Trik-pitanje nobelovca, šta biste odgovorili?

Što se malo ne pozabave belosvetskim bankarskim i finansijskim malverzacijama i stvarnom štetom koja ne može ni da se prikaže u realnom vremenu.

Trade off i oportunitetni trosak. To su stare ekonomske teme

Ja sam kupio pelet letos 180 eura 1t da bih prosao jeftinije. Sada mu je vrednost 220 eur 1t. Znaci, necu se grejati ove zime i prodacu ga za 250 eur u decembru. Za 3t koje sam kupio zaradicu 210 eur. Bicu bogatiji ali ce mi biti hladno.
Zakljucak: 90% svetske populacije jedva sastavlja kraj sa krajem i nema novaca da kupuje nesto sto mu ne treba da bi kasnije s tim trgovao.

Auto košta 1000 evra.. Inače će me koštati 6000e za 5 godina recimo.. Kada platim potrošeno gorivo, registraciju, putarine. .. Kupim bolji auto za 5000 evra i ne vozim ga. Ustedcu 1000 evra.. Ista priča sa vinom.. Popij vino čoveče j...e te pare...

Svaki čovek u potrošačkom društvu ima dužnost da bude srećan, to je ravno državljanstvu (po tome se odredjuje, koliko puta je rečeno samo što dalje o davde, tamo mogu da kupim sve od elektrinike). Tako da ovo povezivanje psihologije i ekonomije definiše čoveka kao listinga robe i usluga kupljenih na akciji u ime sreće.

Pa u sustini ga kosta 450 dolara,50 je vec platio ?

Pa, nisam baš ubeđen da me ta flaša košta 500 dolara.

Za nju bih - možda - dobio 500 dolara, ali samo kad bih je prodao. Ali šta garantuje da bih je prodao? A i zašto da je prodam sada, a ne da čekam još bolju cenu? A šta ako se to vino pokvari dok ja čekam bolju cenu?

Možda je ipak bolje da uživam u tom vinu, nego da njime trgujem? Jer zašto sam ja opšte i kupio to vino? Da ga pijem ili da zarađujem na njemu?!

Hoću samo da kažem da na njegovo pitanje nema "ispravnog" odgovora koji bi važio u svim situacijama.

U principu, osnova danasnjeg poslovanja i ekonomskog razmisljanja je - pohlepa.

Oportunitetni troškovi. Prva godina na Ekonomskom fakultetu.

450 dolara. 50 sam već dao, a za 500 mogu da ga prodam. Kad sam kupio vino za 50, smatrao sam da je to realna cena, tako da meni ono psihološki vredi tih 50. Kad ga popijem, konvertovao sam to vino u zadovoljstvo, koje mi vredi 50, i štetu, koja vredi preostalih 450.

Postoji još jedna stavka u računici, a to je zadovoljstvo zbog popijenog vina od 500 dolara. Ne samo zbog njegove novčane, materijalne vrednosti nego i zbog kvaliteta. Možda ste ga popili u društvu koje vam mnogo znači, ili sa šefom koji će to znati da ceni i prebaciće vas na lakše radno mesto, ili mesto sa većom platom. To je onda investicija jer flaša vina vredi 500 dolara, a kroz platu može da se zaradi mnogo više od toga. A možda ga popijete sa budućom ženom od koje ćete se razvesti kroz dve godine. Koliko onda košta flaša? Što bi rekli njegovi sunarodnici: pile of shit!

Druga varijanta, ako ga prodam za 500 dolara, zarada mi je 450 jer sam ga platio 50. Dakle, potancijalna zarada je 450.
Treća varijanta, ne pijem vino pa ga nisam kupio, nemam šta ni da popijem ni da prodam.
Četvrta varijanta, čestitam drugu nobelovcu. Njegovo filozofsko-psihološko-ekonomsko dumanje je u ravni sa Nobelovom nagradom za mir koju je dobio Obama?

Ovo za Srbina nije nikakav trik, primera radi:

Jedan prosecan Amerikanac:
Plata mi je 2,500 dolara, na kraju meseca kad svedem racune, vidim potrosio sam 2000, gde su mi onih 500 nemam pojma.

Jedan prosecan Srbin:
Plata mi je 250 evra, na kraju meseca kad svedem racune, vidim da sam potrosio 300, otkud mi onih 50 nemam pojma.

Svako sa malo mozga zna ove stvari. Problem je sto ovakvi likovi dobijaju Nobela.

Nije potencijalni trošak kako ste napisali, nege oportunitetni trošak, kao što je već neko rekao u komentarima.

pa i da imam bocu koju sam platio 50 dolara a sad vredi 500, ja je uopste nemam gde prodati jer u srbiji jedva da postoji trziste za to. i to malo ljudi sto ima, ja nemam pristup tom trzistu. cak i kad bi dobio mogucnost kontakta sa tim trzistem u srbiji, ono bi me ignorisalo jer ti ljudi nema sanse da bi hteli "poslovati" samnom i od mene kupovati nesto, jer to isto vino sigurno mogu kupiti iz svojih tradicionalnih "proverenih izvora", zasto bi od "sumnjivog" mene. to je srpsko burzujsko razmisljanje, jer srbi sakupljaci vina ne skupljaju ga zbog istih stvari kao ljudi na zapadu, oni ga skupljaju da budu vidjeni kako oni imaju. i ovaj nobelovac zivi u svom svetu kad govori ovako o penzijama, ulaganje u pio u srbiji je najgora investicija, jer ljudi u danasnjim dvadesetim godinama uopste nece imati penziju. ova njegova shvatanja su ogranicena samo na njegov "zapadni svet" sa uredjenom drzavom i razvijenim trzistem. u srbiji je sve siva zona. kao da mi ne bi mogli svasta postici da zivimo u razvijenoj trzisnoj ekonomiji gde za svakave budalastine mozes naci kupca. neka oni trgovci iz "ratova skladista" i zalagaonice dodju u srbiju i pokusaju prodati one gluposti. sve ono cime se bave i sto godinama prodaju u americi, u srbiji bi bila jako losa investicija.

Ja bih svakako odgovorio: $500
Tako ekonomija danas funkcioniše.

Sto se mene tice, odmah sam rekao za ovo vino, 500 dolara. Mada kapiram da bi vecina lupetala i pricala bi ili o "meracima koji nikad nisu skupi" , ili bi govorila kako ih ne kosta nista, jer su te pare vec dali za vino pre X godina. I upravo zbog toga je ta vecina gologuza, pa tamo glasa za Trampa, a ovde mota kablove u pelenama za 200 evra. Tako treba i da ostane.

