Zgrada BIGZ-a: Mali o obnovi; MPC bez promena

Procitajte tekst ponovo, Mali je obecao, dakle nema od toga nista aman ljudi shvatite to posle 4 duge godine!

Ne razumem, kako ce grad renovirati tu zgradu ako je cela u privatnom vlasnistvu ?!! Zar to nije obaveza tih firmi da uloze novac u renoviranje njihovog poslovnog prostora ?!!

Sto se tice umetnicke kolonije, to je bilo nekad. Delovanjem ljudi iz Bigza koji vode racuna o zakupima, umetnicka kolonija je sistemski unistena. Mogao je Beograd da ima svoj Tekel (poznata umetnicka kolonija u Berlinu) i da MPC profitira, ali je sada sve to propalo. Ukoliko neko iz MPC-a cita ovo, apelujem da se promene ljudi proslosti, bez smisla za bilo sta koji vode Bigz.

Zar je svima promaklo da je proglaseno za kulturno dobro, znaci onda dolazi u obzir samo rekonstrukcija.

Unistili ste priliku da Beograd ima jedinstveni kulturno-umetnicko-privredni centar za mlade!!! Ta zgrada nikome, ali nikome, ne treba u svoj svojoj velicini i trenutnom obliku. A imali ste lepu zaradu od iznajmljivanja malih studija bez ikakvih ulaganja. Tipicno za tranzicioni, istocno-evropski "kapitalizam" je da se gleda kratkorocna zarada, sve da se proda i "privatizuje". A Bigz sa svojim studijima i klubovima je bio jedinstvena atrakcija, kakva retko gde u Evropi postoji. Neka, nek se raspada prazna dok je ne utrapite Arapima ili Kazahstancima da naprave velelepnu hotelčinu.

Remek delo arhitekture ,jedan od naših najboljih arhitekata 20 veka je projektovao ovu zgradu.Kada je izgradjena važila je za modernističko čudo.Bigz i General štab mora po svaku cenu da se sačuva, to su najvažnija modernistička nasledja naše zemlje.

Grad mora da se obračuna sa onim investitorima koji su pokupovalu objekte po gradu kroz privatizacije i sl. i u iste ne ulazu te tako narušavaju svoju m imovinom lice grada i time štete celom gradu.
To mora da bude prekinuto.

BIGZ je izdavao po meni dva najbolja ex YU casopisa, Galaksiju i Racunare. To su vremena kad Interneta nije bilo (do neke 96te).

Cudi me da jos nema onih nebuloznih komentara tipa "srusite to socrealisticko ruglo", kao u slucaju zgrade generalstaba.

Ti koji su kupili to moraju ga održavati ili neka ustupe objekat drugome.
Najbolje bi bilo da zgrada bude u sklopu hotela pored i da se napravi jedna ambijentalna celina.
grad mora voditi računa o tome

Stiže još jedan klasik u vidu stambeno poslovnog objekta / hotela !!!

Jedna od najružniji građevina u Beogradu, svako renoviranje bi više koštalo od rušenja i zidanja nečeg novog!

@Milojko , Zgrada je zaštićeno kulturno dobro, poznatog arhitekte i predstavnik modernističkog smera u arhitekruri. Grad može (ali i ne mora) da uloži novac u sređivanje fasade i spoljašnjeg izgleda zgrade koji mora ostati originalan. Koliko je meni jasno, ovde se radi o pokušaju da se u dogovoru sa vlasnicima cela zgrada renovira i privede nekoj korisnoj nameni, ma koja to bila.

Inace, ova zgrada je sagradjena za potrebe drzavne stamparije jer je stara zgrada morala da bude srusena, posto se nasla na putu pristupne saobracajnice (citaj Brankove ulice) za novi most preko Save, na mestu danasnjeg Brankovog mosta.

Jedna od najružniji građevina u Beogradu, svako renoviranje bi više koštalo od rušenja i zidanja nečeg novog!

Ti koji su kupili to moraju ga održavati ili neka ustupe objekat drugome.
Najbolje bi bilo da zgrada bude u sklopu hotela pored i da se napravi jedna ambijentalna celina.
grad mora voditi računa o tome

Remek delo arhitekture ,jedan od naših najboljih arhitekata 20 veka je projektovao ovu zgradu.Kada je izgradjena važila je za modernističko čudo.Bigz i General štab mora po svaku cenu da se sačuva, to su najvažnija modernistička nasledja naše zemlje.

Cudi me da jos nema onih nebuloznih komentara tipa "srusite to socrealisticko ruglo", kao u slucaju zgrade generalstaba.

Unistili ste priliku da Beograd ima jedinstveni kulturno-umetnicko-privredni centar za mlade!!! Ta zgrada nikome, ali nikome, ne treba u svoj svojoj velicini i trenutnom obliku. A imali ste lepu zaradu od iznajmljivanja malih studija bez ikakvih ulaganja. Tipicno za tranzicioni, istocno-evropski "kapitalizam" je da se gleda kratkorocna zarada, sve da se proda i "privatizuje". A Bigz sa svojim studijima i klubovima je bio jedinstvena atrakcija, kakva retko gde u Evropi postoji. Neka, nek se raspada prazna dok je ne utrapite Arapima ili Kazahstancima da naprave velelepnu hotelčinu.

Grad mora da se obračuna sa onim investitorima koji su pokupovalu objekte po gradu kroz privatizacije i sl. i u iste ne ulazu te tako narušavaju svoju m imovinom lice grada i time štete celom gradu.
To mora da bude prekinuto.

Ne razumem, kako ce grad renovirati tu zgradu ako je cela u privatnom vlasnistvu ?!! Zar to nije obaveza tih firmi da uloze novac u renoviranje njihovog poslovnog prostora ?!!

Procitajte tekst ponovo, Mali je obecao, dakle nema od toga nista aman ljudi shvatite to posle 4 duge godine!

Stiže još jedan klasik u vidu stambeno poslovnog objekta / hotela !!!

@Milojko , Zgrada je zaštićeno kulturno dobro, poznatog arhitekte i predstavnik modernističkog smera u arhitekruri. Grad može (ali i ne mora) da uloži novac u sređivanje fasade i spoljašnjeg izgleda zgrade koji mora ostati originalan. Koliko je meni jasno, ovde se radi o pokušaju da se u dogovoru sa vlasnicima cela zgrada renovira i privede nekoj korisnoj nameni, ma koja to bila.

Sto se tice umetnicke kolonije, to je bilo nekad. Delovanjem ljudi iz Bigza koji vode racuna o zakupima, umetnicka kolonija je sistemski unistena. Mogao je Beograd da ima svoj Tekel (poznata umetnicka kolonija u Berlinu) i da MPC profitira, ali je sada sve to propalo. Ukoliko neko iz MPC-a cita ovo, apelujem da se promene ljudi proslosti, bez smisla za bilo sta koji vode Bigz.

Zar je svima promaklo da je proglaseno za kulturno dobro, znaci onda dolazi u obzir samo rekonstrukcija.

BIGZ je izdavao po meni dva najbolja ex YU casopisa, Galaksiju i Racunare. To su vremena kad Interneta nije bilo (do neke 96te).

Inace, ova zgrada je sagradjena za potrebe drzavne stamparije jer je stara zgrada morala da bude srusena, posto se nasla na putu pristupne saobracajnice (citaj Brankove ulice) za novi most preko Save, na mestu danasnjeg Brankovog mosta.