Osuda izjave ministarke: Izbor je da odu iz Srbije

Mi smo se odselili. Najbolja odluka u životu. Radimo ono za šta smo se školovali i žena i ja (fakultetske diplome), dete je srećno, uči jezike i živi u multikulturalnoj sredini. Plaćeni smo kao ljudi a ne kao robovi. Radimo po 9 sati dnevno a kod kuće smo rasterećeni i opušteni. Konačno putujem gde hoću, vozim šta hoću i uštedim fino svaki mesec.
Tebi Srbijo neka je prosto. Zbogom i da se ne ljubimo.

Verovatno je u pravu. Ja pripadam manjini koja se nije pomirila sa vladajucom klikom. Kakav vladar, takvi ministri, takva vlada, parlament i na kraju sve njih bira narod. Ovi koji biraju, nek' se ne zale, njima je super. Ostali put pod noge, tesko je ali ima sanse za bolje. Ako ostanete, sanse su nikakve.

Ministarka je donekle u pravu. Ljudi prihvataju sistem takav kakav jeste i snalaze se u njemu koliko mogu. Ne bune se, nemaju individualnu inicijativu, kao ni volju da se izbore za svoje pravo na zivot. Vlada zakon gomile, niko ne bi da strci, ne bi da ide uz dlaku, i na kraju zakon kroji onaj najgori. Kakav narod, takva i vlast. Ova drzava je u sustini propali projekat i vreme je da se svi kolektivno razidjemo. Ionako se nikada nismo ni voleli, onako kao ljudi, kao pojedinci. Ne umemo jedni s drugima i nikada necemo umeti.

Okreni, obrni, ona je u pravu, ali upravo ta činjenica loše govori o vlasti.

Međutim, dobra vest je da se mentalitet može promeniti.
Međutim, loša vest je da se mentalitet teško može promeniti sam od sebe.

Takođe, loša vest je da vlast nema interesa da pomogne u promeni mentaliteta, osim što ga deklarativno osuđuje kako bi se narod osećao još bednijim, pasivnijim i od nje zavisnijim.

"Loš narod, loš! Dole, lezi! Ne valjaš ništa, ne umeš ništa, samo bi da ti ja dajem sendvič! Evo ti, iako nisi zaslužio, samo da znaš ko te drži u životu!"

Za ovu rasističku uvredu Srpskih građana. Ministarka mora da podnese ostavku.

Mi smo se odselili. Najbolja odluka u životu. Radimo ono za šta smo se školovali i žena i ja (fakultetske diplome), dete je srećno, uči jezike i živi u multikulturalnoj sredini. Plaćeni smo kao ljudi a ne kao robovi. Radimo po 9 sati dnevno a kod kuće smo rasterećeni i opušteni. Konačno putujem gde hoću, vozim šta hoću i uštedim fino svaki mesec.
Tebi Srbijo neka je prosto. Zbogom i da se ne ljubimo.
(Akademski emigranti, 20. februar 2017 12:47)

I tebi neka je sa srecom. Volim svoju zemlju..svoju hranu svoje voce i povrce a volim i svoje ljude kakvi god da su ponizeni i osakaceni zadnjih trideset godina. Imam posao radim za nekih 600 evra..isto sam akademski gradjanin ali sam malo zapeo i na selu pa isto tako pristojno zivim.
Sreca se ne kupuje parama..mir mozda..a tebi zelim srecu gde god da si.

Prethodno 'ponasanje' ( i aktuelno) najbolji je pokazatelj buduceg ( za gradjanina ocekivanog) ponasanja. Problem je sto je ovde ' iskreiran' model drustvenog ponasanja ( odnosa) vezano za zaposljavanje i zapostavljanje znanja i sta se ima zameriti ministarki. Mentalitet je dugorocna konstanta ( poznato je u psihologiji da su stavovi i verovanja najmanje promenljive kategorije) - i sta covek da radi nego da se '
snalazi u datom okruzenju'.