Ovo je slicno kao i ja kada sam kupio raspali BMW serije 7 i platio ga 8000 i kaze mi poznanik, on je nov kostao 110 000 tako da si ustedeo za 13 godina 102 000!! Onda sam ukapirao koliko sam uspesan ekonomski guru i resio da za ustedjeni novac kupim sebi lokal, ali imam problem da nadjem taj novac. Verovatno sam ga negde "zaturio" ipak 13 godina, ko da se seti :)

U mom slucaju to bi bilo obrnuto, vino koje sam platio 500$ prodao bih za 50 kad ostanem bez kinte, jer tesko je naci jos jednu budalu poput mene koja bi je platila toliko.

Prodas ga za 500 pa kupis bure od sto!

Treba se više pozabaviti psihoistorijom, psihoekonomija je tek njen delić. Ne sme se dozvoliti da preživi samo "zlatna" milijarda ili 500 miliona. Ceo svet je naša Zadužbina!

Ako je za ovo dobio Nobela onda mi taj Nobel i ne treba.

Kostalo bi jos vise posto cena vina skace sa godinama, ocigledno.

A možda ga je inflacija popila.

Пионир у интеграцији психологије и економије. Па Данијел Канеман је психолог који је добио Нобела за економију прије 15 година.

i zbog ovog teoretisanja je dobio Nobela? Svašta!

Evo jedno i od mene za Nobelovca. Ako mi je drzava uzela 35.000 maraka devizne stednje, sto bi danas bilo oko 70.000 evra da li sam ja u gubitku samo taj novac ili i novac koji bi potencijalno zaradio ulaganjem tog novca u nesto drugo sto bi donosilo novac?

Трик питање уваженог професора могао би да се преведе и на други, можда нама, примеренији пример. Замислите један просечни запослени брачни пар у Србији са просечним примањима и просечнми станом за који не плаћа закуп (може чак и да плаћа закуп, али то је мало компликованије). Таквих у Србији има пристојан број. Свагог месеца тај просечни пар може да уштеди око 100 евра. За 10 година, које, сложићете се брзо прођу, то је више од 10 хиљада евра. То није мали новац и може да послужи за многе намене: побољшање становања, школовање детета/деце, чак куповина бољег аутомобила и сл. Е, сад долази трик-питање:_ колико има брачних парова у Србији који ово спроводе? Добра тема за једно истраживање и прилог више за рад уваженог нобеловца.

Zavisi kome se postavi pitanje. Ako pitas ljubitelja vina, on bi rekao da je na dobitku 450 dolara jer je za 50 popio flasu vina koja vredi 500. Ako pitas trgovca onda je on i ne bi popio nego prodao i zaradio 450. Ako pitas mene, ja bih je poklonio kumu koji voli vino i razume se u isto a mene bi valjda castio pivom. Al' nekim bas bas dobrim. A mozda bi i zajedno popili tu famoznu flasu vina i onda jos 3 meseca pricali o tome kakvi smo ustvari smekeri.

ja bih rekla 550 dolara :)

Odgovor: Nista, ne pijem alkohol.

550$ минимум.

čini mi se da je Thaler drugi psiholog, nakon Kahneman-a, koji je dobio Nobela za ekonomiju. inače Kahneman-ovu knjigu Thinking Fast and Slow toplo preporučujem.

Drug nobelovac greši. Ako to vino popijem ono me košta 550 dolara - 50 dolara koliko sam ga platio i 500 dolara koje gubim jer ga nisam prodao.

Koštalo bi 450$. Možemo da ga prodamo za 500 ali smo 50 već dali tako da bismo mogli da zaradimo 450, 50 ne možemo da vratimo.

Ovo nije prvi put da se Nobel za ekonomiju dodeljuje "psihologu". 2002 je to takodje bio slucaj. U stvari, to su vrlo pametni ljudi koji se bave psiho-ekonomijom.

(димитор градина, 11. oktobar 2017 09:09)

Verovatno si mladji pa ne pamtis neke stvari. Ali ima nas koji pamtimo one svetlo plave stedne knjizice jedne odavno propale banke s magnetnom trakom na koricama i natpisom "za uloge jemci Federacija". I dobro pamtim kako su cak i gastarbajteri ulagali pare u nase domace banke jer im je tako savetovano, svaku ustedjenu marku ili dolar su unosili u Jugoslaviju u uplacivali nasim bankama. I sta je bilo kada je stara Juga propala? Pa nista, ljudima su u toku jedne noci nestale stotine hiljada maraka. I do danas im to nikada nije vraceno, potrosio Sloba na svoje ratne pohode, na takozvanu odbranu takozvanog srBstva po susednim drzavama! A ko je uspeo da izvuce pare dao ih je Jezdi ili Dafini ... Jedino sto je ljudima ostalo su bili poneki drzavni poslovi, sigurica od 50 maraka mesecno ... A onda su je doslo "bolje sutra", mislim onaj oktobar pre 17 godina, ali glupiranje je nastavljeno. Ljudi su ostali i bez tih poslova. Do juce biolozi, geografi, istoricari, a danas fizikalci, taksisti i kasirke. Drzavni domovi zdravlja i bolnice su upropastene na ustrb privatnih u koje sada hrli i sirotinja i daje poslednji ustedjeni dinar na preglede na koje se ceka po 10 godina kod drzave. O penzionerima bolje i da ne pricam. A tek onim "nacionalnim" ... I sada ti meni reci gde ti vidis onda smisao toga o cemu pricas? Covece, u Srbiji se ne zivi vise ni od danas do sutra, vec od sada do malo posle. Kapiras?

Ekonomska nauka je zasnovana na pretpostavci da su ljudi savrseno racionalni, da kada donose ekonomske odluke uvek pazljivo analiziraju, razmisljaju i izabiraju najbolju opciju. Bihejvioralna ekonomija, ciji je osnivac Taler, nije zasnovana na toj pretpostavci o savrsenoj racionalnosti vec istrazuje kako ljudi stvarno donose ekonomske odluke.

Ne bi vas kostalo 450 nego 500 kako ne kontate, sve vam je objasnjeno. Vi ste pre nekoliko godina dali 50 i sa tim je gotovo, to ne mozete da vratite. Tih 50 ste na prvi pogled potrosili ali i niste jer vino niste ni konzumirali. Sada imate priliku da konzumirate ili prodate vino od 500 dolara. Ako ga konzumirate vas je to kostalo 500 dolara.

Pitanje je bilo koliko bi vas kostalo ako ga popijete a ne koliko biste profitirali kad biste ga prodali. Odlicno trik pitanje.

