Od ćelije otpora do profitnog centra

Internet aktivnosti B92 datiraju još od 1995. godine. Bili smo, praktično, među prvim internet provajderima u zemlji. Tada smo želeli da osvojimo distributivni kanal za koji je postojala opasnost da bi ga režim mogao monopolizovati, kao što je to bio slučaj u nekim drugim nedemokratskim zemljama.

Dejan Restak, direktor veb sajta www.B92.net Izvor: Emagazin
Podeli

Osnovna ideja bila je da se ostvari mreža između mladih, kreativnih, obrazovanih ljudi, koji su odjednom postali razbacani širom sveta.

To je bio prirodan tok razvoja B92 jer se uglavnom radilo o publici tadašnjeg Radija B92. Oni su nama nedostajali, kao i mi njima.

Bili smo gladni za njihovim novim iskustvom, a oni su bili nostalgični, ali i voljni da pomognu, svako na svoj način.

Interakcija sa dijasporom

Ta intenzivna razmena ostala je između nas više od deset godina. Takva komunikacija omogućila nam je izuzetnu podršku iz sveta u teškim trenucima represije i zabrana. U to vreme, a i posle promena, svaka porodica ili pojedinac van granica naše zemlje bili su naše ispostave.

Na taj način lakše smo podnosili činjenicu da su mnogi iz generacije napustili ove prostore, a i obrnuto ta udaljenost bitno je smanjena kroz intenzivnu interakciju koju smo omogućili posredstvom stranica našeg veb sajta.

Kada su se promene konačno dogodile, 5. oktobra 2000. godine, mi smo momentalno započeli sa pripremama za nove uslove poslovanja koje smo očekivali nakon stabilizacije zemlje. Ja sam tada otputovao u Prag i susreo se sa kolegama koje su tamo, u okolnostima sličnim onima koje smo mi očekivali ovde, započeli veoma uspešne komercijalne projekte.

Nakon povratka sam zajedno sa saradnicima napravio prvi razvojni plan sajta koji je kao prioritet imao ostvarivanje preduslova za komercijalizaciju sajta. Jedan od ključnih preduslova komercijalizacije svakako je bio zauzimanje liderske pozicije na domaćem vebu, pre svega po posećenosti, ali i po kvalitetu sadržaja.

Ovaj drugi smo ostvarili u ekspresnom roku i već negde 2003. godine bili smo u samom vrhu, da bismo potom ubedljivo zauzeli vodeću poziciju, što je potvrđeno i nizom nagrada za kvalitet i popularnost sajta.

Tehnički smo uvek bili limitirani, jednostavno zbog visokih troškova koje je podrazumevao razvoj sistema (hardver + softver) koji bi ispratio obim i saobraćaj sajta. Sasvim su opravdane bile kritike kolega softveraša (i onih tvrđih) na račun našeg sajta.

Međutim, mi smo ulagali u tehnologiju onoliko koliko je to bilo dovoljno, sa ciljem da prihodi što pre dostignu bar približan nivo troškova, kako bismo upravu kuće uverili u potencijale veb sajta u vreme kada niko nije davao mnogo šanse domaćem internetu generalno.

Rizik jeste postojao, ali je nerazvijenost domaće veb scene ostavljala prostora za kalkulacije ove vrste.

Dva pravca razvoja

Sada su stvoreni mnogo povoljniji uslovi za razvoj, pre svega finansijski, tako da će naš prioritet u narednom periodu svakako biti što pouzdanija infrastruktura i unapređivanje postojećeg softvera. Razvoj će se kretati u dva pravca. Prvi je unapređivanje postojećih segmenata sajta i drugi, jednako važan, jeste pokretanje novih projekata i otvaranje novih tržišta.

Naše investiranje u narednom periodu biće znatno većeg obima nego do sada, a naše nastojanje ka minimizaciji troškova jednako je istrajno. Kad već pominjem troškove, osvrnuo bih se na nešto što primećujem u diskusijama koje analiziraju naše poslovanje.

To je ocena tipa ,,lako je njima, oni ne moraju sami da snose troškove sadržaja sajta", misleći pri tome na veb sektor B92 i na sadržaje koji nastaju u zajedničkoj redakciji B92. Ovo može delovati obeshrabrujuće i zbunjujuće za one koji razmišljaju o ulasku u veb biznis, pa je važno ovo dodatno objasniti.

Kako posluje veb odeljenje B92?

U troškove poslovanja veb odeljenja obračunavaju se i svi troškovi nastali u procesu produkcije sadržaja, administrativni troškovi (npr. finansije, menadžment B92 itd.), kao i svi drugi koji se vode kao zajednički, a raspodeljuju se po određenom ključu.

Nekada se nama iz veba čini da snosimo i više troškova nego što je to adekvatno našoj ultraštedljivosti, ali UO je nemilosrdan i pred nas svake godine postavlja sve teže zadatke.

