Kako su direktori postali milioneri

Korupcija u javnimnabavkama, oprema, alati, tehnologije i novčana sredstva koja neprestano ,,cure” obeležja su poslovanja ovih preduzeća. U 570 lokalnih i republičkih javnih preduzeća ukupno je 8.242 direktora, pomoćnika, zamenika i savetnika direktora i drugih rukovodilaca.

Njihove prosečne plate su iznad 70.000 dinara, a na najvišim funkcijama ivišeod 120.000, 150.000 i 200.000dinara. Samo bruto zarade ovih nameštenika iznose približno 11,4 milijarde dinara ili 97 miliona evra godišnje (bez amortizacije službenih automobila, goriva, bonusa, troškova reprezentacije, dodatnih beneficija).

Za državni budžet bi možda bilo isplativije da za isti novac angažuje 570 vrhunskih menadžera iz inostranstva s mesečnim neto platama od 10.000 evra, pod uslovom da se efikasnim upravljanjem ova preduzeća izvedu iz gubitaka.

Na ovaj način bi se uštedeo i znatandeo novca koji se godišnje istopi ukorupciji u javnim nabavkama (prema procenama, prosečno 900 miliona evra godišnje), pošto ovaj vid korupcije i ,,ugrađivanja” polazi od vrha menadžmenta u javnim preduzećima.

U protekloj predizbornoj kampanji obećana je departizacija i uvođenje profesionalnog upravljanja u republička i lokalna javna preduzeća. Bez ovih promena u rukovođenju,gubici javnih preduzeća i dalje će bitipokrivani iz budžeta, od poreskih i drugih prihoda ubranih iz privatnog sektora, čime će se nastaviti višedecenijski paradoks da oni koji zdravo privređuju finansiraju rad gubitaša. Ishod dosadašnjegodnosaprema javnim preduzećima jesteda su mnogi direktori i drugi rukovodioci ovih preduzeća u proteklih deset godina postali milioneri i stekli znatanbroj nekretnina i drugu vrednu imovinu.

Unija poslodavaca Srbije smatra da je potrebno preispitati poreklo imovine bivših i sadašnjih direktora javnih preduzeća i detaljno istražiti svaki pojedinačni slučaj bogaćenja.

Ideja da se direktori javnih preduzeća i preostali rukovodeći kadar biraju na javnim konkursima je ekonomski zdrava, jer su kvalitetni pojedinci na upravljačkim mestima garancija da će poslovanje ovih preduzeća biti ako ne u plusu, a ono bar na „knjigovodstvenoj nuli”. Samo od novca ušteđenog na javnim nabavkama može se formirati razvojna banka Srbije i ta preko potrebna sredstva uložiti u razvoj perspektivnih privrednih grana.

Dok suša u Srbiji, u nedostatku dobro održavanih sistema za navodnjavanje, desetkuje prinose na oranicama, dok domaći proizvođači nemaju sredstava da finansiraju ulaz svojih proizvoda u velike svetske trgovinske lance, dok nedostaje novac za ulaganje u infrastrukturu i oživljavanje banjskog i zdravstvenog turizma, stotine miliona evra godišnje odlazi u nepovrat za saniranje gubitaka javnih i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu.

Privreda svakakopozdravlja donošenje novog zakona o javnim nabavkama koji treba da smanji obim i učestalost zloupotreba u javnim preduzećima, ali bez biranja stručnih i iskusnih pojedinaca za menadžere republičkih i lokalnih javnih preduzeća, nastaviće se s praksom lošeg vođenja ovih firmi.