A što bi prodao za 500 sačekaću još malo pa još malo pa još... dok neki potomak, raspikuća ne reši da je proda. A ja davno u večnim lovištima, ništa probao nisam... na spomeniku piše " škrtica, budala neka"?

pitanje je mnogo glupo iz razloga sto mozda sada kosta 500$ ali u fensi restoranu vi ga ne mozete prodati za 500$ . ( restoran to placa mozda 50,60 a veoma moguce i 10$ pa budalama prodaje za 500 ) . tako da realno i tada kada ste ga kupili za 50 ste pretplatili .
poznati enolog najpoznatiji svetski strucnjak za ocenjivanje vina je rekao sledece :
postoje dve vrste tri vrste vina :
1) vina koje kosta u radnjama 1-5€ su djubre cak i nisu vina nego hemija
2) vina koja kostaju 10-20$ su kvalitetna vina i ako iole znate mozete kupiti veoma kvalitetno vino za te pare
3) vina od preko 100$ pa do 500,1000$ su ista vina kao i od 10-20 samo placate reklame etikete i pricu koju prosipaju budalama !!!!

Presmesno koliko Nobelovaca zivi u Srbiji...o kakvih vi 450 pricate???? Kosta te ili 50 ili 500...pa kako kome odgovara...ovo je retoricko pitanje, ne matematicko. A i da je matematicko, opet ne moze nikako da bude 450...

Ili mozda 450? Toliko si mogao da zazradis, a nisi.

Ovo pitanje me podseca na pojedine matematicke zadatke iz Mislise koje sada sa sinom prolazimo zajedno, i na zadatke na matematickim takmicenjima koje sam nekad kao dete resavao.... Gde su nastavnici i profesori uvek ocekivali samo jedan tacan odgovor. Jednostavno postavka problema bude uproscena, i ostavlja mogucnosti za nekoliko odgovora, u zavisnosti od psihicke zrelosti onoga koji ih resava, i shvatanja okruzenja u kome zivi, ali i jezickih zackoljica. Ali definitivno ne postoji jedan tacan odgovor, vec vise tacnih. Nikada necu prihvatiti to uniformno razmisljanje, jer bas ta raznovrsnost razmisljanja po pitanju naizgled jednostavnih logickih problema, je i dovela do progresa covecanstva. Mozda je i prevod pogresan, ali sta tacno znaci termin "kosta", moze li neki ekonomista da mi tacno definise taj pojam. Ako se sve svodi na sadasnji mikro trenutak, kako mogu da unovcim resurse sa kojima raspolazem, zato smo i tu gde jesmo kao covecanstvo. Gde se vrednost firme procenjuje prema vrednosti akcija na berzi na danasnji dan. Gde od transakcije do transakcije vrednost moze da se promeni i do 10 %... Da pretocim ovo razmisljanje u nobelovcevo trik pitanje: ako je trenutna cena boce vina 500 dolara, ali ja nadjem budalu u prolazu kojoj objasnim da to ipak vredi 1000 dolara i on izvadi kes i hoce istinski da plati, a onda ja ipak popijem vino bas tu u prolazu jer prija mom egu taj dan konzumiram vino od hiljadu dolara,.... Koliko me je onda kostala ta boca vina?

Zasto 500, a ne 550?

Sa pitam ja njega nešto. Ko garantuje bilo kome od nas da će doživeti penziju i to neko uživanje u starosti? Ne kažem da se troši bezglavo ali opustite se i uživajte u životu a ekonomija neka vam je u nekom drugom planu.

Moglo bi da se postavi slično pitanje: ako ste pre par godina kupili akcije za £100, berza je poludela i akcije su naglo skočile i vredele u jednom momentu £1m a onda se balon izduvao i sada vrede £0, koliko ste izgubili? Ovo je iz ličnog iskustva, sreo sam puno ljudi u jednoj evropskoj zemlji početkom ovog veka koji su bili baš u ovoj situaciji... i svi su govorili da su izgubili milione.

Kosta 50 dolara. To je placena cijena. Odgovor 450 dolara je odgovor na pitanje "Koliko profit ste izgubili ispijanjem boce vina cije je cijena bila 50 dolara"

Ispravan odgovor je da, ako je popijemo, to nas kosta 450 (ne 500) ili nesto manje dolara, zato sto je nismo prodali i uzeli 500 dolara, ali manje 50 dolara troska koje smo imali, a to je 450 dolara. Ali da bismo prodali tu bocu za 500 to mora da ima barem neki trosak, recimo vreme ulozeno, sto ima neku cenu, zato kazem nesto manje od 450 usd.

Pitanje je jako jednostavo, ako je dobro prevedeno. Koštaće nas zaista ništa! Nećemo dati ni dinara za njega. Ono nas je već koštalo. To je prošlo vreme... "Bi vas koštalo" je buduće, prema tome, koštaće 0 $. Tačka.
Druga stvar, ako sam ga kupio da ga popijem, onda ću ga i popiti, koliko god da sad košta. Sigurno ga neću prodati... Jednom se živi...

Hoću da uživam u vinu, a ne da se opterećujem parama. Tačka.

A sta da je boca kupljena za 500, a sada vredi 50? Koliko sam onda platio konzumaciju?

Nije ovo matematicko pitanje nego psiholosko.

Znaš kad bih dao 50 dolara za flašu vina?

Kosta ga 400$. Kupio ga za 50, prodao za 500, u plusu je 450$. Onda ode kupi neko vino za 50$ i popije. Tako ce imati i uzitak i biti dobar 400$.

Питање је колико вас кошта! Одговор је 50 долара. Толико сте платили.
Преосталих 450 није трошак јер не плаћате додатно ништа. То је зарада коју нисте остварили ако попијете уместо да га продате.
На основу одговора видим зашто је човек и добио награду.

Umesto da prodam flasu za 500, ja cu tom flasom udariti nekog bogatasa u glavu i dok on lezi onesvescen, ja cu mu uzeti novcanik u kom je 2000.

Jao ljudi moji, kako ste promašili poentu.
Čovek govori o tome da koliko danas uložite sutra vam se mnogostruko vraćaju.

Ako imam 10k evra, mogu da odem na ludo putovanje oko sveta i uživam ko car. Ili mogu da upišem neki bolji fakultet i posle nađem bolji posao.
Ako imam 3k eura mogu da kupim extra mobilni telefon i dizajnersku odeću i obuću. Ili mogu da kupim auto i nađem posao u obližnjem gradu gde ima boljih poslova nego u mom gradu.
Ako imam 10k eura mogu da obnovim nameštaj u svom iznajmljenom stanu. Ili mogu da ih iskoristim kao depozit za kredit za stan. Pa će na kraju stan biti moj.