Nije lako poslovati na ovaj način pored jednog troškovnog giganta kakav je televizija, ma o kom ključu raspodele bilo reči. Ipak, ovo će biti prva godina od nastanka veb sajta B92 kada ćemo ostvariti pozitivan finansijski bilans i kada se obračunaju svi gore pomenuti troškovi poslovanja.

Olakšica svakako imamo zahvaljujući unakrsnoj promociji sva tri naša medija. To je nešto što se samo po sebi podrazumeva za medijsku kompaniju kakva je B92. Isto rade i BBC, CNN, Eurosport ili recimo NYT, Washington post, Guardian i drugi.

To bi bilo isto kao kada bismo relativizovali rezultate, recimo, Telekomovog veb portala zato što oni imaju ogromnu mrežu korisnika telefonskih usluga i još mnogo drugih offline servisa kroz koje mogu dati podršku svom portalu.

Veb sajt, naprosto, predstavlja ogledalo kompanije i on svakako uživa u potpunosti sve prednosti i mane brenda te kompanije u najširem smislu. Veb sajt koji iz ovoga izvuče maksimum, biće uspešan i obrnuto. Postojeći veb sajtovi na domaćoj sceni, trenutno, crpu vrlo mali procenat potencijala matičnih kuća i to je šteta, pre svega za njih, a onda i za sve nas koji želimo brz uspon interneta u Srbiji. Ukoliko nema kvalitetne ponude sadržaja i servisa, neće biti ni korisnika, ni lančane reakcije investicija u ovaj sektor.

Potencijal u razvoju IT-ja

Šteta je što mala zemlja poput Srbije ne vidi veliku šansu za sopstveni napredak kroz brz razvoj informacionih tehnologija.

Relativno malim investiranjem na nacionalnom nivou postiglo bi se veoma mnogo, pre svega u ostvarivanju boljih uslova za investicije generalno, zatim na planu edukacije građana i stvaranja kvalifikovanijih kadrova; otvorila bi se nova tržišta, praktično, stvorile bi se nove industrije sa rastom eksponencijalnih mogućnosti.

Na brdovitom Balkanu svakako da ima više potencijala za, recimo, rod nekih budućih Warcraftova nego paradajza. Prosta logika govori da je broj kilograma kvalitetnog paradajza koji možete prodati ograničen brojem kilograma koji može roditi na površini obradivog zemljišta kojim raspolažete, dok je potencijalni broj prodatih kopija jedne igrice praktično neograničen, odnosno ograničen je brojem onih koji imaju računare širom sveta.

Ovo prethodno pomenuto svakako da ima veze i sa budućnošću našeg veb sajta, utoliko što će širenje našeg tržišta stvortiti i veće mogućnosti za ulaganje u istraživanje i razvoj u našoj kući, kada je u pitanju pronalaženje mustre za globalni proizvod.

Mi smo se do sada, uglavnom, koncentrisali na to da u Srbiju ,,uvezemo" ideje koje su širom sveta već oprobane i za koje smo pretpostavili da je naše tržište u datom trenutku bilo spremno.

Naravno, uvek smo se trudili da svemu damo i dozu jedinstvenosti, a poslednji primer je, recimo, i Blog B92. Blog sam po sebi nije ništa novo, ali svakako da je prilično jedinstveno to da jedan blog, praktično, volonterski piše na desetine javnih ličnosti te zemlje i ujedno žučno učestvuje svakodnevno u diskusijama na blogu.

Od nekoliko hiljada do milion evra

Kada smo posle oktobarskih promena 2000. godine krenuli u eksploataciju komercijalnih potencijala sajta B92.net, nas desetak koji smo na njemu radili nadalo se da ćemo do kraja godine zaraditi nekoliko hiljada evra prodajom banera. Danas, nas dvadesetak očekuje da zaokruži ovu godinu sa nekoliko stotina hiljada evra prihoda. Sigurni smo da je sasvim blizu i dan kada ćemo proslaviti i svoj prvi milion u toku jedne fiskalne godine.

Pažnja sa kojom drugi mediji u poslednje vreme prate dešavanja na našim stranicama svakako potvrđuje njegov značaj. Otuda ono VIP u predznaku (very important place).

Naš sajt već sada doživljava globalna priznanja od profesionalaca iz branše i to onih koji su imali prilike da vode najveće svetske veb sajtove. Recimo, Dejvid Bruver, koga je urednik ovog časopisa negde nedavno pomenuo u kontekstu prenosa know-howa u B92, ocenio je naš sajt visokorazvijenim i po svojim standardima, a on je više godina bio vodeći čovek veb sajta BBC-a, a potom do nedavno i veb sajta CNN-a.

Da je to mislio sasvim ozbiljno, potvrdio je i time što me je pozvao da zajedno sa njim radim konsalting u zemljama sa sličnim uslovima razvoja interneta kao što je naša. Ovo smatram najvećim ličnim priznanjem koje sam mogao dobiti, ali ovo je jednako važno priznanje i za sajt B92 u celini.

