Brodogradnja: Kako iskoristiti šansu

Prosta racunica: ukines Kosovu otplatu kredita i podignes brodogradnju. Posle 3 takva poteza mozes da pitas 'Posto Kosovo?'.

Postoji jedno malo brodogradiliste u jednom malom selu, na severu backe, u kojem radnici, bukvalno na livadi, uspesno prave i po 100 metara dugacke brodove, barze takozvane.. Radnici rade i kad je temperatura u minusu i kad je vrlo visoko na barometarskoj lestvici... Ali bar ima posla kako kazu:" Druga brodogradilista su propala, a Mi bar radimo.." U brodogradilistu je zaposleno oko 200 ljudi, vecinom iz istog tog sela - vecina muske populacije izmedju 19 i 27 je zaposleno tamo.. Ali isto tako puno njih razmislja da , kad se usavrsi, napusti ovo mesto, ovu drzavu, i bude bolje placeno za isti posao negde "napolju"..

Još jedna dopuna: postoji i brodogradilište u Novom Bečeju. Njihov navoz je zakupio Shipyard Bomex 4M iz Zrenjanina i tokom prošle godine u njemu su izgrađena dva broda, a upravo se završavaju još dva.
Nakon njihovog završetka to brodogradilište prelazi u zakup (ili vlasništvo) firme MCI iz Zrenjanina koja već godinama radi na remontima brodova u Tivtu i Bijeloj (u Crnoj Gori).

Interesantno, iz cele ove analize nedostaje jedno brodogradilište, i to ono u Bačkom Monoštoru... Koje posluje jako uredno i pametno... Trebalo je spomenuti...

Još 1977 god. Jugoslovenska brodogradnja je bila sedamnajsta u svetu po broju sagrađenih plovila i brutoregistarskoj tonaži. Nije mi poznato na kojem mestu smo bili po kriteriju čiste dobiti. Jedanajst godina kasnije, bili smo treći u svetu, Japan je bio prvi a Koreja druga. Gde su se denuli oni koje smo "pretekli"? Oni su izradu trupa koja predstavlja rudarski posao prepustili tehnološki zaostalim brodogradilištima. Setimo se rukovodilaca koji su naprosto uživali u svojim izjavama da je naša velika prednost jeftina radna snaga. Gde smo sada? "Jeftina radna snaga" koja je pred raspad Jugoslavije tehnologiju izrade trupa dovela do zanatskog savršenstva, koje je koketiralo sa visokom tehnologijom je otišla u penziju. Novih kadrova, dovoljno kvalitetnih nema. Proces prenosa znanja sa kolena na koleno je uništen. Zbog malih cena nema zarade pa ni investicija u nove tehnologije. Postoje indicije da je naplata ugovorenog broda vršena u inostranstvu. Kao da postoji i brodograđevna mafija. Ništa bolja situacija nije ni u brodogradilištima u Hrvackoj. A što se tiče onih koje smo "pretekli", oni u brodograđevnoj industriji i dalje još više zarađuju. Shvatili su na vreme da je "kajmak" u proizvodnji opreme koju su i pravno zaštitili. Na ovaj način eliminisali su sve one koji nemaju atestirane proizvode za brod. Prevoz atestirane opreme predstavlja značajnu stavku u gradnji broda. Jeftinije je kupiti prazan trup, odvući ga do opremne obale neke luke gde će iz skladišta preko puta prenositi na brod opremu, ugraditi je i na taj način finiširati izgradnju broda.

Elem,
kao prvo Casco Hull a ne korito, kao drugo pricati o brodogradnji koja se radi u zemlji koja nezna ni gde su joj granice je jako tesko. A komentari strucnjaka. Pa da su koji put otisli u Holandiju ili Belgiju, videli bi da mi ne mozemo po njihovim zahtevima da opremimo brod. Ni radnika a ni tehnoloske kulture, a i ovoje tema za neku daleko ozbiljniju pricu, a ako nema para pa sto je V. lazarevic kupio dva i zakupio dva brodogradilista kapaciteta oko cca 25000tona celika god???