Tako to ide. Što danas poseješ sutra žanješ.

Jao ljudi moji, kako ste promašili poentu. 
Čovek govori o tome da koliko danas uložite sutra vam se mnogostruko vraćaju

Царе, ти си промашио поенту. :-)

Не ради се о будућности (штедња, уздржавање..) јер ти не знаш да ли ће вино да поскупи или не, већ о томе да трошкови из прошлости (то што си нешта платио 50, 500 или 5000) не треба да утичу на одлуке у садашњости, јер си те паре већ потрошио и ту нема назад. Дакле данас је битно колико то вино кошта данас, а не колико си га ти платио давно. Ово је ствар која је позната економистима, али лаици не размишљају на тај начин.

Znam samo da (samo) 50 nije, jer nije uracunao izgubljenu dobit da je novac stavio u banku, kao ni iznos godisnje inflacije.
S druge strane, u zavisnosti od prilike, mozda je popio vino u drustvu voljene osobe, buduce ili supruge, pa je, bas kao u onoj reklami, to njima mozda i neprocenjivo!

Biste? Manemojtemolimvas!

popijes vino od 500 dolara, i toliko te opusti da ti padne na pamet ideja koja ti donese 5000 dolara.

Ljudi zarada da prodajete bi bila 450 dolara, a da popijete kosta 550.

osnovni problem je sto mislimo da sve mozemo da izmerimo. u ovom slucaju, i u mnogim drugim, ne meri se sve novcem. zato sve na civilizacijskom nivou odlazi do djavola.

nisu potencijalni, vec oportunitetni troskovi

50$, toliko si ga platio, i toliko si ti u minusu.

Teoretski me kosta 550 dolara, 50 dao i jos 500 nisam uzeo, a prakticno mamurluka ?

Zapravo ispijanjem te flaše bih bio u gubitku 450 dolara. 50 sam platio a prodao bih je za 500.

450 dolara (500 - 50), s tim sto se u obzir ne uzima inflacija. Pitanje je i kada si kupio tu flašu vina i koliko ondašnjih 50 dolara vredi danas u dolarima.

Voleo bih da mi Nobelovac odgovori na pitanje da je vino, kojim slučajem, sada naprimer 40 dolara?

Naravno da ste spisakali 500dolara. Čak se iz predhodnih komentara vidi da se brkaju pojmovi profit, gubitak i imovina.

Pitanje je loše koncipirano, kao recimo kupili ste BMW povoljno tako što ste ga platili 7000€ a realna vrednost je 9000€, i parkirali ispred zgrade.
Na auto je pao krov zgrade i napravio totalnu štetu, a auto od toga nije osiguran, koliku ste štetu pretrpeli.
Trenutna cena na tržištu ne može biti merilo, već postignuta, koja može biti manja ali i veća od navedene.
U primeru iz članka tek kada bi flašu vina izneo na tržište video bi koju cenu može postići i kolika je potražnja, pa kada dobije konkretnu ponudu, mogao bi kalkulisati koliko košta da je sam popije!!

To su i naše babe znale, kako se pametno troši da se ishrane deca i da se uštede pare. Ni na zapadu nisu glupi, žive realno i znaju da uštede. Retki su oni koji se bahate. To su oni po tabloidima i sl.

To sve pod pretpostavkom da je inflacija nula, a nikad nije.

Ako cemo vec da filozofiramo, to vino ce nas kostati 550. 50 smo vec potrosili kupovinom i sad kad imamo stvar koja vredi 500 i koju prodajom mozemo pretvoriti u 500 mi je popijemo, tim potezom nam nestaje iz dzepa potencijalnih 500 i 50 vec potrosenih je 550.

Realni trosak je 50 USD, njegovo ulozeno, ono sto bi jos mogao da izgubi je i potencijalnu zaradu od 900%

Zavisi. Ako sam vino kupio da bih popio baš to vino, i popijem ga sada kada košta 500 dolara, mene je ipak koštalo samo 50 dolara.

Dakle, MENE košta 50, a inače košta 500. Kako je pitanje bilo "Koliko bi VAS koštalo...", pa je moj odgovor 50. Neznalica sam, šta ću.

I da, nije bilo pitanje, ali prodao bih ga i kupio neko drugo od 50 jer je to moj rang.

Izem ti ja nobelovca.. On je pre svega pobrkao 2 stvari. Da li je kupovinom vina on bio potrosac ili trgovac?! Ako je bio potrosac onda ga vino kosta 50 dolara, a ako je kupio vino kao trgovac a popio ga tad, onda je napravio manjak od 550dolara, jer je 50 dolara ulozio u posao i pofuckao 500dolara dobiti !
Osim toga, kupovina neki veci vremenski period mora da ukalkulise i inflaciju.... Nikad nisam imao predmet koji se zove ekonomija i slicno, ali ovo je samo cista logika.

Više od 500 sigurno. Ako je za tolike godine porasla cena sa 50 na 500 valjda treba ocekivati da će nastaviti da raste...

Svaka cast Nobelovcu,ali racunica nije tacna.Naime,ako vino prodam za 500 dolara i odmah otkupim za istu sumu,boca vina me kosta 550 dolara,a ako je ne prodam,kosta me samo 5o dolara,uz izgubljenu zaradu od 450 dolara od ne ostvarene prodaje,ali kako ne moze ,,i jare i pare,,tako i ovde..u vinu je istina,,.

Moj odgovor da sam ga popio tad kad sam ga kupio 50$ ako ga popijem sad 500$

Čoveče, ne košta te ništa, čak si i zaradio. Uložio si 50 dolara u užitak od 500. Zaradio si 450 dolara i uložio u sopstveno zadovoljstvo!

Pogrešno. Košta vas 550. Potencijalna zarada je 450 od prodaje, ali ako uračunate 500 dolara koje niste uzeli i 50 koje ste potrošili na vino, dolazi se do 550.

Ne videh da je neko napisao, moj odgovor bi bio 50$, jer ne bih profit od godine berbe/inflacije računao u troškove.

Ako sam vino kupio da ga popijem, ali iz nekog razloga nisam, pa ga popijem kad je cena takvog vina 10 puta veca, onda je to primer pametnog ulaganja. Ako sam ga kupio zato da ga kasnije prodam, mozda ce sutra vredeti 700 dolara pa sam onda prodajom danas izgubio 200.
Mada, nije lose ovo procitati, naucis da nasi profesori niju jedini koji zadaju problem sa vise mogucih resenja a potom tvrde da je ispravno samo jedno resenje, ono koje oni kazu.

pa 50, vec je platio...