Mi smo se odselili. Najbolja odluka u životu. Radimo ono za šta smo se školovali i žena i ja (fakultetske diplome), dete je srećno, uči jezike i živi u multikulturalnoj sredini. Plaćeni smo kao ljudi a ne kao robovi. Radimo po 9 sati dnevno a kod kuće smo rasterećeni i opušteni. Konačno putujem gde hoću, vozim šta hoću i uštedim fino svaki mesec.
Tebi Srbijo neka je prosto. Zbogom i da se ne ljubimo.
(Akademski emigranti, 20. februar 2017 12:47)

I tebi neka je sa srecom. Volim svoju zemlju..svoju hranu svoje voce i povrce a volim i svoje ljude kakvi god da su ponizeni i osakaceni zadnjih trideset godina. Imam posao radim za nekih 600 evra..isto sam akademski gradjanin ali sam malo zapeo i na selu pa isto tako pristojno zivim.
Sreca se ne kupuje parama..mir mozda..a tebi zelim srecu gde god da si.

Mi smo se odselili. Najbolja odluka u životu. Radimo ono za šta smo se školovali i žena i ja (fakultetske diplome), dete je srećno, uči jezike i živi u multikulturalnoj sredini. Plaćeni smo kao ljudi a ne kao robovi. Radimo po 9 sati dnevno a kod kuće smo rasterećeni i opušteni. Konačno putujem gde hoću, vozim šta hoću i uštedim fino svaki mesec.
Tebi Srbijo neka je prosto. Zbogom i da se ne ljubimo.

Ministarka je donekle u pravu. Ljudi prihvataju sistem takav kakav jeste i snalaze se u njemu koliko mogu. Ne bune se, nemaju individualnu inicijativu, kao ni volju da se izbore za svoje pravo na zivot. Vlada zakon gomile, niko ne bi da strci, ne bi da ide uz dlaku, i na kraju zakon kroji onaj najgori. Kakav narod, takva i vlast. Ova drzava je u sustini propali projekat i vreme je da se svi kolektivno razidjemo. Ionako se nikada nismo ni voleli, onako kao ljudi, kao pojedinci. Ne umemo jedni s drugima i nikada necemo umeti.

Verovatno je u pravu. Ja pripadam manjini koja se nije pomirila sa vladajucom klikom. Kakav vladar, takvi ministri, takva vlada, parlament i na kraju sve njih bira narod. Ovi koji biraju, nek' se ne zale, njima je super. Ostali put pod noge, tesko je ali ima sanse za bolje. Ako ostanete, sanse su nikakve.

Za ovu rasističku uvredu Srpskih građana. Ministarka mora da podnese ostavku.

Okreni, obrni, ona je u pravu, ali upravo ta činjenica loše govori o vlasti.

Međutim, dobra vest je da se mentalitet može promeniti.
Međutim, loša vest je da se mentalitet teško može promeniti sam od sebe.

Takođe, loša vest je da vlast nema interesa da pomogne u promeni mentaliteta, osim što ga deklarativno osuđuje kako bi se narod osećao još bednijim, pasivnijim i od nje zavisnijim.

"Loš narod, loš! Dole, lezi! Ne valjaš ništa, ne umeš ništa, samo bi da ti ja dajem sendvič! Evo ti, iako nisi zaslužio, samo da znaš ko te drži u životu!"

Prethodno 'ponasanje' ( i aktuelno) najbolji je pokazatelj buduceg ( za gradjanina ocekivanog) ponasanja. Problem je sto je ovde ' iskreiran' model drustvenog ponasanja ( odnosa) vezano za zaposljavanje i zapostavljanje znanja i sta se ima zameriti ministarki. Mentalitet je dugorocna konstanta ( poznato je u psihologiji da su stavovi i verovanja najmanje promenljive kategorije) - i sta covek da radi nego da se '
snalazi u datom okruzenju'.