Dinar jači 3,2 odsto nego pre godinu

Pad evra je nastao zbog politike kvantitativnog labavljenja ECB, koja upumpa 85 milijardi evra u privredu svakog meseca. Ono što radi NBS - kupovina evra, da bi deprecirala dinar, možda deluje pametno po devizne rezerve zemlje, ali je, po meni, pogrešan pristup, jer bi trebalo da radimo isto što i Evropa, tj. kvantitativno labavljenje. Razlog tome je što imamo deflatornu situaciju u državi, tj. bazna inflacija je nekih 1,2%, što je značajno ispod ciljane inflacije, tako da postoji prostor za monetarnu ekspanziju, bez bojazni od inflacije. Država ne bi trebalo da poveća plate i penzije, već bi, umesto toga, trebalo da smanji poreze koji utiču na privredu (recimo da potpuno eliminiše parafiskalne namete i komunalne takse) i da formira nacionalnu investicionu banku koja bi finansirala ekspanziju domaće privrede, tako što bi davala dugoročne beskamatne zajmove domaćoj privredi radi finansiranja domaćih investicionih roba i usluga. Novac za investicionu banku bi se dobio tako što bi ona emitovala obveznice u vrednosti od bilion dinara, a njih bi otkupila NBS. Tako bi evro ostao na nivou od 120-125 dinara, inflacija bi bila zdravih 2-3%, a privreda bi dobila preko potrebno finansiranje u iznosu od skoro 10 milijardi evra i to praktično besplatno po državu, a rast BDP-a koji bi usledio nakon te injekcije kapitala bi pogurao javne prihode toliko da bi plate i penzije mogle da porastu i više od najavljenog, i to bez ikakvog zaduživanja...

Pad evra je nastao zbog politike kvantitativnog labavljenja ECB, koja upumpa 85 milijardi evra u privredu svakog meseca. Ono što radi NBS - kupovina evra, da bi deprecirala dinar, možda deluje pametno po devizne rezerve zemlje, ali je, po meni, pogrešan pristup, jer bi trebalo da radimo isto što i Evropa, tj. kvantitativno labavljenje. Razlog tome je što imamo deflatornu situaciju u državi, tj. bazna inflacija je nekih 1,2%, što je značajno ispod ciljane inflacije, tako da postoji prostor za monetarnu ekspanziju, bez bojazni od inflacije. Država ne bi trebalo da poveća plate i penzije, već bi, umesto toga, trebalo da smanji poreze koji utiču na privredu (recimo da potpuno eliminiše parafiskalne namete i komunalne takse) i da formira nacionalnu investicionu banku koja bi finansirala ekspanziju domaće privrede, tako što bi davala dugoročne beskamatne zajmove domaćoj privredi radi finansiranja domaćih investicionih roba i usluga. Novac za investicionu banku bi se dobio tako što bi ona emitovala obveznice u vrednosti od bilion dinara, a njih bi otkupila NBS. Tako bi evro ostao na nivou od 120-125 dinara, inflacija bi bila zdravih 2-3%, a privreda bi dobila preko potrebno finansiranje u iznosu od skoro 10 milijardi evra i to praktično besplatno po državu, a rast BDP-a koji bi usledio nakon te injekcije kapitala bi pogurao javne prihode toliko da bi plate i penzije mogle da porastu i više od najavljenog, i to bez ikakvog zaduživanja...