Pa u sustini ga kosta 450 dolara,50 je vec platio ?

Svaki čovek u potrošačkom društvu ima dužnost da bude srećan, to je ravno državljanstvu (po tome se odredjuje, koliko puta je rečeno samo što dalje o davde, tamo mogu da kupim sve od elektrinike). Tako da ovo povezivanje psihologije i ekonomije definiše čoveka kao listinga robe i usluga kupljenih na akciji u ime sreće.

Što se malo ne pozabave belosvetskim bankarskim i finansijskim malverzacijama i stvarnom štetom koja ne može ni da se prikaže u realnom vremenu.

Svako sa malo mozga zna ove stvari. Problem je sto ovakvi likovi dobijaju Nobela.

450 dolara. 50 sam već dao, a za 500 mogu da ga prodam. Kad sam kupio vino za 50, smatrao sam da je to realna cena, tako da meni ono psihološki vredi tih 50. Kad ga popijem, konvertovao sam to vino u zadovoljstvo, koje mi vredi 50, i štetu, koja vredi preostalih 450.

Sto se mene tice, odmah sam rekao za ovo vino, 500 dolara. Mada kapiram da bi vecina lupetala i pricala bi ili o "meracima koji nikad nisu skupi" , ili bi govorila kako ih ne kosta nista, jer su te pare vec dali za vino pre X godina. I upravo zbog toga je ta vecina gologuza, pa tamo glasa za Trampa, a ovde mota kablove u pelenama za 200 evra. Tako treba i da ostane.

Drug nobelovac greši. Ako to vino popijem ono me košta 550 dolara - 50 dolara koliko sam ga platio i 500 dolara koje gubim jer ga nisam prodao.

Трик питање уваженог професора могао би да се преведе и на други, можда нама, примеренији пример. Замислите један просечни запослени брачни пар у Србији са просечним примањима и просечнми станом за који не плаћа закуп (може чак и да плаћа закуп, али то је мало компликованије). Таквих у Србији има пристојан број. Свагог месеца тај просечни пар може да уштеди око 100 евра. За 10 година, које, сложићете се брзо прођу, то је више од 10 хиљада евра. То није мали новац и може да послужи за многе намене: побољшање становања, школовање детета/деце, чак куповина бољег аутомобила и сл. Е, сад долази трик-питање:_ колико има брачних парова у Србији који ово спроводе? Добра тема за једно истраживање и прилог више за рад уваженог нобеловца.

i zbog ovog teoretisanja je dobio Nobela? Svašta!

Pa, nisam baš ubeđen da me ta flaša košta 500 dolara.

Za nju bih - možda - dobio 500 dolara, ali samo kad bih je prodao. Ali šta garantuje da bih je prodao? A i zašto da je prodam sada, a ne da čekam još bolju cenu? A šta ako se to vino pokvari dok ja čekam bolju cenu?

Možda je ipak bolje da uživam u tom vinu, nego da njime trgujem? Jer zašto sam ja opšte i kupio to vino? Da ga pijem ili da zarađujem na njemu?!

Hoću samo da kažem da na njegovo pitanje nema "ispravnog" odgovora koji bi važio u svim situacijama.

Ispravan odgovor je da, ako je popijemo, to nas kosta 450 (ne 500) ili nesto manje dolara, zato sto je nismo prodali i uzeli 500 dolara, ali manje 50 dolara troska koje smo imali, a to je 450 dolara. Ali da bismo prodali tu bocu za 500 to mora da ima barem neki trosak, recimo vreme ulozeno, sto ima neku cenu, zato kazem nesto manje od 450 usd.

Zasto 500, a ne 550?

Koštalo bi 450$. Možemo da ga prodamo za 500 ali smo 50 već dali tako da bismo mogli da zaradimo 450, 50 ne možemo da vratimo.

Druga varijanta, ako ga prodam za 500 dolara, zarada mi je 450 jer sam ga platio 50. Dakle, potancijalna zarada je 450.
Treća varijanta, ne pijem vino pa ga nisam kupio, nemam šta ni da popijem ni da prodam.
Četvrta varijanta, čestitam drugu nobelovcu. Njegovo filozofsko-psihološko-ekonomsko dumanje je u ravni sa Nobelovom nagradom za mir koju je dobio Obama?

Ako je za ovo dobio Nobela onda mi taj Nobel i ne treba.

Auto košta 1000 evra.. Inače će me koštati 6000e za 5 godina recimo.. Kada platim potrošeno gorivo, registraciju, putarine. .. Kupim bolji auto za 5000 evra i ne vozim ga. Ustedcu 1000 evra.. Ista priča sa vinom.. Popij vino čoveče j...e te pare...

Biste? Manemojtemolimvas!

Trade off i oportunitetni trosak. To su stare ekonomske teme

ja bih rekla 550 dolara :)

pa i da imam bocu koju sam platio 50 dolara a sad vredi 500, ja je uopste nemam gde prodati jer u srbiji jedva da postoji trziste za to. i to malo ljudi sto ima, ja nemam pristup tom trzistu. cak i kad bi dobio mogucnost kontakta sa tim trzistem u srbiji, ono bi me ignorisalo jer ti ljudi nema sanse da bi hteli "poslovati" samnom i od mene kupovati nesto, jer to isto vino sigurno mogu kupiti iz svojih tradicionalnih "proverenih izvora", zasto bi od "sumnjivog" mene. to je srpsko burzujsko razmisljanje, jer srbi sakupljaci vina ne skupljaju ga zbog istih stvari kao ljudi na zapadu, oni ga skupljaju da budu vidjeni kako oni imaju. i ovaj nobelovac zivi u svom svetu kad govori ovako o penzijama, ulaganje u pio u srbiji je najgora investicija, jer ljudi u danasnjim dvadesetim godinama uopste nece imati penziju. ova njegova shvatanja su ogranicena samo na njegov "zapadni svet" sa uredjenom drzavom i razvijenim trzistem. u srbiji je sve siva zona. kao da mi ne bi mogli svasta postici da zivimo u razvijenoj trzisnoj ekonomiji gde za svakave budalastine mozes naci kupca. neka oni trgovci iz "ratova skladista" i zalagaonice dodju u srbiju i pokusaju prodati one gluposti. sve ono cime se bave i sto godinama prodaju u americi, u srbiji bi bila jako losa investicija.

