonomski napredak, ekonomski napredak, ekonomski napredak“ kao sto to Stamenkovic rece. Inace Stamnekovic je malo pobrkao po pitanju sta treba vlada da uradi kao prioritetne mjere da bi stimulisalA ekonomiju. Naime, priliv novih investicija je svakako bitan, ali pogresna monetarna, fiskalna i makroekonomska politika koju vlada vec neko vrijeme vodi, moze dovesto da sve zavrsi u suzama,. Trenutna privredna klima ce privuci veliki broj spekulativnih investicija, a Srbija je u takvoj ciklicnoj fazi gdje vise paznje treba posvetiti kvalitetu nego li kvantitetu investicija. Ideja da treba inflaciju svesti na najmanji moguci nivo je u najmanju ruku suluda ideja. Ako je to vec tako bilo bi dobro da svi zastupnici ove ideje ne obrazloze zasto ne otici korak dalje u monetarnoj politici, gdje bi vodjenjem ekstremno striktne monetarne politike doveli ekonomiju u stanje deflacije. Ako je inflacija losa stvar i nas glavni ekonomski cilj je obuzdavanje iste, onda logicno derflacija mora biti ekonomski prostimulativna? Naravno zato sto je ovaj argument totalni bullsh_t i malo inflacije ne skodi vec djeluje stimulativno na ekonomiju. Inflaciju treba kontrolisati ali ne po cijenu da ekcesivna kontrola ugusi ekonomsku aktivnost.
Vec mjesecima se vrti i vrti termin da jedan od prioriteta je evropska integracija. Evropska integracija ovo, evropska integracija ono – medjutim jos niko nije javno i glasno iz analizirao sta ova „evropska integracija“ konkretno znaci. Evropska integracija je jako sirok pojam o kojem treba diskutavati u detalje i pokriti citav niz stvari jednim generickim terminom „evropska integracija“ je jako neozbiljno koje pomalo govori da i oni koji se frljaju terminom jos ni sami nisu duboko promislili o pravom znacenju integracije. Ja ovaj termin posmatram kao process kreiranja ekonomske politike koja ce omoguciti pristupanje Srbije EU pod najpovoljnijim ekonomskim uslovima (i.e full employment itd). Ako ovo jeste to sto termin “evrospka integracija” znaci, onda treba I reci da ekonomska politika koju vlada sprovodi je u suprotnosti sa ovim objektivima.

Svi navode stvaranje trzisne ekonomije kao glavni prioritet., medjutim radi se samo o transferu vlasnistva od A (efektivno drzave) ka B (privatno vlasnistvo). Ovo je naravno bitno I treba rijesiti ali bitno je da su firme produktivne I da dobro rade u cijem god vlasnistvu one bile. Za vecinu populacije Srbije je nebitno da li je kompanija u vlasnistvu Muja ili Hase ako kompanije dobro radi. .
Osim toga mnoge “utility kompanije” su prirodni monopoli koji mnogo bolje funkcionisu u drzavnom vlasnistvu nego li privatizovane (na ovoj je dosta komentarisao oxfordski professor Dieter Helm). Jedan od razloga sto nasa Makroekonomija je lose vodjena je bas to sto Djelic Lelasic I kompanija su vjerovatno strucni u oblasti transformacije ne-market ekonomija u market medjutim oni nisu makroekonomisti. Cak sta vise ovaj njihov “bias” uprivatizaciji ih cini NEPODOBNIM za obavljanjem funkcija koje cine. Odmah da naglasim I podvucem ne mislim da su zlonamjerni ali njihova profesionalna karijera znaci da oni vjerovatno imaju tendenciju da posmatraju problematiku iz perspective maksimizacije shareholders-ovog profita, medjutim drzva ima I socijalnu ulogu koju mora da ispuni.
Milan Prostran je u pravu da treba povesti racuna o poljoprivredi. Svi koji su Citali Hellero-v Catch 22 ce se vjerovatno sjetiti karaktera iz knjige Major Major. Otac od Major Major, je kako Heler kaze, koristio sve vrijeme I resorse da kupi sto vize zemlje na kojoj nije gajio alpha-alpha zasto je primao subvencije od US vlade. Kako je to Heller duhovito primjeti, otac od Major Major je vremenom postao najveci NEUZGAJIVAC alpha-alphe u US. Problem je sto I kod nas ovakvih “krupnih” poljoprivrednika potencijalnih NEUZGAJIVACA ima previse (u smislu kolicine zemlje ciji su vlasnici). Ogromni poljoprivredni posjedi su u vlasnistvu par ljudi koji vjerovatno zemlju nece ozbiljno ni obradjivati ali ce svejedno primati subvencije od EU. Ove subvencije ce biti frakcija od onih sto ih recimo holandski poljoprivrednici primaju ali njih to nije briga jer su i onako kupili zemlju za DZ. Glavni problem sa ovim je sto ovo znaci da Srbija ni izbliza nece dosegnuti do ekonomskog potencijal u grani u kojoj bi mogla biti dobra.
Mogao bi ovako u nedogled i o drugim stvarima ali ovo je dosta.

To je ono sta bi trebali da urade. Ono sto ce uraditi:
- potrositi pare od NIS-a i JAT-a i emitovati obveznice za kupovinu socijalnog mira
- privatizacioni lopovi ce maznuti svoje poslednje provizije
- lopovi po upravnim odborima ce, oslanjajuci se na vaznost svojih partija za opstanak vlade, krasti jos bezobraznije
- guverner ce nastaviti da dize kamate "boreci se protiv inflacije" do bankrota
- Miskovic ce, kao konacni posednik svih dinar u opticaju, nastaviti da uvozi i prodaje djindjuve te kupuje ono sto jos nije kupio
- berza ce, pre kraja leta, postati kafic gde se brokeri druze i razmenjuju traceve
- vec na jesen mehur nekretnina u Bg, NS, Nis ce implodirati
- 2009 ce vlada objasnjavati da je sve uredu i da bas ovako treba, da tek sto nismo u EU, a penzioneri ce ponovo u lov na golubove

Ni Nikolic ne bi uspeo ovo efikasnije.