Obezbeđen novac za otpremnine u RTB

U Boru je sve zasnovano na lazima. Direktori RTB-a i Sindikati su sklopili Sporazum da se jos 1. novembra uplate svi zaostali doprinosi za “dobrovoljce”. Do danas to nije uradjeno, niko ne moze ostvariti pravo na penziju, a sindikalci cute o tome?! RTB je u vreme Ante Markovica imao oko 25.000 radnika u 10-ak gradova, sa prosecnom platom oko 1.000 maraka. Bor je bio drugi u SFRJ po standardu, odmah iza Maribora. Godisnje je RTB izdvajao za platu oko 300 miliona maraka, za doprinose na platu oko 200 miliona maraka, a za razne poreze jos toliko. I pored toga, RTB je imao svoje pare za izgradnju nove tehnologije u Topionici, dok ih Sainovic nije odneo “kao miraz” Milosevicu. Kada u nekom preduzecu opadne broj zaposlenih od 25.000 na 4.400 onda se ne gleda samo prosecna plata, koja je i onako mizerna. Kupovna moc u tim gradovima je unistena. Mala privreda ne postoji. Stepen drogiranja omladine je najveci u Srbiji. Imali smo veliku srecu, sto se prilikom dva velika otpustanja prekobrojnih sve zavrsilo na dobrovoljcima, pa nije doslo do nemira u visenacionalnom gradu. Neki su se zaleteli za otpremninu, na brzinu je potrosili, a sada bukvalno preturaju po kontejnerima i kopaju kanale.
Sa borskim SUP-om “ratujem” vec 15 godina. Prisluskivali su mi telefon, plenili postu, zvali na informativni razgovor, slali mnoge spijune da me provociraju. Zato vas molim da i B92 objavi moje Otvoreno pismo o najnovijim pretnjama, koje je juce objavljeno u Slobodnoj Evropi.

OTVORENO PISMO MINISTARSTVU UNUTRASNJIH POSLOVA
Desetine hiljada ljudi u Srbiji i celoj dijaspori znaju o mojoj neprestanoj borbi protiv Organizovanog kriminala, posle 20-ak intervjua u domacim i instranim medijima, preko 170 objavljenih komenatara na Slobodnoj Evropi, B92 i Megafoniji. Rasprodaja rudnog bogatstva RTB-a, vrednog oko 80 milijardi dolara, za “saku dolara” domacoj ili medjunarodnoj mafiji je prava pljacka stoleca na nivou Evrope. Zbog takvih komentara “zaratio” sam sa mnogim ljudima sklonim korupciji u Srbiji i Boru. Slobodna Evropa je 24. septembra objavila moj komentar “Skratice me za glavu”. U svega nekoliko dana pripretili su mi telefonom da ce me “skratiti za glavu”, urucili negativno Resenje po pitanju invalidske penzije, plenili moje E-mail poruke, pretili da sam “prvi na spisku za otpustanje”.
Slicno su postupili i prosle nedelje. Prvo su napadali moje komentare na B92, pripretili mi telefonom, “zaturili” veoma vaznu E-mail poruku, poslali Resenje iz PIO da se (potpuno nezakonito) odbija moja Zalba po pitanju invalidske penzije. Kulminacija je nastupila u subotu uvece, kada su OTROVALI naseg psa, vezanog 10-ak metara od ulice, a uopste ne sumnjam da su to uradile komsije.
Kao sto vidite, takvi napadi se ciklicno i sinhronizovano ponavljaju, pa se javno pitam: Sta je sledece na redu?! Da li ce mi upaliti kucu, prebiti sina, otpustiti suprugu, ili ce mi “pasti cigla na glavu”. Takodje javno kazem da mi ni na kraj pameti nije da se ubijem, a da moj krvni pritisak obicno iznosi 135/80.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, Bor

U Boru je sve zasnovano na lazima. Direktori RTB-a i Sindikati su sklopili Sporazum da se jos 1. novembra uplate svi zaostali doprinosi za “dobrovoljce”. Do danas to nije uradjeno, niko ne moze ostvariti pravo na penziju, a sindikalci cute o tome?! RTB je u vreme Ante Markovica imao oko 25.000 radnika u 10-ak gradova, sa prosecnom platom oko 1.000 maraka. Bor je bio drugi u SFRJ po standardu, odmah iza Maribora. Godisnje je RTB izdvajao za platu oko 300 miliona maraka, za doprinose na platu oko 200 miliona maraka, a za razne poreze jos toliko. I pored toga, RTB je imao svoje pare za izgradnju nove tehnologije u Topionici, dok ih Sainovic nije odneo “kao miraz” Milosevicu. Kada u nekom preduzecu opadne broj zaposlenih od 25.000 na 4.400 onda se ne gleda samo prosecna plata, koja je i onako mizerna. Kupovna moc u tim gradovima je unistena. Mala privreda ne postoji. Stepen drogiranja omladine je najveci u Srbiji. Imali smo veliku srecu, sto se prilikom dva velika otpustanja prekobrojnih sve zavrsilo na dobrovoljcima, pa nije doslo do nemira u visenacionalnom gradu. Neki su se zaleteli za otpremninu, na brzinu je potrosili, a sada bukvalno preturaju po kontejnerima i kopaju kanale.
Sa borskim SUP-om “ratujem” vec 15 godina. Prisluskivali su mi telefon, plenili postu, zvali na informativni razgovor, slali mnoge spijune da me provociraju. Zato vas molim da i B92 objavi moje Otvoreno pismo o najnovijim pretnjama, koje je juce objavljeno u Slobodnoj Evropi.

OTVORENO PISMO MINISTARSTVU UNUTRASNJIH POSLOVA
Desetine hiljada ljudi u Srbiji i celoj dijaspori znaju o mojoj neprestanoj borbi protiv Organizovanog kriminala, posle 20-ak intervjua u domacim i instranim medijima, preko 170 objavljenih komenatara na Slobodnoj Evropi, B92 i Megafoniji. Rasprodaja rudnog bogatstva RTB-a, vrednog oko 80 milijardi dolara, za “saku dolara” domacoj ili medjunarodnoj mafiji je prava pljacka stoleca na nivou Evrope. Zbog takvih komentara “zaratio” sam sa mnogim ljudima sklonim korupciji u Srbiji i Boru. Slobodna Evropa je 24. septembra objavila moj komentar “Skratice me za glavu”. U svega nekoliko dana pripretili su mi telefonom da ce me “skratiti za glavu”, urucili negativno Resenje po pitanju invalidske penzije, plenili moje E-mail poruke, pretili da sam “prvi na spisku za otpustanje”.
Slicno su postupili i prosle nedelje. Prvo su napadali moje komentare na B92, pripretili mi telefonom, “zaturili” veoma vaznu E-mail poruku, poslali Resenje iz PIO da se (potpuno nezakonito) odbija moja Zalba po pitanju invalidske penzije. Kulminacija je nastupila u subotu uvece, kada su OTROVALI naseg psa, vezanog 10-ak metara od ulice, a uopste ne sumnjam da su to uradile komsije.
Kao sto vidite, takvi napadi se ciklicno i sinhronizovano ponavljaju, pa se javno pitam: Sta je sledece na redu?! Da li ce mi upaliti kucu, prebiti sina, otpustiti suprugu, ili ce mi “pasti cigla na glavu”. Takodje javno kazem da mi ni na kraj pameti nije da se ubijem, a da moj krvni pritisak obicno iznosi 135/80.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, Bor