Ja sam kupio pelet letos 180 eura 1t da bih prosao jeftinije. Sada mu je vrednost 220 eur 1t. Znaci, necu se grejati ove zime i prodacu ga za 250 eur u decembru. Za 3t koje sam kupio zaradicu 210 eur. Bicu bogatiji ali ce mi biti hladno.
Zakljucak: 90% svetske populacije jedva sastavlja kraj sa krajem i nema novaca da kupuje nesto sto mu ne treba da bi kasnije s tim trgovao.

Izem ti ja nobelovca.. On je pre svega pobrkao 2 stvari. Da li je kupovinom vina on bio potrosac ili trgovac?! Ako je bio potrosac onda ga vino kosta 50 dolara, a ako je kupio vino kao trgovac a popio ga tad, onda je napravio manjak od 550dolara, jer je 50 dolara ulozio u posao i pofuckao 500dolara dobiti !
Osim toga, kupovina neki veci vremenski period mora da ukalkulise i inflaciju.... Nikad nisam imao predmet koji se zove ekonomija i slicno, ali ovo je samo cista logika.

550$ минимум.

Ili mozda 450? Toliko si mogao da zazradis, a nisi.

Pogrešno. Košta vas 550. Potencijalna zarada je 450 od prodaje, ali ako uračunate 500 dolara koje niste uzeli i 50 koje ste potrošili na vino, dolazi se do 550.

Ne bi vas kostalo 450 nego 500 kako ne kontate, sve vam je objasnjeno. Vi ste pre nekoliko godina dali 50 i sa tim je gotovo, to ne mozete da vratite. Tih 50 ste na prvi pogled potrosili ali i niste jer vino niste ni konzumirali. Sada imate priliku da konzumirate ili prodate vino od 500 dolara. Ako ga konzumirate vas je to kostalo 500 dolara.

Pitanje je bilo koliko bi vas kostalo ako ga popijete a ne koliko biste profitirali kad biste ga prodali. Odlicno trik pitanje.

U principu, osnova danasnjeg poslovanja i ekonomskog razmisljanja je - pohlepa.

Odgovor: Nista, ne pijem alkohol.

Postoji još jedna stavka u računici, a to je zadovoljstvo zbog popijenog vina od 500 dolara. Ne samo zbog njegove novčane, materijalne vrednosti nego i zbog kvaliteta. Možda ste ga popili u društvu koje vam mnogo znači, ili sa šefom koji će to znati da ceni i prebaciće vas na lakše radno mesto, ili mesto sa većom platom. To je onda investicija jer flaša vina vredi 500 dolara, a kroz platu može da se zaradi mnogo više od toga. A možda ga popijete sa budućom ženom od koje ćete se razvesti kroz dve godine. Koliko onda košta flaša? Što bi rekli njegovi sunarodnici: pile of shit!

Ako cemo vec da filozofiramo, to vino ce nas kostati 550. 50 smo vec potrosili kupovinom i sad kad imamo stvar koja vredi 500 i koju prodajom mozemo pretvoriti u 500 mi je popijemo, tim potezom nam nestaje iz dzepa potencijalnih 500 i 50 vec potrosenih je 550.

pitanje je mnogo glupo iz razloga sto mozda sada kosta 500$ ali u fensi restoranu vi ga ne mozete prodati za 500$ . ( restoran to placa mozda 50,60 a veoma moguce i 10$ pa budalama prodaje za 500 ) . tako da realno i tada kada ste ga kupili za 50 ste pretplatili .
poznati enolog najpoznatiji svetski strucnjak za ocenjivanje vina je rekao sledece :
postoje dve vrste tri vrste vina :
1) vina koje kosta u radnjama 1-5€ su djubre cak i nisu vina nego hemija
2) vina koja kostaju 10-20$ su kvalitetna vina i ako iole znate mozete kupiti veoma kvalitetno vino za te pare
3) vina od preko 100$ pa do 500,1000$ su ista vina kao i od 10-20 samo placate reklame etikete i pricu koju prosipaju budalama !!!!

Ja bih svakako odgovorio: $500
Tako ekonomija danas funkcioniše.

Treba se više pozabaviti psihoistorijom, psihoekonomija je tek njen delić. Ne sme se dozvoliti da preživi samo "zlatna" milijarda ili 500 miliona. Ceo svet je naša Zadužbina!

Zapravo ispijanjem te flaše bih bio u gubitku 450 dolara. 50 sam platio a prodao bih je za 500.

Ne videh da je neko napisao, moj odgovor bi bio 50$, jer ne bih profit od godine berbe/inflacije računao u troškove.

Oportunitetni troškovi. Prva godina na Ekonomskom fakultetu.

Umesto da prodam flasu za 500, ja cu tom flasom udariti nekog bogatasa u glavu i dok on lezi onesvescen, ja cu mu uzeti novcanik u kom je 2000.

Ovo nije prvi put da se Nobel za ekonomiju dodeljuje "psihologu". 2002 je to takodje bio slucaj. U stvari, to su vrlo pametni ljudi koji se bave psiho-ekonomijom.

A možda ga je inflacija popila.

Kostalo bi jos vise posto cena vina skace sa godinama, ocigledno.

Ljudi zarada da prodajete bi bila 450 dolara, a da popijete kosta 550.

Čoveče, ne košta te ništa, čak si i zaradio. Uložio si 50 dolara u užitak od 500. Zaradio si 450 dolara i uložio u sopstveno zadovoljstvo!

Svaka cast Nobelovcu,ali racunica nije tacna.Naime,ako vino prodam za 500 dolara i odmah otkupim za istu sumu,boca vina me kosta 550 dolara,a ako je ne prodam,kosta me samo 5o dolara,uz izgubljenu zaradu od 450 dolara od ne ostvarene prodaje,ali kako ne moze ,,i jare i pare,,tako i ovde..u vinu je istina,,.

Kosta ga 400$. Kupio ga za 50, prodao za 500, u plusu je 450$. Onda ode kupi neko vino za 50$ i popije. Tako ce imati i uzitak i biti dobar 400$.

Teoretski me kosta 550 dolara, 50 dao i jos 500 nisam uzeo, a prakticno mamurluka ?

Hoću da uživam u vinu, a ne da se opterećujem parama. Tačka.