Evo interesantnog materijala za "B92 istrazuje": ko zaista stoji iza "kupovine" Brodogradilista Beograd? Zoran Janjusevic, Filip Cepter ili... Kakva crna kupovina kad samo placevi i zemljiste ovog Brodogradilista vrede mnogo, mnogo vise od cene po kojoj je "prodato". A to sto je bilo u stecaju treba preispitati, pocev od stecajnog upravnika (Janjusevic) do svih pre njega koji su ovu vrlo rentabilnu i profitnu firmu doveli do stecaja.

O ovome bi trebalo brinuti, a ne samo kako obezbediti fotelju u skupshtini ili vladi ili nekom upravnom odboru.

ovakvim stvarima se bave politicari u normalnim zemljama

Koristan tekst za afirmaciju brodogradnje u Srbiji. Treba raditi na propagandi ove nase delatnosti jer dosta ljudi i ne zna da u Srbiji postoji brodogradnja. Takodje bi trebala da se osnuje neka Unija brodograditelja ili sindikat i da stiti ovu granu od raznih Janjusevica. Inace, za nekog iz inostranstva ko se interesuje za brodogradnju kod nas informacije gotovo i da ne postoje, neki bilans, planovi, ostvareno, nesto sistematizovano i na jednom mestu. Za to bi trebalo da se pobrine neko od strucnjaka iz ove oblasti blizak PKS ili nekom od Ministarstava, cisto da se skrene paznja malo sa malina i privatizacije, Miskovica i Delte, jer tu jedino vide svoju sansu i materijalnu korist i to ih samo interesuje. Mi, inzenjeri brodogradnje smo duzni da svoju struku zastitimo, ja to radim i trudicu se da na neki nacin iniciram jacu promociju brodogradnje u nasoj zemlji i sire.

Za vašu infomraciju. Pravi direktor "CLC"-a, nekada Brodogradilišta "Beograd" nije Pavle Miljković, već Zoran Janjušević.

Odlican TEXT !

Prosta racunica: ukines Kosovu otplatu kredita i podignes brodogradnju. Posle 3 takva poteza mozes da pitas 'Posto Kosovo?'.

Evo interesantnog materijala za "B92 istrazuje": ko zaista stoji iza "kupovine" Brodogradilista Beograd? Zoran Janjusevic, Filip Cepter ili... Kakva crna kupovina kad samo placevi i zemljiste ovog Brodogradilista vrede mnogo, mnogo vise od cene po kojoj je "prodato". A to sto je bilo u stecaju treba preispitati, pocev od stecajnog upravnika (Janjusevic) do svih pre njega koji su ovu vrlo rentabilnu i profitnu firmu doveli do stecaja.

Koristan tekst za afirmaciju brodogradnje u Srbiji. Treba raditi na propagandi ove nase delatnosti jer dosta ljudi i ne zna da u Srbiji postoji brodogradnja. Takodje bi trebala da se osnuje neka Unija brodograditelja ili sindikat i da stiti ovu granu od raznih Janjusevica. Inace, za nekog iz inostranstva ko se interesuje za brodogradnju kod nas informacije gotovo i da ne postoje, neki bilans, planovi, ostvareno, nesto sistematizovano i na jednom mestu. Za to bi trebalo da se pobrine neko od strucnjaka iz ove oblasti blizak PKS ili nekom od Ministarstava, cisto da se skrene paznja malo sa malina i privatizacije, Miskovica i Delte, jer tu jedino vide svoju sansu i materijalnu korist i to ih samo interesuje. Mi, inzenjeri brodogradnje smo duzni da svoju struku zastitimo, ja to radim i trudicu se da na neki nacin iniciram jacu promociju brodogradnje u nasoj zemlji i sire.

Interesantno, iz cele ove analize nedostaje jedno brodogradilište, i to ono u Bačkom Monoštoru... Koje posluje jako uredno i pametno... Trebalo je spomenuti...

