Velika trojka ex SFRJ: Šta su bili a gde su sad?

Pre malo više od deset godina, trojica kraljeva maloprodaje koja su kontrolisala trgovačke lance Merkator, Konzum i Maksi, pregovarala su o udruživanju i pokoravanju celokupnog tržišta bivše Jugoslavije (i šire), a danas tržišnu utakmicu gledaju tek s reporterskih pozicija.

Izvor: Tportal
Podeli
Foto: Tanjug, arhiva
Foto: Tanjug, arhiva

Koliko god u ovom trenutku i dalje bila neizvesna budućnost Agrokora kao vlasništva Ivice Todorića, trenutak u kojem je najimućniji hrvatski preduzetnik prepustio upravljanje Agrokorom prinudnom upravniku, bio je trenutak kad je posrnuo i poslednji od tri velika maloprodajna musketara koji su godinama vladali tržištem država bivše Jugoslavije. U poslednjih desetak godina Zoran Janković, Miroslav Mišković i Ivica Todorić svaki je u svom trenutku bio primoran odreći se dobrog dela svoje preduzetničke prošlosti.

Prema informacijama koje su kroz godine objavljene u raznim medijima, još sredinom prošle decenije trojica biznismena raspravljala su o stvaranju neke vrste balkanskog preduzetničkog konglomerata koji je trebalo da objedini koncerne kojima su oni bili na čelu i zavladati tržištem država bivše Jugoslavije, pa i šire. Pregovori koji su se, navodno, održavali u Beogradu, nisu urodili plodom, no da su se Todorić, Mišković i Janković u tom trenutku uspeli dogovoriti, možda bismo danas pisali o nekoj regionalnoj verziji Volmarta, Balmartu. Ovako nam preostaje podvući svojevrsnu crtu pod tri maloprodajna diva koja su, svako na svoj način, završila na debelom sniženju.

Zoran Janković nalazio se na čelu Merkatora, najjačeg slovenačkog trgovačkog lanca koji je svoja prodajna mesta, između ostalih, imao i u Hrvatskoj i Srbiji. Ono što je razlikovalo Jankovića od Todorića i Miškovića bilo je to što je on bio samo menadžer kompanije, dok su preostala dvojica bili i vlasnici koncerna kojima su upravljali. Janković je na čelo Merkatora došao 1997. godine i tamo je ostao do kraja 2005. kad su ga smenili novi akcionari.

Razdoblje pod upravljanjem Jankovića činilo se kao najbolje poslovno doba Merkatora. Slovenački trgovački lanac brzo i masovno proširio se kroz preuzimanja manjih konkurenata i otvaranja novih trgovina, posebno u inostranstvu (2000. godine otvaranjem trgovina u Sarajevu te Puli, a 2002. u Beogradu) gde je zauzeo solidne tržišne pozicije. Ali Merkator je to svoje širenje finansirao uglavnom zaduživanjem te su visoki dugovi u idućim godinama prisilili Merkator na traženje novih vlasnika. Na kraju su ga 2014. godine, nakon nekoliko godina raznih pokušaja, preuzeli Todorić i Agrokor.

Janković je, u međuvremenu, svoju karijeru nastavio u politici. Krajem 2006. pobedio je na izborima za gradonačelnika Ljubljane, a nakon neuspešnog pokušaja da se izbori za premijersku poziciju, u proleće 2012. ponovno je izabran za ljubljanskog gradonačelnika. No njegova politička karijera začinjena je nizom afera i sumnji u nelegalne poteze te su uz njega vezane istrage o utaji poreza, primanju mita, zloupotrebi položaja i druge. Na nekad sjajnom menadžeru slovenske trgovine nakupilo se, tako, poprilično patine.

Miroslav Mišković, kao uostalom i Janković i Todorić, svoje preduzetničke korene vuče još iz vremena pre raspada Jugoslavije. Nakon osamostaljivanja bivših republika osnovao je Delta holding i uvek se smatralo da neguje dobre odnose i ima uticaja na srpsku političku vrhušku, od režima Slobodana Miloševića pa nadalje. Delta holding, sličan Todorićevom Agrokoru u tome što je imao širok spektar delatnosti, naročito je narastao tokom privatizacionog talasa, a jedna od glavnih njegovih firmi bio je trgovački lanac Maksi, najveći takav lanac u Srbiji.

Za razliku od Todorića koji je svoju poslovnu politiku bazirao na neprestanom širenju bez prave konsolidacije, Mišković je, već prema situaciji u kojoj bi se našao Delta holding, bio spreman i prodati neke njegove delove, poput Delta banke ili Delta Đenerali osiguranja. Trgovački lanac Maksi, u tom trenutku najvredniji deo holdinga i nešto poput Konzuma u Agrokoru, prodat je 2011. godine belgijskoj kompaniji Delez, a Mišković se posvetio i drugim ulaganjima.

Kobni trenutak za srpskog tajkuna, čije se bogatstvo i danas procenjuje na nekoliko stotina miliona evra, stigao je krajem 2012. godine kad je Mišković, sa sinom Markom i još nekoliko osoba, uhapšen zbog sumnji u nezakonitosti vezane uz privatizaciju kompanija za puteve. U pritvoru je boravio nekoliko meseci, a lani je oslobođen optužbi za nezakonitosti u privatizaciji, ali je i nepravosnažno osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganju sinu Marku pri utaji poreza.