Ovo pitanje me podseca na pojedine matematicke zadatke iz Mislise koje sada sa sinom prolazimo zajedno, i na zadatke na matematickim takmicenjima koje sam nekad kao dete resavao.... Gde su nastavnici i profesori uvek ocekivali samo jedan tacan odgovor. Jednostavno postavka problema bude uproscena, i ostavlja mogucnosti za nekoliko odgovora, u zavisnosti od psihicke zrelosti onoga koji ih resava, i shvatanja okruzenja u kome zivi, ali i jezickih zackoljica. Ali definitivno ne postoji jedan tacan odgovor, vec vise tacnih. Nikada necu prihvatiti to uniformno razmisljanje, jer bas ta raznovrsnost razmisljanja po pitanju naizgled jednostavnih logickih problema, je i dovela do progresa covecanstva. Mozda je i prevod pogresan, ali sta tacno znaci termin "kosta", moze li neki ekonomista da mi tacno definise taj pojam. Ako se sve svodi na sadasnji mikro trenutak, kako mogu da unovcim resurse sa kojima raspolazem, zato smo i tu gde jesmo kao covecanstvo. Gde se vrednost firme procenjuje prema vrednosti akcija na berzi na danasnji dan. Gde od transakcije do transakcije vrednost moze da se promeni i do 10 %... Da pretocim ovo razmisljanje u nobelovcevo trik pitanje: ako je trenutna cena boce vina 500 dolara, ali ja nadjem budalu u prolazu kojoj objasnim da to ipak vredi 1000 dolara i on izvadi kes i hoce istinski da plati, a onda ja ipak popijem vino bas tu u prolazu jer prija mom egu taj dan konzumiram vino od hiljadu dolara,.... Koliko me je onda kostala ta boca vina?

Kosta 50 dolara. To je placena cijena. Odgovor 450 dolara je odgovor na pitanje "Koliko profit ste izgubili ispijanjem boce vina cije je cijena bila 50 dolara"

Presmesno koliko Nobelovaca zivi u Srbiji...o kakvih vi 450 pricate???? Kosta te ili 50 ili 500...pa kako kome odgovara...ovo je retoricko pitanje, ne matematicko. A i da je matematicko, opet ne moze nikako da bude 450...

čini mi se da je Thaler drugi psiholog, nakon Kahneman-a, koji je dobio Nobela za ekonomiju. inače Kahneman-ovu knjigu Thinking Fast and Slow toplo preporučujem.

Prodas ga za 500 pa kupis bure od sto!

Nije potencijalni trošak kako ste napisali, nege oportunitetni trošak, kao što je već neko rekao u komentarima.

Naravno da ste spisakali 500dolara. Čak se iz predhodnih komentara vidi da se brkaju pojmovi profit, gubitak i imovina.

pa 50, vec je platio...

450 dolara (500 - 50), s tim sto se u obzir ne uzima inflacija. Pitanje je i kada si kupio tu flašu vina i koliko ondašnjih 50 dolara vredi danas u dolarima.

Pitanje je jako jednostavo, ako je dobro prevedeno. Koštaće nas zaista ništa! Nećemo dati ni dinara za njega. Ono nas je već koštalo. To je prošlo vreme... "Bi vas koštalo" je buduće, prema tome, koštaće 0 $. Tačka.
Druga stvar, ako sam ga kupio da ga popijem, onda ću ga i popiti, koliko god da sad košta. Sigurno ga neću prodati... Jednom se živi...

Питање је колико вас кошта! Одговор је 50 долара. Толико сте платили.
Преосталих 450 није трошак јер не плаћате додатно ништа. То је зарада коју нисте остварили ако попијете уместо да га продате.
На основу одговора видим зашто је човек и добио награду.

Ovo je slicno kao i ja kada sam kupio raspali BMW serije 7 i platio ga 8000 i kaze mi poznanik, on je nov kostao 110 000 tako da si ustedeo za 13 godina 102 000!! Onda sam ukapirao koliko sam uspesan ekonomski guru i resio da za ustedjeni novac kupim sebi lokal, ali imam problem da nadjem taj novac. Verovatno sam ga negde "zaturio" ipak 13 godina, ko da se seti :)

Ovo za Srbina nije nikakav trik, primera radi:

Jedan prosecan Amerikanac:
Plata mi je 2,500 dolara, na kraju meseca kad svedem racune, vidim potrosio sam 2000, gde su mi onih 500 nemam pojma.

Jedan prosecan Srbin:
Plata mi je 250 evra, na kraju meseca kad svedem racune, vidim da sam potrosio 300, otkud mi onih 50 nemam pojma.

50$, toliko si ga platio, i toliko si ti u minusu.

(димитор градина, 11. oktobar 2017 09:09)

Verovatno si mladji pa ne pamtis neke stvari. Ali ima nas koji pamtimo one svetlo plave stedne knjizice jedne odavno propale banke s magnetnom trakom na koricama i natpisom "za uloge jemci Federacija". I dobro pamtim kako su cak i gastarbajteri ulagali pare u nase domace banke jer im je tako savetovano, svaku ustedjenu marku ili dolar su unosili u Jugoslaviju u uplacivali nasim bankama. I sta je bilo kada je stara Juga propala? Pa nista, ljudima su u toku jedne noci nestale stotine hiljada maraka. I do danas im to nikada nije vraceno, potrosio Sloba na svoje ratne pohode, na takozvanu odbranu takozvanog srBstva po susednim drzavama! A ko je uspeo da izvuce pare dao ih je Jezdi ili Dafini ... Jedino sto je ljudima ostalo su bili poneki drzavni poslovi, sigurica od 50 maraka mesecno ... A onda su je doslo "bolje sutra", mislim onaj oktobar pre 17 godina, ali glupiranje je nastavljeno. Ljudi su ostali i bez tih poslova. Do juce biolozi, geografi, istoricari, a danas fizikalci, taksisti i kasirke. Drzavni domovi zdravlja i bolnice su upropastene na ustrb privatnih u koje sada hrli i sirotinja i daje poslednji ustedjeni dinar na preglede na koje se ceka po 10 godina kod drzave. O penzionerima bolje i da ne pricam. A tek onim "nacionalnim" ... I sada ti meni reci gde ti vidis onda smisao toga o cemu pricas? Covece, u Srbiji se ne zivi vise ni od danas do sutra, vec od sada do malo posle. Kapiras?

To sve pod pretpostavkom da je inflacija nula, a nikad nije.

Zavisi. Ako sam vino kupio da bih popio baš to vino, i popijem ga sada kada košta 500 dolara, mene je ipak koštalo samo 50 dolara.

Dakle, MENE košta 50, a inače košta 500. Kako je pitanje bilo "Koliko bi VAS koštalo...", pa je moj odgovor 50. Neznalica sam, šta ću.

I da, nije bilo pitanje, ali prodao bih ga i kupio neko drugo od 50 jer je to moj rang.

Više od 500 sigurno. Ako je za tolike godine porasla cena sa 50 na 500 valjda treba ocekivati da će nastaviti da raste...

Jao ljudi moji, kako ste promašili poentu.
Čovek govori o tome da koliko danas uložite sutra vam se mnogostruko vraćaju.

