Bajka o državi i besplatnim akcijama

Promena organizacione forme u državnim kompanijama značiće drugačiji način rada od dosadašnjeg u kojem su poslovnu politiku vodili partijski interesi dok je ostvarivanje dobrog poslovnog rezultata bio sve samo nego prvi prioritet. Država će posredno zadržati uticaj u većini kompanija od strateškog značaja putem penzijskog i fonda zdravstvenog osiguranja koji će postati akcionari ovih kompanija.

Očekuje se da će se na ovaj način dobro kapitalisati ovi fondovi od javnog interesa, dok će uporedo biti sprovođena njihova reforma kako bi se okončala višegodišnja agonija ovih institucija. Građani će takođe postati akcionari novostečenih akcionarskih društava, delimično besplatno, a delimično kupovinom putem inicijalnih ponuda akcija dok će ostatak akcija biti ponuđen portfeljnim investitorima.

Usled činjenice da bi sprovođenje ovih mera mogao osujetiti nizak nivo razvoja domaćeg finansijskog tržišta, biće sprovedena sveobuhvatna reforma ovog segmenta finansijskog sistema. Po ubrzanom postupku biće donet zakon o tržištu hartija od vrednosti, pojačana finansijska disciplina pre svega po pitanju transparentnosti tržišta, dok će glavne institucije tržišta kapitala, Komisija za hartije od vrednosti i Berza, dobiti značajno veću ulogu od dosadašnje marginalne.

Uporedo, radiće se na kreiranju regulatornog ambijenta za lansiranje dužničkih hartija od vrednosti (države, korporacija i gradova) što bi trebao biti drugi stub razvoja finansijskog tržišta.

Ovako, ili nekako slično, moglo je zaista i biti. Umesto toga, okasneli proces omasovljenja akcionarstva iskompromitovan je pre nego što je i počeo. Populističko licitiranje u vezi s vrednošću akcija i obećana „hiljadarka“ samo su potpirili nerealna nadanja osiromašenog građanstva dok je berza pogrešno projektovana kao mesto gde se isključivo ostvaruju lukrativni snovi.

O edukaciji stanovništva, regulatornim merama za razvoj berzanskog poslovanja i akcionarske svesti, skoro da nije bilo ni pomena što je verovatno najbolji dokaz koliko se ozbiljno pristupilo ovom procesu.

Stoga, postignuti rezultati u prvih par sedmica trgovanja akcijama NIS-a ne predstavljaju veliko iznenađenje. Bili bi svakako kudikamo pogubniji da nema obavezujuće ponude Gaspromnefta i to je za sada jedina činjenica koja drži „akcionarsku vatru“ i dalje ne ugašenom. Barem do februara naredne godine.