Nakon ovog iskustva upoznao sam još nekoliko velikih "faca" iz sveta interneta i u razgovoru sa njima ustanovio da problemi sa kojima se suočavamo mi ovde po karakteru nisu ništa drugačiji od onih koje oni imaju, osim što je reč o velikoj razlici u volumenima.

Oni se trude da uvedu što je moguće više konvergenciju svih platformi u svojim kompanijama, mi takođe, i pri tome se suočavamo sa istim problemima. Kao i mi, pokušavaju da budu što otvoreniji kada je interakcija sa posetiocima u pitanju . I na svim ostalim poljima sličnosti su neverovatne i zaista zapanjujuće.

Recimo, dok sam posmatrao kako moderatori u BBC-u selektuju komentare posetilaca koje će objaviti na sajtu, primetio sam i kako se zabavljaju čitajući uvredljive primedbe onih čiji komentari nisu objavljeni. Uz osmeh čovek mi kaže: ,,Ovo je svakako mnogo zanimljivije od komentara koji je napisao".  

Veb sajt B92 danas je spremniji nego ikada da se suoči sa sve većim zahtevima i izazovima koji se pred nama nalaze. Osećamo da Srbija uskoro može dobiti proizvod globalnog značaja u domenu informacionih tehnologija. Nadamo se i žestoko radimo na tome da taj proizvod bude izdanak porodice B92.

Prati B92 na Viberu

Priča o uspehu

Drvo koje donosi i 50.000 € po hektaru

Ljubiša Tošić, iz Trnavske Reke kod Preševa, trenutno gaji sedam hiljada sadnica paulovnije i sa ortakom iz Australije planira otvaranje prvog pogona na jugu Srbije za preradu ovog brzorastućeg drveta, za koje kaže da može da donese zaradu od 50.000 evra po hektaru za četiri godine.

Priča o uspehu subota 8.07. 14:42 Komentara: 55

Put do milijardu dolara

Kevin Sistrom, suosnivač i izvršni direktor kompanije Instagram odbio je ponudu za posao od Marka Zakerberga dok je bio na koledžu. Instagram, čuvenu aplikaciju za deljenje fotografija, pokrenuo je u oktobru 2010. godine, a dve godine kasnije Mark Zakerberg ponudio je milijardu dolara za kompaniju. Sistrom je i danas izvršni direktor Instagrama koji svakog meseca koristi više od 500 miliona ljudi širom planete, a njegovo bogatstvo procenjuje se, prema pisanju magazina Forbes, na 1,1 milijardu dolara

Priča o uspehu utorak 6.12. 08:53 Komentara: 6

Žena na čelu firme je skoro pa čudo

I danas mislim da je način na koji smo krenule u posao, majka i kćerka oslonjene jedna na drugu, bila velika sreća: porodica, poverenje, podrška, posvećenost – sve na jednom mestu. Koliko je to važno za uspeh, čovek postane svestan mnogo kasnije. Nisam u to vreme razmišljala o kategorijama kao što su preduzetništvo, ili žensko preduzetništvo. Jednostavno, imala sam ideju, činila mi se realnom i krenula sam

Priča o uspehu subota 8.10. 12:07 Komentara: 1

Ovo je direktor koji je doneo "eurokrem" u SFRJ

Odgovarajući na pitanje u jednoj anketi šta ih najviše podseća na Jugoslaviju, značajan broj Zagrepčana odgovorio je ’’eurokrem’’. Nema sumnje da bi slično bilo i u ostalim delovima bivše države. Poslastica uz čiji ukus su odrastale generacije Jugoslovena u godini na izmaku proslavila je 45. godišnjicu od kako je počela da se proizvodi u gornjomilanovačkoj fabrici ’’Takovo’’. U ovaj grad, godinu dana pre toga, ’’eurokrem’’ je iz Italije doneo tadašnji direktor Jovan Tomović (84).

Priča o uspehu ponedeljak 8.08. 08:43 Komentara: 109

Borba sa jeftinim Kinezima i povratak otpisanih

Portugalski proizvođači obuće uspeli su da se vrate na globalno tržište u velikom stilu, dokazujući da kineska konkurencija nije nepobediva i da na kraju, nije sve u ceni. Prošle godine izvezli su 79 miliona pari cipela na tržišta 152 zemlje, što im je donelo prihod od 1,89 milijardi evra.

Priča o uspehu subota 30.04. 09:11 Komentara: 1

Danski losos sa Zlatibora

Iako se ne uzgaja niti mnogo prodaje u Srbiji, mešovita srpsko-danska kompanija Barbe Seafood rešila je da ovde organizuje dimljenje i preradu lososa, a planira i novu investiciju vrednu čak 7 miliona evra. Suvlasnik kompanije Miloš Blažić veruje da će uskoro biti još domaćih prerađivača ove vrste ribe, čiji prosečan primerak odgajan u Norveškoj vredi više nego barel norveške nafte, kao i da bi promocija ribarstva u Srbiji uticala i na zdravije navike u ishrani.

Priča o uspehu četvrtak 14.04. 17:41 Komentara: 2
strana 1 od 5 idi na stranu