Ako imam 10k evra, mogu da odem na ludo putovanje oko sveta i uživam ko car. Ili mogu da upišem neki bolji fakultet i posle nađem bolji posao.
Ako imam 3k eura mogu da kupim extra mobilni telefon i dizajnersku odeću i obuću. Ili mogu da kupim auto i nađem posao u obližnjem gradu gde ima boljih poslova nego u mom gradu.
Ako imam 10k eura mogu da obnovim nameštaj u svom iznajmljenom stanu. Ili mogu da ih iskoristim kao depozit za kredit za stan. Pa će na kraju stan biti moj.

Tako to ide. Što danas poseješ sutra žanješ.

Пионир у интеграцији психологије и економије. Па Данијел Канеман је психолог који је добио Нобела за економију прије 15 година.

Znaš kad bih dao 50 dolara za flašu vina?

Moj odgovor da sam ga popio tad kad sam ga kupio 50$ ako ga popijem sad 500$

Pitanje je loše koncipirano, kao recimo kupili ste BMW povoljno tako što ste ga platili 7000€ a realna vrednost je 9000€, i parkirali ispred zgrade.
Na auto je pao krov zgrade i napravio totalnu štetu, a auto od toga nije osiguran, koliku ste štetu pretrpeli.
Trenutna cena na tržištu ne može biti merilo, već postignuta, koja može biti manja ali i veća od navedene.
U primeru iz članka tek kada bi flašu vina izneo na tržište video bi koju cenu može postići i kolika je potražnja, pa kada dobije konkretnu ponudu, mogao bi kalkulisati koliko košta da je sam popije!!

Znam samo da (samo) 50 nije, jer nije uracunao izgubljenu dobit da je novac stavio u banku, kao ni iznos godisnje inflacije.
S druge strane, u zavisnosti od prilike, mozda je popio vino u drustvu voljene osobe, buduce ili supruge, pa je, bas kao u onoj reklami, to njima mozda i neprocenjivo!

To su i naše babe znale, kako se pametno troši da se ishrane deca i da se uštede pare. Ni na zapadu nisu glupi, žive realno i znaju da uštede. Retki su oni koji se bahate. To su oni po tabloidima i sl.

Voleo bih da mi Nobelovac odgovori na pitanje da je vino, kojim slučajem, sada naprimer 40 dolara?

A sta da je boca kupljena za 500, a sada vredi 50? Koliko sam onda platio konzumaciju?

Ako sam vino kupio da ga popijem, ali iz nekog razloga nisam, pa ga popijem kad je cena takvog vina 10 puta veca, onda je to primer pametnog ulaganja. Ako sam ga kupio zato da ga kasnije prodam, mozda ce sutra vredeti 700 dolara pa sam onda prodajom danas izgubio 200.
Mada, nije lose ovo procitati, naucis da nasi profesori niju jedini koji zadaju problem sa vise mogucih resenja a potom tvrde da je ispravno samo jedno resenje, ono koje oni kazu.

Sa pitam ja njega nešto. Ko garantuje bilo kome od nas da će doživeti penziju i to neko uživanje u starosti? Ne kažem da se troši bezglavo ali opustite se i uživajte u životu a ekonomija neka vam je u nekom drugom planu.

Zavisi kome se postavi pitanje. Ako pitas ljubitelja vina, on bi rekao da je na dobitku 450 dolara jer je za 50 popio flasu vina koja vredi 500. Ako pitas trgovca onda je on i ne bi popio nego prodao i zaradio 450. Ako pitas mene, ja bih je poklonio kumu koji voli vino i razume se u isto a mene bi valjda castio pivom. Al' nekim bas bas dobrim. A mozda bi i zajedno popili tu famoznu flasu vina i onda jos 3 meseca pricali o tome kakvi smo ustvari smekeri.

Evo jedno i od mene za Nobelovca. Ako mi je drzava uzela 35.000 maraka devizne stednje, sto bi danas bilo oko 70.000 evra da li sam ja u gubitku samo taj novac ili i novac koji bi potencijalno zaradio ulaganjem tog novca u nesto drugo sto bi donosilo novac?

Realni trosak je 50 USD, njegovo ulozeno, ono sto bi jos mogao da izgubi je i potencijalnu zaradu od 900%

A što bi prodao za 500 sačekaću još malo pa još malo pa još... dok neki potomak, raspikuća ne reši da je proda. A ja davno u večnim lovištima, ništa probao nisam... na spomeniku piše " škrtica, budala neka"?

osnovni problem je sto mislimo da sve mozemo da izmerimo. u ovom slucaju, i u mnogim drugim, ne meri se sve novcem. zato sve na civilizacijskom nivou odlazi do djavola.

U mom slucaju to bi bilo obrnuto, vino koje sam platio 500$ prodao bih za 50 kad ostanem bez kinte, jer tesko je naci jos jednu budalu poput mene koja bi je platila toliko.

Moglo bi da se postavi slično pitanje: ako ste pre par godina kupili akcije za £100, berza je poludela i akcije su naglo skočile i vredele u jednom momentu £1m a onda se balon izduvao i sada vrede £0, koliko ste izgubili? Ovo je iz ličnog iskustva, sreo sam puno ljudi u jednoj evropskoj zemlji početkom ovog veka koji su bili baš u ovoj situaciji... i svi su govorili da su izgubili milione.

nisu potencijalni, vec oportunitetni troskovi

Ekonomska nauka je zasnovana na pretpostavci da su ljudi savrseno racionalni, da kada donose ekonomske odluke uvek pazljivo analiziraju, razmisljaju i izabiraju najbolju opciju. Bihejvioralna ekonomija, ciji je osnivac Taler, nije zasnovana na toj pretpostavci o savrsenoj racionalnosti vec istrazuje kako ljudi stvarno donose ekonomske odluke.

Nije ovo matematicko pitanje nego psiholosko.

popijes vino od 500 dolara, i toliko te opusti da ti padne na pamet ideja koja ti donese 5000 dolara.

Jao ljudi moji, kako ste promašili poentu. 
Čovek govori o tome da koliko danas uložite sutra vam se mnogostruko vraćaju

Царе, ти си промашио поенту. :-)

Не ради се о будућности (штедња, уздржавање..) јер ти не знаш да ли ће вино да поскупи или не, већ о томе да трошкови из прошлости (то што си нешта платио 50, 500 или 5000) не треба да утичу на одлуке у садашњости, јер си те паре већ потрошио и ту нема назад. Дакле данас је битно колико то вино кошта данас, а не колико си га ти платио давно. Ово је ствар која је позната економистима, али лаици не размишљају на тај начин.