Poslednji u nizu je Ivica Todorić, a njegova priča još uvek je vrlo aktuelna. Nekako kao i u slučaju Merkatora, samo u još većim razmerima, Todorić je Agrokor širio zaduživanjima koja su ga konačno pre nekoliko nedelja stisnula uz zid. Dugovno priklješten između banaka i dobavljača, vladar hrvatske maloprodaje koji je, poput Miškovića, temelje vlastitog carstva najvećim delom izgradio od privatizacijskog betona, Todorić se morao odlučiti između toga da upravljanje Agrokorom preuzme stečajni upravnik ili posebni konsultanti koje su doveli njegovi poverioci. Slamku za spas pružila je hrvatska vlada sa svojim savetnicima koji su u kratkom roku sastavili nekoliko paragrafa i uobličili ih u zakon koji je državi dao legitimitet da se umeša.

Iako se situacija u Agrokoru privremeno i donekle stabilizovala, iduće nedelje tek će otkriti može li se koncern održati u sadašnjem obliku, hoće li se pribeći prodaji dela imovine i kakve će sve to posledice imati za vlasničke udele koje drži Ivica Todorić. Uz to, nagađanja o mogućim malverzacijama s finansijskim izveštajima, pokažu li revizije da su istinita, mogla bi kumovati otvaranju vazdušne helikopterske linije Kulmerovi dvori – Remetinec.

Iako nas u ovom trenutku mori želja da se pozovemo na mudrost iz 17. veka i stihove Ivana Gundulića koji tvrdi da 'kolo od sreće uokoli vrteći se ne pristaje: tko bi gori, eto je doli, a tko doli gori ustaje' i zaključimo kako je Todorića, Jankovića i Miškovića sustigla ta ciklična zakonitost, toj želji ćemo se ipak odupreti, piše list. Stvarnost je da uprkos padu trojice sekretara balkanske maloprodaje i mogućim ishodima eventualnih i već pokrenutih sudskih postupaka, sva trojica i dalje uživaju povlastice koje im je donela trgovina. Bili to stambeni dvori, gradonačelničke privilegije ili i dalje pozamašna svotica na računima, Todorić, Janković i Mišković i njihove porodice i dalje se nalaze blizu centara moći. Do konačne rasprodaje, očito, još nije došlo.

Prati B92 na Viberu

Priča o uspehu

B92 u Izraelu: Istina je ipak negde tamo

Ako želite da odete iz Srbije - idite u Izrael.

Ovo nije poziv na egzodus, niti fraza već savet mladima, onima koji žele da osnuju startap, koji sanjaju Silicijumsku dolinu ili neku Severnu Evropu. Možda možete čuti nešto više, a da vas košta manje.

Priča o uspehu subota 16.09. 14:21 Komentara: 41

Drvo koje donosi i 50.000 € po hektaru

Ljubiša Tošić, iz Trnavske Reke kod Preševa, trenutno gaji sedam hiljada sadnica paulovnije i sa ortakom iz Australije planira otvaranje prvog pogona na jugu Srbije za preradu ovog brzorastućeg drveta, za koje kaže da može da donese zaradu od 50.000 evra po hektaru za četiri godine.

Priča o uspehu subota 8.07. 14:42 Komentara: 56

Put do milijardu dolara

Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg ponudio je milijardu dolara za kompaniju. Sistrom je i danas izvršni direktor Instagrama koji svakog meseca koristi više od 500 miliona ljudi širom planete, a njegovo bogatstvo procenjuje se, prema pisanju magazina Forbes, na 1,1 milijardu dolara

Priča o uspehu utorak 6.12. 08:53 Komentara: 6

Žena na čelu firme je skoro pa čudo

I danas mislim da je način na koji smo krenule u posao, majka i kćerka oslonjene jedna na drugu, bila velika sreća: porodica, poverenje, podrška, posvećenost – sve na jednom mestu. Koliko je to važno za uspeh, čovek postane svestan mnogo kasnije. Nisam u to vreme razmišljala o kategorijama kao što su preduzetništvo, ili žensko preduzetništvo. Jednostavno, imala sam ideju, činila mi se realnom i krenula sam

Priča o uspehu subota 8.10. 12:07 Komentara: 1

Ovo je direktor koji je doneo "eurokrem" u SFRJ

Odgovarajući na pitanje u jednoj anketi šta ih najviše podseća na Jugoslaviju, značajan broj Zagrepčana odgovorio je ’’eurokrem’’. Nema sumnje da bi slično bilo i u ostalim delovima bivše države. Poslastica uz čiji ukus su odrastale generacije Jugoslovena u godini na izmaku proslavila je 45. godišnjicu od kako je počela da se proizvodi u gornjomilanovačkoj fabrici ’’Takovo’’. U ovaj grad, godinu dana pre toga, ’’eurokrem’’ je iz Italije doneo tadašnji direktor Jovan Tomović (84).

Priča o uspehu ponedeljak 8.08. 08:43 Komentara: 109

Borba sa jeftinim Kinezima i povratak otpisanih

Portugalski proizvođači obuće uspeli su da se vrate na globalno tržište u velikom stilu, dokazujući da kineska konkurencija nije nepobediva i da na kraju, nije sve u ceni. Prošle godine izvezli su 79 miliona pari cipela na tržišta 152 zemlje, što im je donelo prihod od 1,89 milijardi evra.

Priča o uspehu subota 30.04. 09:11 Komentara: 1

Danski losos sa Zlatibora

Iako se ne uzgaja niti mnogo prodaje u Srbiji, mešovita srpsko-danska kompanija Barbe Seafood rešila je da ovde organizuje dimljenje i preradu lososa, a planira i novu investiciju vrednu čak 7 miliona evra. Suvlasnik kompanije Miloš Blažić veruje da će uskoro biti još domaćih prerađivača ove vrste ribe, čiji prosečan primerak odgajan u Norveškoj vredi više nego barel norveške nafte, kao i da bi promocija ribarstva u Srbiji uticala i na zdravije navike u ishrani.

Priča o uspehu četvrtak 14.04. 17:41 Komentara: 2
strana 1 od 5 idi na stranu