Elem,
kao prvo Casco Hull a ne korito, kao drugo pricati o brodogradnji koja se radi u zemlji koja nezna ni gde su joj granice je jako tesko. A komentari strucnjaka. Pa da su koji put otisli u Holandiju ili Belgiju, videli bi da mi ne mozemo po njihovim zahtevima da opremimo brod. Ni radnika a ni tehnoloske kulture, a i ovoje tema za neku daleko ozbiljniju pricu, a ako nema para pa sto je V. lazarevic kupio dva i zakupio dva brodogradilista kapaciteta oko cca 25000tona celika god???

Postoji jedno malo brodogradiliste u jednom malom selu, na severu backe, u kojem radnici, bukvalno na livadi, uspesno prave i po 100 metara dugacke brodove, barze takozvane.. Radnici rade i kad je temperatura u minusu i kad je vrlo visoko na barometarskoj lestvici... Ali bar ima posla kako kazu:" Druga brodogradilista su propala, a Mi bar radimo.." U brodogradilistu je zaposleno oko 200 ljudi, vecinom iz istog tog sela - vecina muske populacije izmedju 19 i 27 je zaposleno tamo.. Ali isto tako puno njih razmislja da , kad se usavrsi, napusti ovo mesto, ovu drzavu, i bude bolje placeno za isti posao negde "napolju"..

O ovome bi trebalo brinuti, a ne samo kako obezbediti fotelju u skupshtini ili vladi ili nekom upravnom odboru.

ovakvim stvarima se bave politicari u normalnim zemljama

Za vašu infomraciju. Pravi direktor "CLC"-a, nekada Brodogradilišta "Beograd" nije Pavle Miljković, već Zoran Janjušević.

Odlican TEXT !

Još 1977 god. Jugoslovenska brodogradnja je bila sedamnajsta u svetu po broju sagrađenih plovila i brutoregistarskoj tonaži. Nije mi poznato na kojem mestu smo bili po kriteriju čiste dobiti. Jedanajst godina kasnije, bili smo treći u svetu, Japan je bio prvi a Koreja druga. Gde su se denuli oni koje smo "pretekli"? Oni su izradu trupa koja predstavlja rudarski posao prepustili tehnološki zaostalim brodogradilištima. Setimo se rukovodilaca koji su naprosto uživali u svojim izjavama da je naša velika prednost jeftina radna snaga. Gde smo sada? "Jeftina radna snaga" koja je pred raspad Jugoslavije tehnologiju izrade trupa dovela do zanatskog savršenstva, koje je koketiralo sa visokom tehnologijom je otišla u penziju. Novih kadrova, dovoljno kvalitetnih nema. Proces prenosa znanja sa kolena na koleno je uništen. Zbog malih cena nema zarade pa ni investicija u nove tehnologije. Postoje indicije da je naplata ugovorenog broda vršena u inostranstvu. Kao da postoji i brodograđevna mafija. Ništa bolja situacija nije ni u brodogradilištima u Hrvackoj. A što se tiče onih koje smo "pretekli", oni u brodograđevnoj industriji i dalje još više zarađuju. Shvatili su na vreme da je "kajmak" u proizvodnji opreme koju su i pravno zaštitili. Na ovaj način eliminisali su sve one koji nemaju atestirane proizvode za brod. Prevoz atestirane opreme predstavlja značajnu stavku u gradnji broda. Jeftinije je kupiti prazan trup, odvući ga do opremne obale neke luke gde će iz skladišta preko puta prenositi na brod opremu, ugraditi je i na taj način finiširati izgradnju broda.

Još jedna dopuna: postoji i brodogradilište u Novom Bečeju. Njihov navoz je zakupio Shipyard Bomex 4M iz Zrenjanina i tokom prošle godine u njemu su izgrađena dva broda, a upravo se završavaju još dva.
Nakon njihovog završetka to brodogradilište prelazi u zakup (ili vlasništvo) firme MCI iz Zrenjanina koja već godinama radi na remontima brodova u Tivtu i Bijeloj (u Crnoj Gori).