Koliko je opravdan skok Belexa?

Da li su ova kretanja sa Beogradske berze zaista vesnik nekih boljih dana domaće privrede ili tek puko prepisivanje trenda globalnog tržišta čiji smo hteli-nehteli deo?

Nije prošlo ni godinu dana otkako je, očima visokih državnih zvaničnika, svetska kriza viđena kao šansa naše ekonomije, a pogubne posledice su uveliko postale vidljive. Krhka tranziciona ekonomija, sa niskim nivoom konkurentnosti, lako je izgubila zamah mahom stvoren privatizacionim prihodima u ranijim godinama, te je u pojedinim momentima i sama stabilnost domaćeg ekonomskog sistema dovođena u pitanje. Štrajkovi, socijalne tenzije, opšta nelikvidnost privrede, podržavljenje sve većeg broja preduzeća, postali su svakodnevnica domaćeg poslovnog okruženja.

U takvom ambijentu, domaća berza beleži gotovo neprekidni rast od početka avgusta, dok je uzlet tržišta naročito inteziviran u proteklih par sedmica. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, porastao je od početka godine skoro 50 procenata dok je od svog istorijskog minimuma u martu tekuće godine više nego udvostručio vrednost. Ako ovome dodamo da je nekoliko kompanija podelilo dividendu u akcijama, druge, pak, izvršile masivne dokapitalizacije, realan rast tržišta svakako je znatno veći.

Kome (čemu) portfeljni ulagači mogu zahvaliti za ovaj iznenadni melem na duboke berzanske rane? Iz gore navedenog, očito, ne previše internim ekonomskim faktorima. Ipak, jedan činilac iz domaćeg okruženja znatno je pogurao vetar u jedra domaćem tržištu – ništa drugo do njegov veliki pad u proteklom periodu.

Samo u 2008. akcije su u proseku izgubile tri četvrtine vrednosti dok su prva dva meseca ove godine bile bliže dnu još par desetina procenata. Početkom proleća, veliki broj srpskih kompanija vrednovan je svega dva-tri puta više od njihovih godišnjih profita te ne čudi što su bile dobar mamac likvidnim domaćim kapitalistima (istina, retkim) i dominantnim akcionarima koji su nastojali učvrstiti vlasničku kontrolu.

Ipak, veliki diskont najboljih domaćih akcija, sam po sebi, mogao je biti i dugotrajnija pojava da nije došlo do promene globalnog trenda na svetskom tržištu kapitala. Vodeće svetske ekonomije, podstaknute pre svega snažnim državnim programima pomoći, brže nego što je bilo očekivano, usporile su pad privredne aktivnosti, dok su poslovni izveštaji svetskih korporacija na sličan način podstakli portfeljne ulagače.

Najpre bojažljivo percipiranje svetlije budućnosti, brzo je preraslo u snažan nastup berzanskih investitora, koji su namah ova očekivanja ukalkulisali u tržišne vrednosti kompanija.

Dašak pozitivnog raspoloženja globalnih ulagača, koliko već u aprilu, osetio se i na domaćem tržištu. Preokret trenda, relativno brzo, oslabio je do tada opšteprisutni strah ulagača od gubitaka, te je želja da se ne propusti zarada postala dominantni psihološki faktor. Ovi činioci, ne toliko prisutni na drugim tržištima roba i usluga, postali su važna snaga spirale tržišta kapitala – ovaj put njegovog uzlaznog smera.

I dok su ovi činioci, manje-više, poznati većini berzanskih ulagača, ključno pitanje ostaje održivost i dužina trajanja ovakvog trenda. Očito, vrednost domaćih akcija u velikoj meri odrediće brzina oporavka vodećih svetskih ekonomija, ma koliko ovdašnja privreda kaskala za njima. Sada na delu, optimistički scenario ubrzanog oporavka globalne ekonomije mogla bi kvariti strepnja oko ekonomskih kretanja kada „veštačko disanje“ prestane, dok je sasvim očito da je trenutni trend tržišta gotovo u potpunosti minimizirao negativne nus-efekte ovih masivnih programa državne pomoći (inflacija, veći porezi i sl).

Psihološki faktori su za sada najveći adut nastavka uzlaznog trenda. Broj portfeljnih ulagača koji su sa skepsom gledali na oporavak tržišta, svakako nije mali, dok njihova želja za kupovinom akcija raste uporedo sa uzlaznim trendom tržišta. Ovu snagu ni u kom slučaju ne treba otpisivati, štaviše, mogla bi biti glavni činilac nastavka rasta u narednom periodu.

Paradoksalno, doprinos ovom skoku mogli bi dati i veliki berzanski gubitnici iz bliske prošlosti koji bi trenutno uspostavljeni trend mogli sagledati kao odličnu priliku da barem ublaže akumulirane gubitke.

I dok faktori promene trenda dominiraju tržištem, fundamentalne vrednosti domaćih akcija ostaju u drugom planu. Štaviše, i sve manjkavosti ovdašnjeg tržišta, pre svega po pitanju regulative i poštovanja akcionarskih prava, skrajnute su duboko u drugi plan kao da ih nikada i nije bilo.

Ipak, pre ili kasnije, rezultati poslovanja kompanija i njihova spremnost da eventualni uspeh podele i sa najsitnijim akcionarima biće linija koja će odrediti da li je postojeći uzlazni trend potrajao isuviše ili tek toliko da ispravi ranije postignutu neravnotežu u evaluaciji kompanija. Hronična oskudica domaćeg tržišta u javnim informacijama donekle će odložiti suočavanje ulagača sa realnošću svojih investicija, ali svakako ne duže od prvog kvartala naredne godine.

Biće to pravi test opravdanosti postignutih berzanskih vrednosti, i validnosti ovogodišnjih kalkulacija portfeljnih ulagača. Naravno, pod pretpostavkom da domaće ekonomske vlasti polože jesenji, popravni ispit kod MMF-a i makroekonomske uslove barem zadrže na trenutnom nivou.