Ko je odobrio loše kredite, neka ih i reši

Prvo su se trudili da daju sto vise kredita. Verovatno su dobijali bonuse za to. Nije se vodilo racuna o realnosti. Sada bi da drzava naplacuje za njih.
Narodnu banku to i neinteresuje nesto, jer od pocetka radi vise za banke nego za gradjane i firme.

Tajna se krije u duplom "kolateralu"(hipoteci) i prihvatanja "ostalih primanja" kao kriterijuma za odobrenje kredita. Cilj je bio zarobiti imovinu a onda maksimizirati profit, najcesce nelegalnom "nasilnom separacijom rizika i laznom indeksacijom valuta". Banke vode ljudi koji su sproveli privatizaciju u Srbiji. Losi ktediti su prvenstveno vezani za drzavne banke i njihovu izotopsku verziju. Tajkune.

Koliko se secam, guvernerka Tabakovic je najavila da ce se ovim pitanjem ipak baviti NBS i vlada. Za razliku od chf problema gde je olako optuzila gradjane da su kockari i da nece da se mesa u ugovorne odnose, predlozivsi 4 sramna modela koja idu u korist samo bankama, kod ovog NPL problema ce se malo vise potruditi. Nemojte slucajno gdjo Tabakovic da se desi da banka ciji su direktori delili ogromne bunuse kada su npl krediti odobravala zarad veceg share-a, sada snose gubitke. A pitam i gospodina Beogradanina da li ce ikad u zivotu pozvati i banke na odgovornost?lli samo chf duznike? A banke i njihovi risk menadzeri su doneli odluke za odobrenje tih kredita. Potpisali ste te kredite, delili bonuse, sada snosite gubitke i ne davite sa ovom temom i tacka.

Čemu služi narodna banka? Zašto strane banke u Srbiji rade šta požele? Zasto su sve zemlje u okruženju rešile problem chf kredita u korist svojih gradjana? Mnogo pitanja bez odgovora....

Vecina ljudi bi rekla: To je problem izmedju banke i klijenta, postoji ugovor sa jasno definisanim obavezama jednog i drugog, a drzava treba jedino da garantuje pravnu snagu ugovora. Ako banka prekrsi ugovor, drzava mora da zastiti klijenta, i obrnuto, ako klijent prekrsi ugovor drzava mora da zastiti banku. Medjutim mi nemamo drzavu, pa banke menjaju kamate kao babe na pijaci, bez posledica. Jos gore, Dinkic je stvorio nacionalno osiguranje stanbenih kredita (ili kako se vec tacno zove) koje ima za obavezu isplate nenaplativih kredita bankama, a pare naravno dolaze iz drzavnog budzeta. Tako da cemo stetu na kraju platiti mi, poreski obveznici.

Joao je našao staru kuću, ruševinu neku, i banka BCV mu je savetovala da uzme kredit (hipoteku) sa fiksnom kamatom na 10 godina od samo 1,2% što je privlačno i skoro besplatno.
U međuvremenu prodavac je odustao od prodaje, a potpisani kredit od 720.000 € je stupio na snagu. Lepi Joao je svojim potpisom verovao nekom portugalskom bogu, ali državna banka BCV je mirne duše otela sa tekućeg računa 72.000 € na ime troškova raskida ugovora o kreditu.
Navedenu sumu od 72.000 € radnik je uštedeo tokom 10 godina teškog rada, kao i svi Portosi hranio se krompirom da bi uštedeo više i sve je izgubio.

Koliko se secam, guvernerka Tabakovic je najavila da ce se ovim pitanjem ipak baviti NBS i vlada. Za razliku od chf problema gde je olako optuzila gradjane da su kockari i da nece da se mesa u ugovorne odnose, predlozivsi 4 sramna modela koja idu u korist samo bankama, kod ovog NPL problema ce se malo vise potruditi. Nemojte slucajno gdjo Tabakovic da se desi da banka ciji su direktori delili ogromne bunuse kada su npl krediti odobravala zarad veceg share-a, sada snose gubitke. A pitam i gospodina Beogradanina da li ce ikad u zivotu pozvati i banke na odgovornost?lli samo chf duznike? A banke i njihovi risk menadzeri su doneli odluke za odobrenje tih kredita. Potpisali ste te kredite, delili bonuse, sada snosite gubitke i ne davite sa ovom temom i tacka.

Čemu služi narodna banka? Zašto strane banke u Srbiji rade šta požele? Zasto su sve zemlje u okruženju rešile problem chf kredita u korist svojih gradjana? Mnogo pitanja bez odgovora....

Vecina ljudi bi rekla: To je problem izmedju banke i klijenta, postoji ugovor sa jasno definisanim obavezama jednog i drugog, a drzava treba jedino da garantuje pravnu snagu ugovora. Ako banka prekrsi ugovor, drzava mora da zastiti klijenta, i obrnuto, ako klijent prekrsi ugovor drzava mora da zastiti banku. Medjutim mi nemamo drzavu, pa banke menjaju kamate kao babe na pijaci, bez posledica. Jos gore, Dinkic je stvorio nacionalno osiguranje stanbenih kredita (ili kako se vec tacno zove) koje ima za obavezu isplate nenaplativih kredita bankama, a pare naravno dolaze iz drzavnog budzeta. Tako da cemo stetu na kraju platiti mi, poreski obveznici.

Tajna se krije u duplom "kolateralu"(hipoteci) i prihvatanja "ostalih primanja" kao kriterijuma za odobrenje kredita. Cilj je bio zarobiti imovinu a onda maksimizirati profit, najcesce nelegalnom "nasilnom separacijom rizika i laznom indeksacijom valuta". Banke vode ljudi koji su sproveli privatizaciju u Srbiji. Losi ktediti su prvenstveno vezani za drzavne banke i njihovu izotopsku verziju. Tajkune.

Joao je našao staru kuću, ruševinu neku, i banka BCV mu je savetovala da uzme kredit (hipoteku) sa fiksnom kamatom na 10 godina od samo 1,2% što je privlačno i skoro besplatno.
U međuvremenu prodavac je odustao od prodaje, a potpisani kredit od 720.000 € je stupio na snagu. Lepi Joao je svojim potpisom verovao nekom portugalskom bogu, ali državna banka BCV je mirne duše otela sa tekućeg računa 72.000 € na ime troškova raskida ugovora o kreditu.
Navedenu sumu od 72.000 € radnik je uštedeo tokom 10 godina teškog rada, kao i svi Portosi hranio se krompirom da bi uštedeo više i sve je izgubio.

Prvo su se trudili da daju sto vise kredita. Verovatno su dobijali bonuse za to. Nije se vodilo racuna o realnosti. Sada bi da drzava naplacuje za njih.
Narodnu banku to i neinteresuje nesto, jer od pocetka radi vise za banke nego za gradjane i firme.