Trice, kučine i još ponešto

Većinski vlasnik Putnika postala je kompanija Acciona Investments, i definitivno je potvrđeno u knjizi akcionara koju objavljuje Centralni registar. Time je stavljena tačka na saldiranje tranakcije u kojoj je prodat državni paket akcija u ovoj turističkoj kompaniji, ali će verovatno još dugo trajati sporovi i prepucavanja učesnika koji su direktno ili posredno biti uključeni u ceo slučaj. Objava sada već većinskog vlasnika da će otkupiti i sve preostale akcije sigurno neće smiriti strasti u novostvorenom korporativnom skandalu koji je nova karika u nizu koju koju čine Apatinska pivara, Knjaz Miloš, Večernje novosti itd.

Kada je objavljena inicijalna ponuda za kupovinu Putnika od strane gore spomenute kiparske kompanije nije ništa ukazivalo da će se desiti vrući rasplet u kreiranju nove vlasničke strukture beogradske firme. Kontraponuda ruskog biznismena Lucenka na neznatno višem nivou od inicijalno ponuđenih 3.600 dinara po akciji najavila je ozbiljnu borbu za preuzimanje Putnika koja je rasplet ipak doživela na berzanskom parketu. Kao što je poznato, završnu ponudu dostavio je samo ruski ponuđač ponudivši cenu od 5.500 dinara po akciji. S obzirom da je Aciona odustala, činilo se da će mirno biti završena ova višenedeljna borba.

Dan nakon otvaranja ponuda berzanska cena akcija Putnika dostigla je istorijski najvišu vrednost na nivou od 6.000 dinara. Sada se već moglo nasluti da će sutradan, u petak, uslediti dan D ove zanimljive borbe za preuzimanjem. Berzanska tabla osvanula je sa ogromnom količinom tržišnih naloga koji bi mogli pokriti više od 70 procenata akcija Putnika što je označavalo da je kupac spreman platiti ma koju cenu kako bi stigao u posed željene količine akcija.

Iako u novije vreme poznat po postepenoj prodaji paketa koje poseduje, na sve višim i višim cenama kada postoji jaka tržišna tražnja, Akcijski fond je sve do poslednje akcije ponudio na ceni od 6.000 dinara time formiravši tržišnu vrednost na tom nivou. Iako su mogli pokušati prodaju makar dela paketa po 20 odsto višoj ceni, što je praksa ove institucije naročito u novije vreme, predstavnici Akcijskog fonda su se diskrecionim pravom zadovoljili postojećom cenom prenebregnuvši osnovni princip maksimiziranja prihoda. U sličnim slučajevima, kao što je recimo bilo preuzimanje beogradskog Srboleka, Akcijski fond se nije libio da delove, istina manjinskog paketa, prodaje na berzi svakodnevno po 20 odsto većoj ceni čime je propala ponuda za preuzimanjem bugarske Sopharme.

Činjenica da je državni budžet u slučaju Putnika uskraćen za potencijalno veću sumu novca, iako mnogo važna, ipak je ostala u senci nekozistentnog ponašanja državne institucije čime se ne može ne izraziti sumnja u iskrenost njenih namera. Pokušaji državnih zvaničnika da ceo slučaj svedu na rutinsko poštovanje zakonske procedure, neumoljivo je podsetila na našu političku svakodnevicu koja obiluje legalistima koji nepotpunu regulativu premošćavaju ličnim, krajnje sumnjivim moralnim kriterijumima. Ako ste primetili neku sličnost u novonastaloj korporativnoj krizi sa ranijim skandalima, ona je sasvim slučajna. Naredni dani u potpunosti će vas u to uveriti.